Barbara – Žak Prever
Sećaš li se Barbara,
padala je kiša neprestana
nad Brestom toga dana,
a ti si išla nasmejana,
pokisla, ustreptala, blistava,
pod krupnim kapima kiše.
Danas je Velika Gospojina
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Uspenije Presvete Bogorodice, praznik koji je u narodu poznatiji kao Velika Gospojina.
Gospod koji je na Sinaju zapovedio petom zapovešću: „Poštuj oca svoga i mater svoju“ pokazao je svojim primerom kako treba poštovati svoju majku. Viseći na krstu u mukama, On se setio svoje Majke i pokazujući na apostola Jovana rekao joj je: „Ženo, eto ti sina“. Posle je svom učeniku rekao: „Eno ti majke“. Nakon što je tako zbrinuo svoju majku, izdahnuo je.
Učenje o slobodi
„Budi kao gušter: uvek spreman da odbaciš svoj rep!“
Tumačenje:
Uhvaćen u zamku, gušter ne časeći odbacuje svoj rep i eno ga već u polju – slobodnog i živog. Tako, odbacujući ono što je fizičko i prolazno (deo svog tela) gušter zadobija krunu Carstva duhovnog: stiče slobodu i vraća se beskrajnoj riznici života.
Odbacujući lance svojih vezanosti, navika i predubeđenja, čovek se otvara prema neponovljivosti trenutka i ponovo zadobija spontanost i moć neposrednog uvida.
Da li si spreman da kao gušter odbaciš svoj rep?
Конкурс за најлепши рецепт и причу о њему
Библиотека „Србољуб Митић“ Мало Црниће расписује Конкурс за најлепши рецепт и причу о њему. Радове слати на адресу: bibliotekamalocrnice@gmail.com до 30.09.2019. године.
Здравље у три чаше
Листајући историју бањског живота у Врњцима етнолог Јелена Боровић Димић записала је пуно анегдота, прикупила велики број старих фотографија, а све до чега је дошла или бар део тога, изложен је у београдском Етнографском музеју или објављен у пригодном каталогу „Здравље у чаши”.
Misteriozna priroda kulture Lepenskog vira
Pre oko 8.000 godina, umetnici koji su živeli u naselju na obali Dunava isklesali su gotovo 100 skulptura koje svedoče o drevnoj kulturi Lepenskog vira, kojoj je prestižni američki list Njujork tajms posvetio članak u broju od utorka.
Arheolozi kažu da glave tih skulptura izgledaju kao mešavina ljudskih i ribljih obeležja, što im dodaje na neobičnosti, piše list, navodeći da neke izgledaju poput kostura ribe, što se povezuje sa klisurama i bazenima u ovom delu Dunava, gde su dugo jesetra i druge velike ribe bile osnovna životna namirnica.
Траговима прошлости – очување културне традиције кроз старе занате и јела нашег краја
Удружење за промоцију културе, традиције и туризма „Од књиге до душе“ из Костолца позива вас да дођете у суботу 24. августа на Радионицу старих заната (ткање, плетење, хеклање, шивење, рад са дрветом) и Изложбу домаћих пита које се спроводе у оквиру пројекта „Траговима прошлости – очување културне традиције кроз старе занате и јела нашег краја“ подржаног од Градске општине Костолац.
Трагична судбина Клеопатре Карађорђевић
Жена са необичним именом за наше поднебље, коју Србија не памти, а која је могла да промени историју попут њене много познатије имењакиње.
Син Вожда Карађорђа, Александар Карађорђевић је са својом супругом кнегињом Персидом свом другом детету изабрао име – Клеопатра.
Старија сестра краља Петра првог, Клеопатра, рођена је 26. новембра 1835. године у Влашкој, где је породица и живела до њене четврте године када се селе за Србију како би њен отац обављао дужност ађутанта Михаила Обреновића, сина књаза Милоша. На тај начин су се две кумовске лозе „измириле“, након убиства Карађорђа.
Сејач среће
Једног дана видеше дечаци неког старца како иде улицом са великом корпом на рамену, препуном блиставих звезда. Лаганим замахом руке он би с времена на време заграбио из корпе и завитлао као да сеје. Тада би много прекрасних звездица залепршало око њега као јато варница.
– Шта то радите? – упиташе дечаци горећи од знатижеље.
– Сејем срећу! – одговори човек и мирно настави свој посао док су му се међу прстима цаклили прекрасни драгуљи из којих су дечаке гледале топле дугине боје попут сунчаних очију.
OD KNJIGE DO DUŠE 