Šta su „Žive biblioteke“?
Biblioteke pune ljudskih „knjiga“ su sve češća pojava u svetu. Predstavljaju sjajan način za prevazilaženje predrasuda, kao i za povezivanje ljudi koji imaju različite poglede na svet. U Srbiji smo imali priliku da se susretnemo sa projektom „Živa biblioteka“ u Ivanjici, Pančevu i u Beogradu na ovogodišnjem sajmu knjiga.
Никола Милованчев: Српски књижевници Далмације пострадали од титоиста
Интервју са академиком Матијом Бећковићем (НИН бр. 2149) обрадовао ме је сазнањем да управа Удружења књижевника Србије ради на постављању спомен-плоче српским књижевницима страдалим 1941-1945 а досад прећутаним. С обзиром да је академик Бећковић позвао на сарадњу, изнијећу овдје неколико чињеница и свједочења значајних за допуну и корекцију података о четворици књижевника из Далмације.
14 neverovatnih činjenica o ženskom telu
Često se za žene kaže da su misteriozna bića, a naučna istraživanja nam svaki dan donose nove zanimljivosti koje idu u prilog ovoj tvrdnji.
Predstavljamo vam čak 14 neobičnih činjenica o ženskom telu:
VEKOVNA MISTERIJA ĐAVOLJE BIBLIJE: Knjiga ne stari, i veruje se da je napisao sam vrag!
Knjiga nazvana „Kodeks gigas“ (Codex Gigas), poznata pod nazivom „Đavolja biblija“, najstariji je i najveći sačuvani srednjovekovni rukopis. Naziv Đavolja biblija dobio je zbog velike ilustracije đavolja u njoj i mita o njenom nastanku. Napisana je u prvoj polovini 13. veka, ima 620 stranica, a za pergament u njoj bila je potrebna koža od čak 160 životinja. Ima zastrašujuće dimenzije. Kada stoji uspravno visoka je 92 santimetra, 50 santimetara je široka i debela 22 santimetra, a teška je čak 75 kilograma.
ПАНИЧНИ НАПАД
Панични напад се широко одређује као изненадни налет веома непријатних физичких симптома праћених уверењем о наступајућој “катастрофи“ (онесвешћивање, срчани удар, престанак дисања) и снажним страхом. Иако се први напад панике може везати за одређену ситуацију, касније епизоде су потпуно непредвидиве по питању места и времена јављања. За панични напад карактеристично је присуство једног или више веома непријатних и интензивних физичких симптома. Ови симптоми су најчешће убрзан срчани ритам, вртоглавица, кратак дах и тешкоће дисања, збуњеност и тешкоће концентрације током било какве активности.
Velika Gospojina
Srpska pravoslavna crkva danas praznuje dan Uspenja presvete Bogorodice ili Veliku Gospojinu, kako se taj praznik naziva u narodu. To je jedan od 12 najvećih hrišćanskih praznika, posvećen danu kada se Bogorodica „preselila na nebo” i za njega je vezan veliki broj narodnih običaja i verovanja.
KONKURS ZA HOROR PRIČE, NASLOVNU STRANU I ILUSTRACIJE
Torta ponovo diše, što znači da je vreme za KONKURS ZA HOROR PRIČE, NASLOVNU STRANU I ILUSTRACIJE.
Manasija 2017 – viteški festival Just Out
Međunarodni viteški festival Just Out održava se podno manastira Manasija (kod Despotovca) već treću godinu zaredom. Od 25-27. avgusta, u tri dana, koliko traje festival, za posetioce je pripremljen veoma bogat program. Kao urednica bloga Od knjige do duše, ispoštovala sam i posetila danas ovaj lepi viteški festival. I nisam zažalila. Videla sam nešto što do sada nisam – na jednom mestu veliki broj vitezova, vikinga, dvorskih dama i žena-ratnica. Obišla sam srednjovekovni kamp – selo u kojem su smešteni vitezovi. Šatori, prelepi oklopi, lukovi i strele, samostreli, mačevi, sekire, nakit, kovačnica, škola streličarstva i jahanja, radionica grnčarstva, srednjovekovne igre i muzika. Pravi srednjovekovni sajam, da se ne postidi od onih najpoznatijih u svetu. Gosti su vitezovi iz Bugarske, Češke, Slovačke, Francuske, Hrvatske, Danske, Mađarske, Republike Srpske, Rumunije, Švedske, Slovenije, Ukrajine, Italije i Srbije. Uživala sam i u izložbi muzeja, priređenoj u manastiru Manasija. Želim da pohvalim organizatore festivala. Za svaku pohvalu i preporuku. Pogledajte slike.
Велики повратак Карла Маркса
Oн није покопан под рушевинама Берлинског зида. Тек сада се појављује у свој својој величини и значају. Још би се могло догодити да постане најутицајнији мислилац 21. века”, пише Франсис Вин, аутор књиге о настанку и потоњем животу „Капитала”
Proverite da li ste plemić: Ova prezimena u Srbiji su u prošlosti imala plavu krv
Knez Aleksandar Karađorđević je 1851. godine jednim aktom naredio uspostavljanje trajnih prezimena po najstarijim i najznačajnim precima.
OD KNJIGE DO DUŠE 