Koji je značaj sindikata danas?

Da li se učlaniti u Sindikat ili u neku partiju? Imate izbor, uvek imate izbor. Možete, a i ne morate. Ali, ako izaberete da ostanete po strani – onda budete marginalizovani… Posla nema… Karijera tapka… Napredovanje vas uvek nekako mimoiđe… Vaši radovi se ne objavljuju… Vaše ideje nisu dovoljno dobre…

Sindikata danas ima koliko i političkih stranaka, ali čemu služi jedno, a čemu drugo? Sindikalna organizacija postoji u Srbiji već više od 100 godina i vodi borbu za ostvarenje radničkih prava. Ne bi trebalo da bude povezano jedno sa drugim, ali kod nas se često pobrkaju lončići…

Istorija kaže da je Sindikalna organizacija uvek bila, manje ili više, sastavni deo političkog okvira vremena u kome je delovala. Tako je kroz istoriju, pored borbe za ekonomska i socijalna prava, često bila direktno uključena u političke borbe i obračune. Danas su sindikati oklevetani. Njihov značaj se stalno umanjuje. Njihove akcije se potcenjuju.  Mogu li se oni danas izboriti za prava radnika? Može li vas Sindikat zaštititi da ne budete proglašeni za tehnološki višak?

 Ali, zamislimo istoriju bez delovanja sindikata. Zamislimo kako bi izgledao život radnika u socijalizmu da nije bilo sindikalnog organizovanja, obrazovnih kurseva, kulturnog života, a pogotovo sindikalne brige o standardu. Jaki, organizovani i dinamični sindikati danas su potrebniji nego ikada. Tamni oblaci su se nadvili nad radničkim organizovanjem, baš kao i nad celokupnim životom i radom svih na svetu koji žive od svojih ruku i svoje pameti. Ali, proći će i oni… Treba izdržati… Treba se izboriti…

Pročitajte neke od istorijskih činjenica o nastanku Sindikata u Srbiji:

  • Reč Sindikat potiče od starogrčke reči „sundikos“ i označava zastupnika, advokata, branitelja
  • Prvi oblici organizovanja talirskih društava cipelarskih i šeširdžijskih radnika u Novom Sadu zabeleženi polovinom IX veka. Ova udruženja su od 1867. godine funkcionisala ilegalno.
  • Zadruga Srba zanatlijaosnovana je 1869. godine na inicijativu skupštine Srpskog društva za radinost.
  • Prva radnička sindikalna organizacija u Srbiji je Društvo opančarskih radnika za umno razviće i bratsku pomoć. Društvo je osnovano u Beogradu, 28. januara 1896.godine, a potvrđeno 27. februara naredne godine. Prethodila su sindikalana organizovanja u vidu kooperativnih društava ( početkom sedamdesetih godina ). U Beogradu je marta 1870. godine osnovana Prva stolarsko-bravarska družina.
  • Novosadsko opšte radničko društvo“, koje je osnovano 1873. godine, već sredinom maja 1875. godine odlučno ušlo u štrajk, i to ne zbog svojih potreba već u znak solidarnosti sa radnicima “Zavoda za izradu konfekcije za vojnu opremu” koji su štrajkovali zbog niskih nadnica zaposlenih.
  • Štrajk tipografskih radnika 1882. godine uzima se kao prekretnica u razvoju radničkog pokreta Grada, jer su štrajkači i pored pretnji poslodavca da će uvesti lok-aut, uspeli da izdejstvuju bolje uslove rada (povećanje nadnica i neradne dane).
  • Prvi dani 20. veka protiču u znaku formiranja modernog radničkog sindikalnog pokreta u Srbiji. U periodu od 1900. do 1903. godine osnovano je šest sindikalnih organizacija – saveza: građevinskih radnika, metalskih radnika, drvodeljaca, šivačkih, trgovačkih pomoćnika, tipografskih radnika.
  • Radnički Savez Srbije osnovan je 15. maja 1903. godine, a potvrđen od vlasti četiri dana kasnije. Ovaj datum se uzima kao dan faktičkog osnivanja Radničkog saveza jer su tada, kao osnivači, Pravila potpisala po dva predstavnika: Saveza metalskih radnika, Saveza građevinskih radnika, Udruženja trgovačkih pomoćnika, Družine tipografskih radnika, Saveza drvodeljskih radnika i Beogradskog radničkog društva.
  • U Beogradu je 1905. godine osnovano Beogradsko sindikalno veće, koje je sve do Prvog svetskog rata imalo funkciju centralnog sindikalnog veća Srbije.
  • Donošenje Obznane o zabrani rada sindikata. Ministarski savet je u noći između 29. i 30. decembra 1920. godine doneo Obznanu kojom je zabranjena svaka komunistička delatnost.
  • Posle 22. maja 1921. godine, po rešenju Ministarstva unutrašnjih dela o dozvoli otvaranja revolucionarnih sindikata počeo je da oživljava rad sindikalnih organizacija.
  • 17. juna 1921. pokrenut je nov list “Radnički sindikati”, kao centralni organ radničkog sindikalnog pokreta u Jugoslaviji (vlasnik i odgovorni urednik: Milorad Barajević, obućarski radnik. List je izašao samo deset puta, a zatim je i on zabranjen – poslednji broj se pojavio 22. jula 1923.godine.
  • U Beogradu je 14. septembra 1921. godine održana Konferencija predstavnika 12 sindikalnih saveza, na kojoj je prihvaćen prpgram rada i izabran privremeni Međusavezni sindikalni odbor (MSO) kao nova centralna instanca sindikata poznata pod imenom Nezavisni sindikati. Stvaranje Nezavisnih sindikata predstavlja značajan datum u istoriji radničkog sindikalnog pokreta Jugoslavije, a posebno Srbije.
  • Davne 1922. godine donešen je Zakon o zaštiti radnika koji je bio značajan kako za zaposlene tako i za sindikalni pokret.

Izvor istorijskih podataka o Sindikatima:

Sindikat.rs

Sssssns.com

Pročitajte sledeće tekstove o trenutnom značaju Sindikata u Srbiji:

Parče hleba preče od sindikalnog „osvajanja slobode“

Sindikati u Srbiji

Spisak nekih od sindikata kulture u Srbiji:

Sindikat kulture Srbije

Savez samostalnih sindikata Srbije

Ujedinjeni granski sindikati

Sindikat u kulturi Prokuplje

Posted on 8. decembra 2015., in Biblioteka, Iz istorije. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: