Category Archives: Svaštara
Шта нећете имати кад одете
Неће вас више нико недељом звати на ручак. Неће вас више нико звати ни на кафу. Једино можда три седмице унапред. Кад упише у свој роковник.
Нећете имати омиљену месaру и бити месарева љубимица којој оставља најбоље батаке. Овде ћете тешко уопште наћи месару. Месо ћете куповати запаковано у супермаркетима са роком трајања 12 дана.
Нећете имати коме да оставити дете на два сата да са пријатељицом одете на кафу. Нећете имати ни пријатељицу која би вас зовнула на кафу. Нећете имати ни времена да одете на кафу.
Delovi tela jedinstveni poput otiska prsta
Odavno je poznato da se otisak prsta koristi za utvrđivanje identiteta neke osobe, jer je on neponovljiv. Ne postoje dve osobe koje imaju isti otisak prsta. Koliko smo jedinstveni mogu dokazati i drugi delovi tela.
Zakoni zbog kojih na odmoru možete završiti u zatvoru
Na svetu postoje mnogi luckasti i blesavi zakoni i propisi o kojima ste imali prilike da čitate u rubrikama tipa Zanimljivosti ili Verovali ili ne.
Tako, na primer, u glavnom gradu američke države Aljaske, Džunou, vlasnici flamingosa ne smeju sa ovim pticama da ulaze u berbernice, dok je u Južnoj Dakoti protivzakonito zaspati u fabrici sira. Ovaj tekst nije o takvim propisima.
Iznenadiće vas koliko naizgled bezazlene zabrane na turističkim destinacijama mogu da vas koštaju, a zbog njih čak možete završiti i u zatvoru. Upoznaćemo vas sa nekima od njih.
Ovo je zvanično najstariji muškarac na svetu – njegova tajna dugog života će vas oduševiti
Japanac koji voli slatkiše i veruje da je osmeh lekovit Ćitetsu Vatanabe postao je najstariji čovek na svetu jer ima 112 godina i 344 dana, javio je AP, prenoseći Ginisov podatak svetskih rekorda.
Vatanabe je rođen u Nigati, na severu Japana, 1907. godine i dobio je serttifikat da je, za sada, najstariji čovek na svetu. On, inače, živi u domu za stara lica u gradu u kome je rođen.
Zaboravljena drevna srpska imena – turski dokumenta star pet vekova otkriva kako su se zvali naši preci
U moru internacionalnih imena, neka od najstarijih srpskih imena i njihovo značenje pala su u zaborav. Brišemo prašinu sa njih i predstavljamo vam neka od imena naših predaka koje su Turci popisali davne 1455. godine.
Neplaćeni posao od 11 biliona dolara
Svet počiva na radu koji žene obavljaju u kući – neplaćeno i često neprimećeno.
Prema novoj studiji, gotovo polovina žena u svetu nema priliku da traži plaćen posao jer su vezane za kuću. I to kreće već od malih nogu.
Petra je imala pedeset godina kada je napustila stalni posao u Berlinu, tražeći neki gde bi bila srećnija. Nikada nije uspela. Najpre joj se otac teško razboleo, a zatim i majka – Petra je negovala roditelje. To je praktično njen posao sa punim radnim vremenom, posao bez plate. „Sada spavam manje nego kad sam imala bebu“, kaže za DW.
Iskustvo našeg predavača engleskog jezika u kineskom vrtiću
Ono na šta se najviše obraća pažnja je disciplina. Osima dece, vaspitavaju se i njihovi roditelji.
„Zovem se Ana i već 2 godine živim u kineskoj provinciji Šansi. Ovde predajem engleski u lokalnom vrtiću. Svakog dana, moja dva sina, koja takođe pohađaju ovaj vrtić, moraju se suočiti sa neobičnim pravilima i tradicijom.
Naš narod je verovao da je ovo drveće ukleto! Da priziva smrt tamo gde se posadi, evo i zašto
Pored „dobrih“ biljaka – onih koje donose mir i blagostanje kući, a zdravlje ukućanima, Srbi u prošlosti imali su i niz drveća koje su smatrali „zlim“, koje su poštovali, ali ga se i te kako i bojali. Narod veruje da svaka biljka nosi neko značenje. Mnogo od tih verovanja sačuvalo se do današnjih dana, pa i savremeni ljudi znaju da je na primer, hrast od kojeg se pravi badnjak poseban, da je vrba žalosna, a dren zdrav.
Antibiblioteka Umberta Eka: Zašto su nepročitane knjige mnogo značajnije za naše živote od onih koje smo pročitali
Nepročitane knjige su mnogo vrednije od onih koje smo pročitali. Biblioteka treba da ima onoliko nepročitanih knjiga koliko vam to finansije dozvoljavaju. Što ste stariji i što više znate to će broj nepročitanih knjiga biti veći.
„Naše znanje – stvari za koje smo sigurni – čine da set ide nizbrdo i sprečavaju nas da učimo i jasno vidimo“, kaže Linklon Stefens u jednom od svojih eseja napisanih 1925. godine. Koliko god ovo možda bilo tačno, znamo već od Platonove alegorije o pećini da ljudi ne samo da nisu ponosni na svoje neznanje već se ljute na svakoga ko im na njega ukaže. Uvek se čvrsto držimo za svoje znanje, kao za sebe same.
Evo šta su ljudi pre 20 godina verovali da će se dogoditi do 2020!
Pre više decenija, akademici, futuristi i vladine agencije izneli su svoja očekivanja šta će se dogoditi do 2020. godine. Koliko dugo ćemo živeti, hoćemo li osvojiti univerzum… ili bar skoknuti do prvih svemirskih „komšija“, da li će nas vlade i kompanije pratiti na svakom koraku, hoćemo li raditi do smrti ili će da kapne i malo penzijice? To su samo neka od pitanja na koja su davani odgovori, tačnije – davana su predviđanja, i to sa više ili manje uspeha.
OD KNJIGE DO DUŠE 