Nije nas imao ko naučiti kako se nositi sa životom i mnoge smo lekcije naučili na teži način
Nije nas imao ko naučiti kako se nositi sa životom i zato smo mnoge životne lekcije naučili na teži način.
Naučili smo kroz povrede koliko trebaš biti oprezan kada nekome otvaraš svoju dušu, koliko je važno dobro razmisliti kome otkrivaš svoje najranjivije strane i kome dopuštaš pristup u najdublje predele svoga srca. Kroz izdaje smo naučili kako nisu svi ljudi isti i kako nekada oni koji su najpričljiviji i najljubazniji, kasnije najjače zabadaju nož u leđa.
Речи на Ч – Магдалена Реџовић
Чудно је то слово Ч. Заправо, чудне су речи које њим почињу. Све ми се чини да их нема пуно, а кад се окренем, налетим на неку од њих и саплетем се, чак и буквално, али не на речи, већ на предмете чији називи овим словом почињу. Узмимо, на пример, реч ЧАРАПЕ. Код нас чарапа има свуда сем тамо где би требале бити. Нађемо их испод кревета, у торби са опремом за тренинг, у кеси за физичко, у коферу, заостале од прошлогодишњег летовања и, наравно, све су распарене и прљаве. Наш дежурни чарапогубац, љуби га мајка, на путу од собе до корпе за прљави веш изгуби једну. Где нестану? Никада ми неће бити јасно зашто пар чарапа нема бар пет истих комада па да пет пута дуже траје.
Лепота и љубав – Димитрије Јаничић
– Братац мој, немој да се љутиш, али морам ти рећи да си ти још зелен. Не знаш шта све човеку живот приреди. Да би упознао човека треба са њим товар соли да поједеш. А ти знаш како се со једе…
Danas je Sveta Petka
Srpska pravoslavna crkva i vernici slave danas praznik posvećen Svetoj Petki – Prepodobnoj mati Paraskevi, koja je bila zaštitnica žena, siromašnih i bolesnih. Njen kult neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, kako kod Srba, tako i kod Grka, Rumuna, Bugara, a poštuju je i pojedini nehrišćanski narodi na srednjem istoku. Prema predanju, Sveta Petka je pomagala bolesne i hranila gladne.
Zašto su ljudi licemerni?
Licemerni ljudi su fokusirani na zadovoljavanje svojih potreba i ostvarivanje svojih interesa, a ne na druge ljude i građenje relacija sa njima.
Drugi ljudi su za njih pojava koja postoji u njihovoj okolini i koja može da bude korisna da nešto dobiju ili ostvare, ali isto tako i ugrožavajuća za njih i njihove interese i planove.
Licemerje je satkano od izveštačenosti, obmane i manipulacije. Licemerni ljudi su usvojili obmanu i manipulaciju kao način komunikacije sa drugim ljudima. To znači da demonstriraju vrline koje ne poseduju, osećanja koja ne osećaju i svetonazore koje nemaju kako bi obmanuli druge ljude i naveli ih da udovolje njihovim zahtevima.
Колико дуго причамо бајке?
Користећи технике еволуционе биологије, антрополози су установили да неке од нашироко познатих бајки постоје више од седам хиљада година.
Чији су Ивица и Марица, односно Jancsi i Juliska? Или је исправније Hänsel und Gretel? Да ли су ову бајку испричали Срби или Мађари? Или је у питању немачка народна бајка коју су адаптирала чувена браћа Грим и објавила 1812. године? А можда прича о гладном брату и сестри који наилазе на злу вештицу има корене много даље од немачког говорног подручја?
Династија Романов– јавне врлине и приватни пороци
Романови нису били оличење само моћне владајуће лозе, већ и самодржавља, параболе глупости и надмености апсолутне моћи, пише британски историчар Сајмон Сибаг Монтефјоре у књизи посвећеној моћној династији
Rat sujeta – Blogdan
Nikad mi neće dosaditi da razgovaram. Još manje da slušam. Ali više ne pristajem da pojašnjavam sebe. To je onaj osećaj ugroženosti kada indirektno budeš prozvan da objasniš zašto si takav kakav jesi, zašto živiš tako kako živiš i zašto misliš to što misliš. A onda kad se direktno upecaš na tu udicu možeš neometano nastaviti sa življenjem tek kada njihovo visočanstvo – Okolina – budu zadovoljni priloženim objašnjenjem.
Завештања великог жупана српског Стефана Немање свом сину светом Сави – Миле Медић
Завјештање књиге и писма
Народ који нема своје књиге и свога писма, својих књигописаца и својих књигољубаца не може се назвати народом.
Изговори, чедо моје, нашу највећу ријеч, изговори СРБ, па ми реци колико ти у ушима траје. Трен. Изговорена ријеч траје док се изговара, па нестаје као дах из груди који ју је произвео.
Само написана ријеч остаје.
Intervju sa Piterom V. Bretom, popularnim piscem fantastike
Piter V. Bret, veoma popularni američki pisac romana iz žanra fantastike, uskoro dolazi u Beograd, na ovogodišnji Sajam knjiga, kao gost izdavačke kuće Laguna. Iskoristili smo priliku i piščevu predusredljivost i ljubaznost da uradimo intervju sa njim. U sastavljanju pitanja za intervju sa Piterom Bretom učestvovali su: Ljubitelji fantastike iz Kostolca (Renata Minić, Milan Stanković i Dijana Minić) i Autostoperski vodić kroz fantastiku (Kristijan Kiko Šarac). Ljubitelji fantastike iz Kostolca rade pod okriljem Biblioteke u Kostolcu, Odeljenja Narodne biblioteke „Ilija M. Petrović“ Požarevac, a Autostoperski vodić kroz fantastiku je Udruženje ljubitelja fantastike iz Beograda.
Inače, Piter V. Bret je svetsku slavu zadobio svojom sagom „Demonski ciklus“ (Noć demona, Pustinjsko koplje, Sunčani rat, Presto od lobanja, Utroba zemlje). Završio je englesku književnost i istoriju umetnosti na Univerzitetu u Bufalu (Sjedinjene Američke Države), da bi nakon toga deset godina proveo radeći na farmaceutskim publikacijama, pre nego što se potpuno posvetio pisanju, na radost brojnih ljubitelja fantastike. Živi na Menhetnu, oženjen je i otac je dve devojčice. Pročitajte ovaj intervju, za koji Piter kaže da ga je sa velikom zadovoljstvom uradio.
OD KNJIGE DO DUŠE 