Category Archives: Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati
Narodna verovanja na Spasovdan
Vaznesenje Gospodnje ili Spasovdan praznuje se četrdeset dana posle Vaskrsa, tačnije u četvrtak, šeste nedelje posle praznika Vaskrsenja Hristovog. Božanstvo Spas je imalo ulogu zaštite i spasenja, te mu se narod obraća molitvom: „Sveti Spase – spasi duše naše“!
Vaznesenje Gospoda Isusa Hrista, slika Benvenuta Tisija
Danas je Blagi dan, poželite tri želje
Danas je hrišćanski praznik – Treće obretenje glave Svetog Jovana Krstitelja, poznatije kao Blagi dan. U Srbiji je rašireno verovanje da ovog dana Sunce kreće nazad sa severa prema jugu, tri puta stane i zaigra. Veruje se da se nebo u ponoć tri puta otvara, pa mrtve duše lako ulaze u raj, a onaj ko sačeka budan ponoć i poželi tri želje, one će mu biti ispunjene. U ovoj noći se može otkriti i zakopano blago.
Čudovišta slovenske mitologije
Mitologija slovenskih naroda je toliko živopisna i na momente mračna da ne može da joj priđe ni najgori horor film. Neka od ovih stvorenja, u koja se veruje već vekovima, mogu lako da vam postanu stalni gosti u košmarima – a neka od njih vas možda već i posećuju dok spavate. Barem tako nalaže mit.
Triskaidekaphobia – strah od broja trinaest
Broj trinaest je žrtva svoje nepraktičnosti. Nakon što mu upotrebu tokom milenijuma nisu našli astrolozi ni spravljači novijih solarnih kalendara, broj trinaest je počeo da budi sumnju. Ako se sve dobro i razumno zaustavlja na broju dvanaest, onda trinaest delova može samo značiti zlo; tako je funkcionisalo obrazloženje verovanja da se u skupovima od trinaest članova okupljaju samo veštice i druga zlonamerna bića. Naravno, na takvim večerinkama trinaesti član je – đavo, glavom i bradom.
Markovdan i Mali Uskrs u istom danu
Svečari tek što su proslavili Đurđevdan kada, baš kao u Ivkovoj slavi, pred sobom imaju novi „problem“ – pravoslavna crkva danas obeležava ne jedan, nego dva praznika – Markovdan i Mali Uskrs ili Tominu nedelju. Dan posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Marku – Markovdan crkva praznuje 8. maja po Gregorijanskom kalendaru tj. 25. aprila po Julijanskom kalendaru. To je praznik posvećen Hristovom učeniku i prvom pomoćniku Svetog Petra, Marku, koji je na molbu vernika napisao knjigu i Isusovim čudesima i učenju. Tako je prema predanju nastalo prvo jevanđelje.
Danas je Đurđevdan
Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji se proslavlja 6. maja (23. aprila po starom kalendaru), čime se obeležava uspomena na Svetog Đorđa. Proslavljaju ga i katolici i pravoslavci 23. aprila, svako po svom kalendaru, kao Dan Svetog Georgija. Kod Srba je on poprimio i neke druge osobine, mešajući se sa prethrišćanskim kultovima Balkana, pa se zato i praznik Svetog Georgija kod Srba ne slavi isto kao u drugim hrišćanskim zemljama.
Danas je Svetli četvrtak
Svetla ili Vaskršnja nedelja smatra se jednim velikim, neprekidnom proslavom Hristovog vaskrsnuća. Zato je svakog dana bogosluženje isto kao i na Vaskrs. Sve ovo prati i veliki broj verovanja i narodnih običaja poznatih od davnina.
Zašto se za Uskrs farbaju jaja?
Zašto se farbaju jaja za Uskrs? Farbanje jaja za Uskrs je jedan od najstarijih hrišćanskih običaja. Vaskrs ili Uskrs je hrišćanski praznik kojim se proslavlja Isusovo vaskrsenje iz smrti. Po hrišćanskom verovanju, to se desilo trećeg dana posle njegove smrti, uključujući i dan smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petka. To je pokretni praznik i praznuje se posle jevrejske Pashe (heb. pessach) u prvu nedelju posle punog meseca, koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Kod istočnih hrišćana, Uskrs najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih hrišćana uvek pada između 22. marta i 25. aprila.
MORANA – biće zbog kojeg imamo noćne more!
Prema verovanjima, lik lepe devojke duge crne kose i veoma bledog lica koji noću luta i ukazuje se ljudima je Morana, boginja Slovena koja izaziva lavine, snežne nepogode, led i smrt. Morana ili Mora, smatrana je božanstvom koje donosi smrt ne samo ljudima već i biljnom i životinjskom svetu pa su se iz tog razloga praktikovli rituali spaljivanja krpene lutke sa likom ovog bića u verovanju da će nepogode i opasnost proći. Zanimljivo je da se u Dalmaciji i delovima Slovenije ovakav običaj i dalje održava. Sam termin Mora ili Mara potiče od praindijske reči koja znači “umreti na silu”.
Praznik koji svaki hrišćanin treba da provede sa porodicom
Danas je praznik posvećen celoj porodici jer se crkva i vernici sećaju života i stradanja Prepodobnog Ksenofonta i Marije, kao i njihovih sinova Jovana i Arkadija.
OD KNJIGE DO DUŠE 