Advertisements

18 profesora preporučuje – Da mogu da izaberem samo jednu knjigu za 2017, to bi bila ova

Pitali smo 18 profesora Beogradskog univerziteta: Kada biste bili u prilici da izaberete samo jednu knjigu koju studenti, vaše kolege ili građani treba obavezno da pročitaju u još jednoj našoj „godini raspleta“, koja bi to knjiga bila?

Ratko Božović, bivši profesor na Fakultetu političkih nauka i profesor sociologije umetnosti na UDG Podgorica.

„Filozofija palanke“, Radomir Konstantinović

– Ovu knjigu svako treba da pročita da bismo videli gde mi pripadamo u svetu i zašto nam se dogodilo to što nam se dogodilo. To je knjiga koju su mnogi propustili, iako je Konstantinović još pre pedeset godina predvideo šta će nam se desiti. Ona ni od javnosti, ni od kritike nije pročitana kako treba, a upravo kritičko samoprepoznavanje nas samih dolazi preko te knjige.

Dejan Filipović, dekan Geografskog fakulteta

„Beograd ispod Beograda“, Zoran Lj. Nikolić, Vidoje D. Golubović

– Kao rođenom beograđaninu uvek mi je zanimljivo da pročitam nešto novo o Beogradu, a iskreno, nisam imao predstavu šta se sve krije u tim lagumima. Zato mislim da bi svi trebalo da saznaju nešto više o tom podzemnom svetu ispod grada, a koji svedoči o civilizacijskim tekovinama. Malo gde u svetu ima takvih laguma i tako posmatrajući vidimo da u stvari raspolažemo velikim bogatstvom, ali to, nažalost, nije dovoljno turistički valorizovano.

Milojko Arsić, profesor na Katedri za ekonomsku politiku i razvoj Ekonomskog fakulteta u Beogradu

„Zašto narodi propadaju“, Daron Asemoglu i Džejms Robinson

– Knjiga je napisana jednostavnim jezikom, mogu svi da je prate, ne samo stručnjaci. Daje širi pogled na istoriju ekonomskog razvoja raznih delova sveta i objašnjava šta je to što određuje zašto su neki narodi bogati, a neki siromašni. Autori objašnjavaju koliko na to utiču klima, geografski položaj, religija… Oni dokazuju da su ipak najvažnije institucije, i da je to ono što određuje ekonomsku sudbinu naroda. Daron Asemoglu je jedan od najvećih svetskih ekonomista, predaje u Americi, a inače je turski Jermenin.

Jovan Filipović, šef katedre za menadžment kvaliteta i standardizaciju, FON

„Leadership and the New Science“, Margaret J. Wheatley

– Autorka na popularan način znanja kompleksnosti prirodnih nauka prenosi na teren društvenih nauka. Tako, na primer, kada piše o Njutnovoj direktnoj vezi uzroka i posledica, ona ga ne negira, ali objašnjava da stvari nisu tako determinisane i zato je svet tako nepredvidiv te kaže da ne smemo da se prepustimo ni apsolutnom haosu, ali ni Njutnovom zakonu, već uvek tražimo priliku između haosa i uređenog sveta. Margaret daje i konkretna uputstva za taj način razmišljanja u savremenom životu. Recimo, danas se drastično smanjuje vreme između trenutka planiranja i trenutka kada će daj plan doći na realizaciju i mi moramo da budemo spremni na taj način razmišljanja. Tako vidimo koliko je teorija kompleksnosti primenjiva na različite sfere.

Vladimir Koprivica, profesor na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja

„Zašto se niste ubili“, Viktor Frankl

– Vreme je krize i ovo je knjiga koja bi mnogima mogla da pomogne. Ja sam poklonio već ne znam ni sam koliko primeraka mojim prijateljima, a mislim da ova knjiga kod nas ima oko dvadeset izdanja. Viktor Frankl je osnivač logoterapije i piše o tome kako da se čovek suočava sa velikim nevoljama u životu i koje oruđe mora imati stalno uza se i koje niko ne može da mu oduzme. To oruđe su naše uspomene. Autor je prošao kroz nacističke logore i tu se rodila ta njegova logoterapija. Jedan primerak knjige upravo imam u svojoj fioci i nju ću uskoro pokloniti jednoj sportistkinji.

Rastko Ćirić, profesor animacije i ilustracije na Fakultetu primenjenih umetnosti

„Psihologija snova i njihovo tumačenje“, Ivan Nastović

– Ivan Nastović mi je bio vodič u tumačenju snova i pre desetak godina sam pohađao njegove kurseve o tom iskustvu. Od tada redovno držim po jedan čas o tumačenju snova i objašnjavam zašto je to bitno za studente umetnosti. Meni je to bitno zbog razumevanja jezika simbola o kojima snovi govore i njihovo značenje. U snovima u nesvesnom stanju izvlačite sadržaje, a u umetnosti u svesnom stanju izvlačite nesvesne sadržaje. To je bitno kako bi studenti shvatili kako se tumači jezik simbola. Inače, Ivan Nestović koji je preminuo prošle godine napisao je i desetak knjiga koje se bave dubinsko-psihološkom analizom književnih dela i njihovih autora među kojima su Miloš Crnjanski, Nikola Tesla, Desanka Maksimović, Laza Kostić, Isidora Sekulić, Ivo Andrić…

Dragutin Debeljković, profesor na katedri za automatsko upravljanje Mašinskog fakulteta (u penziji)

„Čarobni breg“, Tomas Man

– Ceo život sam proveo u matematici sa jednačinama, ali ovo je knjiga koja me je inficirala i koju čitam 19. put. Ima puno aspekata po kojima je Tomas Man neprevaziđen pisac, a ova knjiga ima nekoliko obeležja koji predstavljaju pečat života. On povezuje život sa onim filozofskim raspravama iz kojih vidimo da živimo otuđenim životom. Vidimo ništavilo materijalnog sveta u kome živimo i čiji smo danas robovi i raskoš u duhovnom smislu.

Zoran Paunović, profesor engleske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu i Filozofskom fakultetu u Novom Sadu

„Čekajući Godoa“, Semjuel Beket

– Beket u ovom delu ukazuje na stanje svesti večitog iščekivanja i odlaganja dela, zato bi je valjalo pročitati jer najbolje prikazuje čoveka u savremenom društvu, onom koji najbolje poznajemo.

Branko Kovačević, profesor na katedri za signale i sisteme Elektrotehničkog fakulteta

„Sa pašnjaka do naučenjaka“, Mihajlo Pupin

– Ovo je knjiga koja je bila obavezna lektira u Americi uz „Čiča Tominu kolibu“, a obuhvata Pupinov život od najranijih dana do formiranja uspešne karijere i u stvari predstavlja istinitu priču o ostvarenju američkog sna. Bez znanja jezika i novca uputite se u daleku zemlju, posvetite se školovanju i istraživanjima, pomerite neke stvari i uradite nešto za javno dobro od čega imaju korist svi ljudi, a ne samo stručna javnost. Osim što je bio veliki pronalazač, očigledno da je bio i izuzetno pismen jer je za ovu autobiografiju dobio Pulicerovu nagradu. Ovu knjigu bi svi trebalo da pročitaju jer predstavlja dobar primer vrednosnog sistema, što su Amerikanci još davno prepoznali.

Miodrag Lazarević, šef katedre za fiziologiju i biohemiju na Fakultetu veterinarske medicine

„SFRJ za ponavljače“, Dejan Novačić

– Ovo je knjiga za srednju i stariju generaciju, a nije loša ni za one mlađe jer na zanimljiv i duhovit način opisuje period bratstva i jedinstva. Vrlo je maštovito napisana i iz nje može nešto da se nauči, ali istovremeno i da se zabavi. Takve knjige su retke i preporučijem ih za razonodu.

Sima Avramović, profesor na Katedri za pravnu istoriju i dekan Pravnog fakulteta

„Predeo slikan čajem“, Milorad Pavić

Ovo je knjiga kojoj se često vraćam i u njoj uvek otkrivam nešto novo. Treba je čitati jer je slojevita, u njoj se ukrštaju vremena i ljudi, tu se prepliće istorija od svetogorskog iskustva, preko međuratnog do Titovog vremena. Volim ovu knjigu jer volim Grčku i Svetu goru, jer u toj knjizi prepoznajem sudbine svojih predaka, jer pronalazim u njoj neke ljude kojih se sećam, ali i sebe i svoje savremenike.

Petar Bulat, prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta

„Znakovi pored puta“, Ivo Andrić

– Svaki put kada čitam neku knjigu Ive Andrića, zadivi me koliko su one, napisane pre 60 i više godina, i dalje aktuelne i poučne. “Znakovi pored puta”, kao zbir Andrićevih misli, predstavljaju idealnu formu za intelektualni oporavak u ovom brzom vremenu u kome danas živimo. Kako je svaka misao posebna celina, kada god otvorim knjigu, nalazim se na “pravom mestu”. Ova knjiga je posebno pogodna za “one dane”, kada sve ide naopako i protiv zdravog razuma, čitajući misli Ive Andrića shvatamo da to nije ništa neuobičajeno i novo, da se dešavalo i pre mnogo godina i da će se dešavati i dalje. Umirujući ton njegovih misli, u “tim danima”, deluje sedativno i revitalizujuće. Moja preporuka je da “Znakove pored puta” imate uvek pri ruci.

Jovana Kovačević, docentkinja na Katedri za računarstvo i informatiku Matematičkog fakulteta

„Osvajanje sreće“, Bertrand Rasel

– Jedan od najvećih matematičara i filozofa XX veka, uzgred i dobitnik Nobelove nagrade za književnost, obraća nam se u za njega vrlo neobičnom žanru i veoma pitkoj formi, inspirisan ličnim iskustvima i posmatranjima, a bez namere za dubokom filozofijom. U hiperprodukciji razne sumnjive literature na temu unapređenja kvaliteta života, pravo osveženje predstavlja pročitati šta je o toj više nego aktuelnoj temi imao da kaže jedan izuzetni klasik.

Milan Damnjanović, profesor kvantne i matematičke fizike na Fizičkom fakultetu

„Klovn Šalimar“, Salman Ruždi

– Jedna od knjiga koju uvek preporučujem je Ruždijev „Klovn Šalimar“. Nismo samo mi osetili kako se svetske i lokalne igre moći i interesa, rutinski bezobzirno koristeći sve, od vere do nacije ili standarda, kataklizmično odražavaju na obične, nevidljive, stoga nepošteđene pojedince, prognanike. Zapanjujuće lirski i bajkovito, možda i kao preporuka za drugačije bekstvo koje ipak ne uspeva.

Dejan Sinadinović, profesor za užu umetničku oblast Klavir, Fakultet muzičke umetnosti

„Pisma mladom pesniku“, Rainer Marija Rilke

– Da bi se podsetili da se nekim stvarima u životu trebamo baviti isključivo iz nasušne potrebe – jer, baš kao i u umetnosti, svako ljudsko delo koje za cilj ima da bude tek isplativo i konkurentno, nestaje pre nego što je nastalo. Shodno tome, preporuka za sve čitaoce jeste da rade i veruju u ono šta im se radi i u šta im se veruje, bez obzira na sumnjive preporuke sa strane. Tako će najlakše pobeći lošem trenutku i osvojiti svoje vreme.

Branko Glavonjić, prof. na katedri Organizacija i ekonomika drvne industrije na Šumarskom fakultetu

„Kako efikasno koristiti ogrevno drvo“, Branko Glavonjić, Milica Vukadinović

– Milion domaćinstava u Srbiji koristi drvo za ogrev i njima će sigurno biti interesantno da saznaju kako da to što efikasnije rade. Takođe, ovu publikaciju mogu da pročitaju i oni koji koriste druge energente za grejanje jer se radi o vrlo praktičnoj brošuri koja podstiče jedan novi način razmišljanja i pristupa nabavci i korišćenju ogrevnog drveta, tako da može da bude svima korisna u određenim situacijama.

Nenad Prokić, profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti

„Nemoć očiglednog“, Mirjana Miočinović

– Preporučio bih ovu knjigu jer predstavlja vrhunski spoj visoke etičnosti i intelektualnog poštenja. Knjiga je nedavno izdata, a govori, između ostalog, i o političkim događajima na ovim prostorima u poslednjih četvrt veka.

Vladan Tatalović, docent na Katedri za Novi zavet pri Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu

– Za čitanje u ovoj godini preporučujem knjigu intervjua i javnih obraćanja mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija Perića “Zagreb i ja se volimo javno”, koja se hrabrom jednostavnošću i autoru svojstvenom slojevitošću obraća egzistencijalnim izazovima savremenog društva, oličenim u specifičnostima životnog i medijskog prostora u kojima je sabrana građa nastala. Mitropolitova reč je konstruisana na jednostavan i razumljiv način, ona se zasniva na strukturama intelektualnog, akademskog jezika, ali kako ukorenjena u originalnom hrišćanskom iskustvu, ona iskri snagom koja prodire kroz oklope formalizma i ravnodušnosti, dozvoljavajući čitaocu da je doživi na intuitivan i stvaralački način.

Izvor:

Blic

 

Advertisements

Posted on 19. januara 2017., in Biblioteka. Bookmark the permalink. Ostavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: