Category Archives: Preporuka
Digitalizovan Vukov rječnik
Predstavljen projekat Instituta za srpski jezik SANU i CDHN: Cilj je da se naše rečničko nasleđe sačuva, ali i približi sadašnjoj i budućim generacijama
Toma Tasovac, Snežana Petrović i Aleksandar Loma
Zavirite u sveske poznatih: Od dnevnika Fride Kalo do Da Vinčijeve beležnice
Kakav rukopis ima Nik Kejv, šta je zapisivao u svojoj beležnici čuveni Mark Tven i kako je izgledao dnevnik Merilin Monro brojni fanovi napokon imaju prilike da vide otkako se pojavila internet kompilacija svezaka slavnih ličnosti.
„Jesi li to ti, ludo?“ Ovo su poslednje reči ruskih pisaca
Lav Tolstoj je pridavao veliki značaj poslednjim rečima genija. On je u svom dnevniku napisao: „Reč na samrti je posebno značajna!“.
Prvenac drugi put među čitaocima
Pisci Ljubivoje Ršumović, Ljubica Arsić, Srđan Krstić i Vedrana Rudan o tome zašto su se odlučili da ponovo štampaju svoj prvi roman i koje su promene su uneli u novu – staru knjigu
Kako umiru geniji
Nova knjiga Borivoja Gerzića „Koreografija moriendi” govori o poslednjim trenucima 96 velikih ljudi, ali i o njihovom životu i delima.
Боривој Герзић / Марк Твен / Лав Николајевич Толстој / Боби Фишер
Арбанаси, њихово порекло и долазак у Србију
Народ који ми Срби називамо Арбанасима, странци Албанцима, а они сами себе називају Шћипетарима, пореклом је са Кавказа. У античком времену била је позната једна земља на Кавказу под именом Албанија. Тако су је називали странци, али не и њени становници, баш као и данас ову Албанију. Савремену Албанију њени становници називају Шћиперија. Албанија на Каквазу налазила се на источним падинама ове планине, између Каспијског мора и врха Кавказа. Са њене јужне стране почињала је од Апшеронског Полуострва, на коме се налази савремени азербејyански град Баку.
ПРИЧА О СОЦИОЛОГИЈИ СЕЛА
Књига „Бити социолог села“ није сасвим обична књига. Има три издавача: Прометеј из Новог Сада, Машински факултет из Ниша и Балканска асоцијација за социологију села и пољопривреде. Књигу је приредио и предговор написао Драгољуб Б. Ђорђевић (остао ми је у лепом сећању по својој књизи о скинхендсима). На 340 страна Б формата објављени су радови 26 аутора, углавном универзитетских професора из Београда, Ниша, Новог Сада, Софије, Скопља, Никшића, Солуна и Прага.
Zašto je važno čitati knjige?
Često ćete čuti da se čitanjem knjiga beži od stvarnosti. Zaista, knjige pružaju utočište i podržavaju različite vrste odmetništva čitalaca. Ipak, knjige su često tu da nas upravo suoče sa realnošću i sopstvenim problemima, pa i nama samima, a vrlo često daju odgovore i pomažu u rešavanju problema.
Kako se jedna dečja knjiga bori za polnu ravnopravnost
Analiza 5.000 dečjih knjiga na engleskom jeziku pokazala je da četvrtina nema nijedan ženski lik a da manje od 20 odsto ima lik žene sa profesijom. Novi talas knjiga i autora pokušava da promeni situaciju i uvede ravnotežu među police.
Umberto Eko i njegova antibiblioteka ili zašto su nepročitane knjige vrednije za naše živote od pročitanih
„Zbog našeg znanja – stvari u koje smo sigurni – svet se kreće u pogrešnom smeru i sprečava nas da razumemo i učimo“, napisao je Linkoln Stefens u svom eseju 1925. godine. Istina sa kojom smo se upoznali još u Platonovoj alegoriji o pećini jeste da „većina ljudi ne samo da se oseća ušuškano u svom neznanju, već su i neprijateljski raspoloženi prema svima koji to žele da istaknu“. Nauka se vodi „temeljnim i nesvesnim neznanjem“, dok nas duhovni put opominje da se suprotstavimo iluziji temeljnog razumevanja, da se držimo dosadašnjih saznanja, našeg nepotpunog, nesavršenog znanja, kao što se držimo i samog života.
OD KNJIGE DO DUŠE 