Category Archives: Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati
Danas je Ognjena Marija
Prema narodnom verovanju, Ognjena Marija pali i kažnjava ognjem i kao Sveti Ilija, koji kažnjava gromom, ona spada u „ognjevite“ svece. Običaj je da se na ovaj praznik, kada zbog velike vrućine „gore nebo i zemlja“, ne rade nikakvi poslovi.
Danas je Sveti Prokopije
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas proslavljaju svetog Prokopija, jednog od ognjevitih svetaca. Njegov dan se svetkuje kao jedan od 18 zaprešnih dana u godini kada se odlažu svi teži i važniji poslovi. U pojedinim delovima Srbije današnji dan se posebno praznuje radi zdravlja dece, dok se u nekim danas zabranjuje kupanje. Prokopije je krsno ime pojedinih rodova, a u nekim naseljima je zavetni dan. Kamenoresci i rudari praznovali su ovaj dan kao slavu svojih zanata. Izbegavaju se svađe i psovanje. Veliki svetac iz starog Zaveta, na spomen kada su nekad mnoga djeca umirala. Praznuju ga i muslimani.
Danas je Petrovdan!
Praznik se slavi 29. juna po starojulijanskom kalendaru (12. jul po gregorijanskom), i jedan je od važnih datuma letnjeg ciklusa praznika.
Грех осуђивања других!
Осуђујући туђе недостатке (стварне или привидне) човек сматра да је бољи, чистији, побожнији, поштенији или паметнији од другог. Међутим, није тако:
“Онај ко има чисто срце, сматра да су сви људи чисти, а онај чије је срце упрљано страстима никога не сматра чистим, већ мисли да су сви слични њему” (ава Исаија).
Јеротић о атеистима: Све ми се више чини да не желе да препознају своје грехе!
Владета Јеротић је истакнути награђивани српски лекар, неуропсихијатар, психотерапеут и књижевник, теолог, свестрани ерудита и академик САНУ.
Своја размишљања о човеку, религији, животу, али и из стручне области објавио је у преко 30 књига. Многи га највише познају по његовим мислима о хришћанству, а о атеистима, Богу и кајању је рекао:
DANAS JE IVANJDAN
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik posvećen rođenju Svetog Jovana Preteče i Krstitelja – Ivanjdan.
Ivanjdan se može nazvati i Devojačkim praznikom jer je čitav niz rituala poveren devojkama. U mnogim našim krajevima, noć uoči Ivandana devojke pale ivandanjske vatre, beru cveće i trave, pevaju i pletu vence.
Људи могу да уче ко је Бог, од оних који живе по заповестима
Што више човек живи по заповестима Христовим, то више људи око њега могу да уче ко је Бог. Нама је потребна икона; за нас, Бог је апстракција.
Ми нисмо чак ни као Кајин да би могли да попричамо са Њим, да га видимо; За нас је Бог апстракција.
А онда, читајући у списима о неким стварима, ми замишљамо те ствари …
Док не видимо некога ко конкретно живи, у различитим временима живота, по такозваним заповестима, ми остајемо са нашим имагинацијама и неминовно лутамо. „.
(О. Рафаил Ноица)
Ко су монаси?
Ко су монаси? Зашто и како се постаје монахом? На који начин монаси, одвојивши се од овог света, ипак му доприносе и чине да он буде бољи?
ОДГОВОР:
Ваше питање је суштинско и дубинско. Одговорити на њега детаљно захтевало би далеко више простора (и времена) него што ми имамо на располагању у нашој рубрици „Практична веронаука“. Но и у тим оквирима покушаћемо да кажемо оно што је најбитније.
Да ли је исправно да хришћани каде своје домове тамјаном?
Да ли је исправно да хришћани каде своје домове тамјаном? Ако могу да каде, зашто то треба да чине и у којим приликама? Шта символише тамјан и кађење, како у храмовима тако и у домовима?
ОДГОВОР:
Никада се ми, свештена лица, не бисмо сетили свега шта нашем народу треба објаснити и протумачити из области наше свете вере и из традиције нашег хришћанског живота ако нас ви на то не бисте подстакли и побудили.
Ко може да буде духовни отац?
Моје питање јесте: „Како да нађем за себе духовног оца? Ко може да буде духовни отац? Да ли духовник може да одбије нечију молбу да га духовно руководи“.
ОДГОВОР:
Искрено речено, стрепио сам од оваквог питања. Тачније, од првог његовог дела: „Како да нађем за себе духовног оца?“. Такво питање, у разним варијантама, постављали су ми многи и раније, додуше усмено, на које ми је увек било тешко да одговорим. Сада „прозван“ и писмено постављеним питањем, покушаћу да одговорим, колико ми је то могуће.
OD KNJIGE DO DUŠE 