Интернет у доба короне
Причу написала Магдалена Реџовић
Већину времена моја деца, два тинејџера, проводе онлајн. То ме страшно љути. То ме страшно растужује. То ме фрустрира. Критикујем их. Браним! Молим! Не вреди. Своја искуства богате и стичу у виртуелном свету. Замењују шетњу шумом шетњом кроз неке креиране светове разноразних игрица.
Одахнем када почне школа и имају обавезе. Онда су приморани да одлазе на часове, уче, друже се, ступају у разговоре очи у очи, смеју се, љуте, сукобљавају и мире са људима од крви и меса, а не са 3D анимацијама.
Елем, трећу недељу већ и школа је постала нешто другачија. Задесила нас је пошаст која нас је све утерала у куће, у сигурност четири зида, у изолацију.
Међународни дан дечjе књиге
Међународни дан дечје књиге обележава се широм света 2. априла, још од 1967. године, у жељи да се најмлађим читаоцима развије љубав према писаној речи. За овај датум је узет дан рођења Ханса Кристијана Андерсена (2. април 1805. – 4. август 1875.), чувеног данског књижевника за децу, творца Палчице, Мале сирене, Ружног пачета, Принцезе на зрну грашка и других бајки које су обележиле детињство милиона деце и по којима се и даље снимају најгледанији цртани филмови на планети.
Већина библиотека у Србији овај дан обележава серијом пригодних акција за децу – изложбама, приредбама, читањем прича, позивањем писаца за децу, али ове године, због епидемиолошке ситуације, активности су на жалост редуковане.
Prvi april – Svetski dan šale i podvala
Prvi april se već vekovima obeležava, ali njegovo poreklo je nejasno. Prema jednoj teoriji, taj datum se vezuje za usvajanje Gregorijanskog kalendara kada je izraz „aprilska luda“ pripisivan onima koji su se i dalje držali starog, Julijanskog kalendara.
ONO SI ŠTO HEJTUJEŠ
Priču napisao Blogdan
Pre nekoliko hiljada godina dok smo u želji za toplotom smrznuti hodali planetom – smo otkrili vatru. Prvo smo se zgrejali a onda namerno počeli da podmećemo požare. Dok smo uplašeni od smrti pokušavali da nađemo napitak besmrtnosti – slučajno smo otkrili barut. Besmrtnost nismo našli, ali smo barutom namerno počeli da sejemo smrt. Kada smo naukom počeli da tragamo za odgovorima koji se tiču sveta u kom živimo – slučajno smo otkrili atome. Prvo smo im razumeli sastavne delove, a onda smo počeli namerno da ih cepamo i pravimo atomske bombe. Sa društvenim mrežama dešava se vrlo slična stvar.
Миш није лав
Из књиге „Сетило се мајке“ Бранкице Дамњановић
Наиме, један монах живео је са пет мишева у некој богомољи. Једног дана, међутим, дошла је мачка и појела једног миша. Другог дана појела је другог, трећег дана страдао је трећи миш, четвртог је и претпоследњи миш био поједен. Како би га спасао, монах је одлучио да миша претвори у мачку, али се однекуд појавио пас и умало појео миша који је сада био мачка. Поново је монах, желећи да га сачува, морао да интервенише и претворио је миша у леопарда, још неколико пута у неке друге животиње, али како је увек било неког ко му је представљао претњу, он га претвори у лава, краља животиња. Краља нико не дира. И овај „краљ“ је био безбедан.
Пут којим треба ићи – Ципеле на Дејвидшолсбрун мосту
Написала Миланка Стокић
”Way to go”, или „Пут којим треба ићи“ је назив уметничког дела које се може видети на Дејвидшолсбрун мосту (Davidshallsbron), који чини део пешачке улице у централном Малмеу (Шведска). Дело Ципеле на мосту Дејвидшолсбрун представља серију скулптура шведске уметнице Асе Марије Бенгтсон (Åsa Maria Bengtsson). Деветнаест пари бронзаних ципела одају почаст шведским уметницима из различитих епоха и професија. По један пар за сваког уметника који је оставио печат на културну историју Малмеа. Врхови прстију на сваком пару усмерени су на одређено место у граду у којем је уметник доживео врхунац своје каријере. Ципеле шведске глумице Еве Ремаеус (Eva Britt Remaeus 13.2.1950. – 29.1.1993.) усмерене су, на пример, на стару кућу СВТ-а (СВТ Малмо „Малмо-ТВ“, одељење је телевизије Сверигес у Малмеу). Она је позната по серијама и филмовима, међу којима су најпознатије: Ксеркс (1988), Далеко је до Њујорка (1988) и Принчев шешир испод земље (1980).
Катедра за библиотекарство и информатику
У оквиру Виртуелног дана отворених врата Филолошког факултета Универзитета у Београду, представљање студијског профила Библиотекарство и информатика са страним језиком заказано је за 18. април 2021. године у 14.30. На веб-страници Факултета ће благовремено бити објављен линк за присуствовање. Сви заинтересовани за овај студијски профил добродошли су да се укључе, чују нешто више о садржају студија и поставе питања.
Borba sa verom
Izgradio sam svoj život, svoj razum, svoju trezvenost, oko predaje višoj sili. Mislim, za mene to je verovanje da postoji neka viša svrha. Da postoji veći plan. Nešto što, ako bih mogao da se izdignem iznad toga i pogledam dole na to, kao na slagalicu. To bi nekako imalo smisla. Moja vera je ukorenjena u verovanju da postoji značenje i mudrost za koju jednostavno nisam dovoljno uzvišen da bih razumeo. Vera, da ko god da je stvorio ovu slagalicu, da to ima smisla za njega. I to je divno. Danas se borim. Borim se sa svojom verom. Borim se da verujem ičemu. I ne mogu videti ikakvu mudrost u ovome.
Dr Ričard Veber, serija „Uvod u anatomiju“
„Бити човек“ Марти Џобсон
Приредила Миланка Стокић
Марти Џобсон, новинар истраживач, редитељ, продуцент, водитељ и извршни директор, аутор је неколико књига на тему науке у којима покушава да осветли неке еклектичније и нејасније делове нашег научног наслеђа. Пореклом с југа Лондона, увек је био научник, како он сам за себе каже. Природне науке студирао је на Кембриџу, специјализовао се за ботанику и докторирао на тему биологије биљних ћелија, да би више од двадесет година радио на телевизији, учествујући у емисијама које се баве науком. У својој новој књизи, жели да се позабави неком науком која је мало личнија.
Modiljani i Žana – tragičan kraj ljubavi umetnika i njegove muze
Kada ti budem znao dušu, nacrtaću ti oči – bile su jedne od prvih reči koje je Amadeo Modiljani rekao Žani Ebitern.
Njegov nadimak Modi asocirao je na francusku reč „maudit“, što znači „proklet“. Bio je neshvaćen za života, a postao je legenda posle smrti. Dan posle njegove smrti ona se ubila bacivši se kroz prozor.
Modiljani (1884-1920) je nosio široke, bele košulje, s crvenom maramom oko vrata. Došao je da osvoji Pariz, potom i svet. Takva figura ne može nikome da promakne. Sve ga to čini aristokratom, ekscentrikom, upadljivim i zavodljivijim.
OD KNJIGE DO DUŠE 