Хардвер и софвер
Из књиге „Приземљена срећа: приручник за употребу живота“ Бранислава Милићевића
Човек ради као пи-си, што ће рећи, персонални компјутер – лични рачунар. Многи имају панику од рачунара јер им се чини да никада неће схватити како та направа функционише. Не секирај се. Поједноставићу ствар тако да је ја схватим, а онда ћеш и ти. Међутим, ако си добар познавалац рачунара, спреми се, у наставку, на забаву, а не на подучавање.
Kneginja Olga
Da osveti muža spalila je čitav grad i ubila svakog ko je pitao kada će ponovo da se uda…
Za kneza Igora i kneginju Olgu pričali su da su najlepši par Rusije. On je bio moćan i slavan vladar poznat kao sposoban vojskovođa i mudar monarh. Ona je u narodu bila poznata jednostavno kao – prekrasna. Živeli su sredino 10. veka, a njihova ljubav već tada je bila poznata širom zemlje.
A onda je kneževski par pogodila nezamisliva tragedija. Godine 914. Igor je ratova sa slovenskim plemenom Drevljani, koje je pobedio i naložio im da mu u budućnosti plaćaju danak. Oni su inicijalno pristali, ali su verovatno još tada krenuli da kuju zaveru kako bi se osvetili osvajaču.
10 najmisterioznijih drevnih spisa
Dešifrovanje ovih spisa bi moglo da otkrije mnogo o drevnim kulturama…
Ukoliko se dešifruju na pravi način, kodeksi stari nekoliko stotina ili hiljada godina mogu da otkriju mnogo toga o drevnim kulturama. Često napisani prastarim jezikom, nepoznatom gramatikom, ovi kodeksi zahtevaju pažljivu analizu, prenosi Blic.
Liste stvari koje biste želeli da uradite
26 lista koje bi svako od nas trebalo da napravi, a poslednje dve su od životne važnosti…
Da li i vi obožavate da pravite liste? One vam pomažu da budete organizovani, zahtevaju minimalan napor da se čitaju, i mogu da komplikovane informacije učine lakim za „varenje“. Evo 26 lista koje bi svako od nas trebalo da napravi, prema Mariji Konikovoj, autor bestselera „Njujork tajmsa“ „Igra poverenja“.
Данас су Беле покладе
Српска православна црква и њени верници данас обележавају Беле покладе, последњи дан пред почетак Васкршњег поста, када се на трпези налази „бела“ храна и тражи опроштај грехова. У послеподневним часовима служи се у цркви опроштајно вечерње, јер се тада обавља “чин праштања” у храмовима. Покладе су дан за праштање увреда и дан за весеље. Верници једни од других траже опроштај, а и дају га за изречене увреде, немар, клевете, свађе, или за још тежа међусобна огрешења, како би могли чисте душе да започну пост и након њега причесте. Дан после Белих поклада, за православне вернике почиње прва недеља поста. Вишенедељни велики Васкршњи или Часни пост завршава се празником Васкрсења Исуса Христа – Васкрсом.
О савременом човеку
Из књиге „Умеће живљења“ Ериха Фрома
Савремени човек може у материјалном свету да постигне више него што је икад пре било могуће. Те су последице међутим потпуно несразмерне физичком и интелектуалном труду који је у њих уложен. Да бисте возили моћан аутомобил није вам потребна ни телесна снага ни посебна вештина или памет. Да би се пилотирало авионом потребно је много вештине; да би се бацила хидрогенска бомба – релативно мало. Свакако да и даље постоје занимања која захтевају знатну умешност и труд; то су занимања занатлије, лекара, научника, уметника, високообучених радника, пилота, рибара, хортикултуристе, и нека друга, али њих је све мање. Огромна већина људи ради послове који не траже много памети, маште нити било какве концентрације. Физичке последице (резултати) нису више сразмерни људском труду, и ово раздвајање труда (и вештине) и резултата једна је од најзначнијих и најпатогенијих црта модерног друштва јер деградира и омаловажава труд.
Zašto se zapravo sveštenicima ljubi ruka?
Taj gest ste videli sigurno bezbroj puta – vernik prilazi svešteniku i ljubi mu ruku. Ako i vi spadate u verujuće, onda ste i sami tako postupili mnogo puta ali – da li znate zašto i šta taj čin simbolizuje?
Reč je o gestu koji izaziva mnogo pažnje i o kome se mnogo pričalo. Jedina je čin ljubljenja ruke svešteniku sastavni deo onoga što se zove hrišćanska norma i bez toga ne bi mogli da zamisle odlazak u crkvu. Drugima je ovo odraz tradicije. Trećima je prevaziđeno, čak pomalo neprijatno, a bilo je i onih koji su kao kritiku isticali higijensku stranu samog čina.
О читању и писању
Из књиге „Умеће живљења“ Ериха Фрома
Умеће читања и писања је још један пример искривљене процене умних активности цивилизованог човека. Савремени човек верује да је овладавање овим умећем неоспоран знак напретка. Уложени су највећи напори да се искорени неписменост, готово као да је она знак некаквог менталног поремећаја; напредак нације мерен је – осим бројем аутомобила – процентом људи који умеју да читају и пишу. Овакви вредносни судови занемарују чињеницу да народи код којих је читање и писање монопол малобројних кругова свештеника или учењака имају изванредно памћење. Модерном човеку је тешко схватљиво да су читаве књижевности – Веде, будистички текстови, књиге Старог завета, позније јеврејско усмено предање – стотинама година верно преношене с колена на колено пре него што су записане. Ја сам запазио управо супротно: људи који можда чак и умеју да читају и пишу, али се овим знањем ретко служе – на пример мексички сељаци – имају одлично памћење, јер ништа не записују. Свако може и сам доћи до сличних запажања. Чим нешто запишете, престајете да улажете напор који памћење захтева. Не морате, као што је то било некада, да урезујете податке у свој ум, јер сте их сачували на помоћном средству: пергаменту, папиру, траци. Осећате да сад више не морате да памтите јер је садржај безбедно похрањен у начињеној забелешци. Отуда дар памћења пати од помањкања употребе.
/Erich_Fromm_1974-570db1493df78c7d9e490d9f.jpg)
Pet ljupkih maca bibliotekarki
Na sajtu Lagune pronašla sam zanimljiv tekst o mačkama u biblioteci. To mi je privuklo pažnju jer je i naša Biblioteka u Kostolcu (Ogranak Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović“ Požarevac) već više od 4 godine dom jedne mace po imenu Ceca.
Nikoga neće iznenaditi podatak da pasionirani čitaoci vole mačke. One su verovatno jedina životinjska vrsta koja uživa u dugim periodima mirovanja i mrtve tišine, koje zahteva čitanje. I ne samo da knjigoljupci vole mačke – mačke vole knjige. Predstavljamo vam pet mačaka koje su u svojoj ljubavi prema knjigama otišle korak dalje, postavši stanari različitih biblioteka.
OD KNJIGE DO DUŠE 