Category Archives: Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati
Ко су монаси?
Ко су монаси? Зашто и како се постаје монахом? На који начин монаси, одвојивши се од овог света, ипак му доприносе и чине да он буде бољи?
ОДГОВОР:
Ваше питање је суштинско и дубинско. Одговорити на њега детаљно захтевало би далеко више простора (и времена) него што ми имамо на располагању у нашој рубрици „Практична веронаука“. Но и у тим оквирима покушаћемо да кажемо оно што је најбитније.
Да ли је исправно да хришћани каде своје домове тамјаном?
Да ли је исправно да хришћани каде своје домове тамјаном? Ако могу да каде, зашто то треба да чине и у којим приликама? Шта символише тамјан и кађење, како у храмовима тако и у домовима?
ОДГОВОР:
Никада се ми, свештена лица, не бисмо сетили свега шта нашем народу треба објаснити и протумачити из области наше свете вере и из традиције нашег хришћанског живота ако нас ви на то не бисте подстакли и побудили.
Ко може да буде духовни отац?
Моје питање јесте: „Како да нађем за себе духовног оца? Ко може да буде духовни отац? Да ли духовник може да одбије нечију молбу да га духовно руководи“.
ОДГОВОР:
Искрено речено, стрепио сам од оваквог питања. Тачније, од првог његовог дела: „Како да нађем за себе духовног оца?“. Такво питање, у разним варијантама, постављали су ми многи и раније, додуше усмено, на које ми је увек било тешко да одговорим. Сада „прозван“ и писмено постављеним питањем, покушаћу да одговорим, колико ми је то могуће.
Vidovdan: Veliki praznik koji „otvara oči“
Vidovdan je nepokretni verski praznik kog praznuje Srpska pravoslavna crkva 28. juna i jedan od najvećih srpskih praznika. Spada u nepokretne praznike, a po starom kalendaru je 15. juna. Značaj Vidovdana za srpski narod proističe iz istorijskih događaja koji su vezani za taj datum.
Да ли хришћани треба да носе црнину у жалости?
Да ли хришћани треба да носе црнину када се неко од њихових ближњих упокоји, јер би то требало да буде дан радости за хришћане?
ОДГОВОР:
Живот човека на земљи је оивичен са два датума. Даном рођења и даном смрти. Првим даном улазимо у битисање овог видљивог живота, а даном смрти излазимо из њега и прелазимо у други начин постојања, који се назива загробни живот.
Koje drvo zasaditi pored kuće?
Stari Sloveni živeli su u skladu sa prirodom od koje su dobijali hranu i lekove, a i danas stručnjaci smatraju da treba saditi biljke koje su autohtone i oduvek poznate u našem podneblju.
Srpsko svetilište iz 3. veka: pećina iz koje izvire neverovatno lekovita voda
Svetilište Metođe nalazi se u istoimenom prirodnom rezervatu, istočno od Nacionalnog parka Kopaonik, i obuhvata desnu stranu Brzećke reke i kanjon reke sa šumom. Smatra se da je nastalo još u trećem veku i predstavlja spomenik sakralne arhitekture.
Duhovi, praznik Svete Trojice
Duhovi, Trojica, Silazak Svetog Duha na Apostole je praznik koji predstavlja rođendan hrišćanske Crkve, a slavi se 50. dan posle Vaskrsa, pa se zove i Pedesetnica.
Danas su Sveti car Konstantin i carica Jelena
Danas pravoslavci proslavljaju praznik Sveti car Konstantin i carica Jelena kao krsnu slavu. Kao esnafsku slavu današnji dan proslavljaju kujundžije. U Pomoravlju i Šumadiji ima sela koje danas slave zavetinu i nose litije. Ovim svetiteljima posvećen je veliki broj hramova u našoj zemlji. Evo nešto malo više o njima.



























