Category Archives: Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati
Зашто се пун Месец у јуну назива и Јагода Месец?
Приредила Миланка Стокић
Пун Месец у јуну се традиционално назива Јагода Месец (Strawberry Moon). Добио је своје романтично име не због своје боје, већ због староседелачких народа Северне Америке и периода у години када дивље јагоде у Северној Америци сазревају и спремне су за брање.
Име потиче од домородачких племена (попут Algonquian, Ojibwe, Дакота и Лакота) која су користила називе пуних месеца да означе кључне сезонске догађаје. У јуну, одмах након појаве пуног сателита почиње берба јагода, зато, у част тог догађаја, људи су пун месец првог летњег месеца назвали Јагодни Месец. Дакле, то нема везе са бојом Месеца, већ са чињеницом да је јун месец када јагоде достижу свој врхунац зрелости.
Kako da sami popravite oštećen nameštaj – uradi sam ideje i saveti
Napisala Srbijanka Stanković
Nameštaj jesu samo predmeti, ali predmeti za koje nas, hteli mi to ili ne, uglavnom vezuju uspomene i jake emocije. Ako niste spremni da se oprostite od svog starog i dragog nameštaja, sigurno želite da saznate kako da sami popravite i obnovite omiljenu sofu, stolicu, sto ili ormar.
U nastavku ćemo vas upoznati s osnovnim alatima i materijalima neophodnim za popravke, uputiti kako da rešite najčešće probleme s kojima se nameštaj suočava, ali i informisati o naprednim tehnikama restauracije. Na ovaj način ćete sačuvati nameštaj koji volite, naučiti nove veštine i uštedeti novac!
1. мај – Међународни празник рада
Међународни празник рада обележава се сваког 1. маја, у скоро целом свету, у знак сећања на велике радничке демонстрације одржане у Чикагу (САД) 1886. године, које су организоване из протеста због неиспуњења захтева радника за побољшањем услова рада. Овај празник има много веће значење од саме успомене и одавања почасти храбрим људима који су дали своје животе за већа права радника. Он представља и дан светске радничке солидарности.
Христос васкрсе – Срећан Ускрс!
Ускрс је највећи хришћански празник. Тог дана је Исус Христос васкрсао из мртвих, победио смрт и свим људима поклонио вечни живот. Ускрс је покретни празник, који најраније може бити 4. априла, а најкасније 8. маја, рачунато по новом, грегоријанском календару.
Znate li šta treba da radite na Veliki petak?
Veliki petak je jedini dan u godini kad u hrišćanskim crkvama nema svakodnevne službe, već se slavi uspomena na Hristovo raspeće. U našim hramovima po podne se iznosi plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto, ispred oltara.
Danas su Mladenci
Danas su Mladenci, pravoslavni praznik koji proslavljaju svi mladi bračni parovi, koji su se venčali posle 22. marta prethodne godine. Na današnji dan, mladenci u svoj dom primaju goste, sve one koji su im bili na svadbi, koji im donose poklone, a mlade domaćice pokazuju svoje domaćinske veštine. Zbog novih životnih okolnosti i nemogućnosti da se svi gosti smeste u stan ili kuću mladenaca, u današnje vreme, nije retko da se za proslavu Mladenaca zakupi sala u restoranu.
Irska čipka – umetnost filigranskog heklanja
Priredila Nevena Vuksanović
Irska čipka je jedan od najpoznatijih i najcenjenijih oblika ručno rađene čipke u svetu. Njena istorija je bogata i isprepletana ekonomskim, društvenim i umetničkim uticajima. Iako su različite vrste čipke bile prisutne u Irskoj i pre 19. veka, prava istorija irske čipke na igli (needle lace) i irske heklane čipke počinje oko 1820-ih i 1830-ih godina. Prvobitno, irske časne sestre su naučile tehniku čipke od kontinentalnih čipkarica iz Italije i Francuske, posebno iz Venecije i Alensona. Ubrzo su je usavršile i proširile kroz različite krajeve Irske.
Danas je Sretenje Gospodnje
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave 15. februara Sretenje Gospodnje. Sretenje se uvek slavi 40. dan od Božića i na taj dan se ništa ne radi, a predstavlja uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu.
U pitanju je prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac. Ovaj praznik je od suštinske važnosti za hrišćanstvo jer ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima.
Кројачке радионице у Костолцу
Да је Костолац место креативаца и ентузијаста, показује чињеница да су се током претходних година одржавале разноврсне креативне и едукативне радионице, са великим одзивом и старијих и млађих суграђана. Организоване су радионице плетења, хеклања, кројења, шивења, ткања, веза, дрводељства, грнчарства, декупажа, сликања, калиграфије, кулинарства, посластичарства, мађионичарских трикова, креативног писања, новинарства и другог, са циљем очувања, подстицања, развоја и унапређења аматерског стваралаштва деце, младих и старијих лица у области културе, традиције и уметности.
Током претходне недеље, тачније, у четвртак 3. октобра и у петак, 4. октобра 2024. године, у сарадњи Центра за културу „Костолац“ и Удружења за промоцију културе, традиције и туризма „Од књиге до душе“, уз подршку Градске општине Костолац, у Дому културе одржане су две кројачке радионице за децу и одрасле, под називом „Сам свој кројач – корисне цаке у шивењу“.
Јела и пића у средњовековној Србији
У писаним споменицима средњовековне Србије, изрази за храну били су: „храна“, као и „пишта“ и „крма“. Јело се звало: „једение“ или „јадение“. Ручак је био „обед“, док се вечера називала истим именом као и данас „вечера“.
У средњовековној Србији највише су се јели погача и хлеб, који су се правили од различитих житарица, са квасом, такозвано кисело тесто или без. Погача је старија, јер је у паганско доба приношена као жртва боговима, а Срби су јели и двопек, као и питу од сира или ређе меса. Једна од заблуда је да су пите дошле у наш крај тек са Турцима. Оне су се правиле код нас и у ранијем периоду, у форми танко тесто-надев од поврћа или воћа.
OD KNJIGE DO DUŠE 