Sećaš li se Barbara,
padala je kiša neprestana
nad Brestom toga dana,
a ti si išla nasmejana,
pokisla, ustreptala, blistava,
pod krupnim kapima kiše.

Seti se, Barbara,
sretoh te u ulici Sijam,
smejala si se – i ja sam ti se osmehnuo,
sećaš li se, Barbara?

Nisam te poznavao,
a nisi ni ti mene
sećaš li se,
seti se ipak toga dana
i ne zaboravi ga.

Jedan čovek što stajao je pod strehom zaklonjen,
zovnuo te, Barbara
i ti si potrčala njemu po kiši,
pokisla, ustreptala, blistava
i bacila mu se u zagrljaj.

Sećaš se toga, Barbara,
i ne ljuti se što ti kažem ti,
jer kažem ti svakom koga volim,
čak i kad ga ne poznajem.

Sećaš li se, Barbara
i ne zaboravi nikad –
tu mudru i radosnu kišu
na tvom srećnom licu
tu kišu nad morem,
po brodogradilištu
nad lađom iz Cezana..

Oh, Barbara
kakva je svinjarija taj rat,
i šta je sa tobom sada
pod kišom od gvožđa,
od vatre, čelika, krvi.

I onaj koji te je stezao u zagrljaju,
zaljubljeno, strasno
da li je mrtav, nestao ili još živ.

Oh, Barbara
još uvek kiša pada nad Brestom
kao što je padala nekada.
Ali nije to isto, jer sve je porušeno.
To su samo posmrtne kapi užasa i očaja,
to više nije ni pljusak
gvožđa, čelika i krvi,
već samo oblaci koji nestaju kao psi,
kao psi što prominu
vodenim strujama duž Bresta,
da istrunu negde daleko,
vrlo daleko od Bresta,
od koga nije ostalo ništa.

Žak Prever bio je francuski pesnik i istaknuti filmski scenarista.

Rođen je 1900. godine u Nejiu na Seni, pariskom predgrađu na ivici Bolonjske šume. Nakon završene srednje škole, napušta školovanje i zapošljava se u jednom veleprodajnom lancu u Parizu. Biva regrutovan krajem Prvog Svetskog rata, a kasnije i prebačen na bliski istok da brani interese svoje domovine. Godine 1925. Žak Prever se venčao sa prijateljicom iz detinjstva Simon Dijen. Od 1930, zajedno sa mlađim bratom, filmskim režiserom – Pjerom, radio je na realizaciji nekoliko filmova, kao glumac, asistent i scenarista. Tridesetih godina Prever je počeo da piše i za kabaree, kafe-teatre i avangardne pozorišne trupe: kraće drame, monologe, horske resitale i šansone.

U literaturi Žak Prever prvi put se pojavljuje 1925. godine, na samim počecima nadrealističkog pokreta, kada upoznaje Bretona. Međutim, Preverova ideologija i odbojnost prema teoretisanju nadrealista, istog udaljava od ovog pokreta, da bi nešto kasnije iz njega bio i isključen. Pored poezije, Prever počinje da piše i dramske tekstove, scenarije, kratke dijaloge i šansone. U svet filma ga uvodi njegov brat Pjer koji je bio režiser. Svoju prvu zbirku pod nazivom „Reči“ objavljuje tek 1946. godine, za koju se kaže da nikada dotle nijedna zbirka nije doživela toliki tiraž, te da je zauvek izmenila značenje poezije. Glavni motivi njegovih pesama su život u Parizu, i scene nakon Drugog Svetsko rata.

Anarhista, odmetnik i sanjar, Žak Prever u svojoj humornoj i humanistički angažovanoj lirici kazuje o životu u različitim njegovim aspektima. Svojevrstan moralista i kritičar društva, Žak Prever ukazuje na još uvek moguće prostore čovekove sreće koju malograđani, klerikalci, militaristi i političari stalno ugrožavaju. Nazvan je i „pesnikom Pariza“. Autor je čuvene pesme Barbara, i veoma je popularan među mladima pedesetih godina XX veka.

Žak Prever pisao je i scenarije za mnoge poznate filmove svoga vremena. Među najpoznatijima su: Drôle de drame (1937), Les Visiteurs du soir (Posetioci noći) (1942), Les Enfants du paradis (Deca raja) (1944), itd…

Žak Prever je umro 1977. godine radeći na poslednjoj sceni filma „Le Roi et l’oiseau“, zajedno sa svojim prijateljem i saradnikom Polom Grimaultom. Film je objavljen 1980. godine, i posvećen je sećanju na Žaka Prever-a.

Izvor: poezijanoci.com