Радозналост – пут ка садржајнијем животу
У анкети спроведеној у 48 земаља, на више од 10.000 људи, на питање шта највише желите у животу, већина је одговорила да жели да буде срећна. Срећа је оцењена као важнија од успеха, интелигенције, знања, мудрости, веза, здравља и смисла у животу. Психолог Тод Кашдан, професор на Универзитету Џорџ Мејсон у Вирџинији, анализирао је да ли потрага за срећом даје резултате, и у својој књизи „Радознали – пут ка садржајнијем животу” (Психополис институт, превод са енглеског Милан Ђуришић) дао и одговор: „Не, јер су нам продали идеју да је постизање осећања среће једини или најважнији циљ у животу.” Када увидимо да постоје и друге ствари које живот чине испуњеним, тада је одговор на питање шта је основни састојак којим испуњавамо живот – радозналост, каже Кашдан.
Čekaj me – Konstantin Simonov
Čekaj me, i ja ću sigurno doći
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge niko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada pisma prestanu
stizati izdaleka,
čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.
Najstarije pitanje: kako živeti sa svešću o prolaznosti svega?
S vremena na vreme, čovek postane svestan nemilosrdnog marširanja vremena ka našoj neizbežnoj smrti. Prolaznost vremena glavni je aspekt ljudskog udesa i nosi u sebi i uzbuđenje i strah, lepotu i tugu. Dobro ili loše, svemu će doći kraj.
Miguel de Unamuno sa tragičarskog stanovišta govori o ovoj karakteristici života:
„Jedne noći spustio se u moj um jedan od onih mračnih, tužnih i žalosnih snova koje ne mogu da odagnam iz svojih misli. Sanjao sam da sam oženjen, da smo imali dete, da je to dete umrlo, i da nad njegovim telom govorim svojoj ženi: Drži se ljubavi! Uskoro će istrunuti – na taj način se sve završava.“
Svi smo mi samo prolaznici na ovom svetu
Surov je ovo svet. Nesreće je dešavaju iznenada, nenajavljeno. Tokom života, gubici su neminovni. Ili nas napuštaju ili odlazimo. Načini odlaska su različiti. I celog života tako, kašičica radosti, dve kašičice tuge. A duša zbog toga boli, čini mi se, najgore od svega. I uvek nam se čini – istom jačinom. Kad pokušam da prizovem sećanje na bol, ne mogu. Znam da me je mnogo bolelo kada je moj otac poginuo pre mnogo godina i kada mi je voljena baba ubrzo nakon toga umrla, zatim kada su mi umirali bliski rođaci, dragi prijatelji. Bolelo me je mnogo kada su mi voljene životinje umirale. Ali, ono što je čudno, ne mogu uopšte da poredim bol. Da li ima razlike u osećaju boli zbog gubitka osobe? Ne znam. Ne sećam se. Telo valjda odbija da pamti. Zbog samoočuvanja.
I eto, sada, ponovo me boli. Toliko jako da guši. Zbog nekog mog koga više nema. Nije važno što to nije bila osoba. Bio je živo biće. Životinja. Ljubimac. Bio je nama bitan. Deo naših života, deo porodice. Voleli smo ga i on je voleo nas. A sada smo i njega izgubili. I svi u kući patimo. Neće razumeti oni koji životinje nemaju. I ne moraju. Ljubav prema životinjama vas oplemenjuje. Kratkoća njihovih života i tuga zbog toga nas izbezumljuje, ali nam daje priliku da naučimo jednu bitnu stvar – svi smo mi samo prolaznici na ovom svetu. Hvala ti Dante što si odlučio da budeš prolaznik u našem životu. Srešćemo se mi ponovo, uverena sam u to. U nekoj drugačijoj ulozi.
Naučite da živite u sadašnjosti
Mera našeg duševnog mira, u velikom stepenu, određena je time koliko smo sposobni da živimo u sadašnjosti. Bez obzira na to šta se desilo juče ili prošle godine, i šta se može ili se ne može desiti sutra, sadašnjost je tamo gde ste vi – uvek!“
Светски дан књиге и ауторских права
Читај и никада нећеш бити усамљен!
Широм света се на данашњи дан, 23. април, још од 1923. године, као сећање на дан смрти два велика европска писца – Мигела де Сервантеса и Виљема Шекспира – обележава Светски дан књиге и ауторских права. Данас, више него икад, у време кад је већина школа и библиотека широм света затворена због ванредне ситуације проузроковане епидемијом вируса и људи су због своје безбедности у изолацији, право је време када би требало да искористимо моћ књига. Од пресудне је важности да одвојите време за читање, на овај дан нарочито, да бисмо сви заједно прославили моћ читања, својим примером подстакли љубав према читању код деце и промовисали доживотну љубав према читању и књижевности. Читајући проширијете своје видике, подстичете свој ум и креативност.
Најлепше речи – Магдалена Реџовић
Желим чути обичне речи,
Оне којих нема ових дана:
Молим, извини, изволи и хвала.
Желим чути најлепше речи
Којих као да се стиде
Они што бесне, оптужују и вичу,
Увек је неко крив
Јер не слуша њихову причу.
Jordan Peterson, 12 pravila za život
Jordan Peterson je kanadski profesor kliničke psihologije na Univerzitetu Toronta. U proteklih godinu dana stekao je ogromnu publiku svojim predavanjima koja su svima dostupna na njegovom jutjub kanalu, kao i svojim gostovanjima na raznim televizijama.
Teme njegovih predavanja su veoma raznolike. S jedne strane, najviše su ga proslavile oštre kritike postmodernizma i političke korektnosti. S druge strane, to su saveti omladini kako da preuzmu odgovornost za svoje živote i kako da se nose s mnogim, sve bržim političkim i kulturološkim promenama. Trenutno važi za najvećeg borca za pravo slobode govora u Kanadi.
Danas je vaskršnji ponedeljak
Vaskršnji ili svetli ponedeljak je dan posle Uskrsa i u Srbiji se slavi kao državni praznik. Budući da se Uskrs slavi tri dana, vaskršnji ponedeljak je drugi dan slavlja, i na taj dan se praktikuju razni običaji. Bogosluženja na taj dan su ista kao i za Uskrs.
Hristos vaskrse – Srećan Uskrs!
Uskrs je najveći hrišćanski praznik. Tog dana je Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima poklonio večni život. Uskrs je pokretni praznik, koji najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja, računato po novom, gregorijanskom kalendaru.
OD KNJIGE DO DUŠE 