Raskovnik je biljka koja u našim narodnim verovanjima omogućava donosiocu da se domogne skrivenih blaga, odnosno ima moć da otvori svaka vrata, otključa sve okove. Akademik Aleksandar Loma podsetio je juče na ova značenja reči kojom je imenovana prva naša digitalizovana rečnička platforma (internet sajt, ili povezani internet sajtovi), predstavljena u svečanoj sali SANU. Reč je o projektu Instituta za srpski jezik SANU i Centra za digitalne humanističke nauke, čiji je cilj da se naše rečničko nasleđe sačuva, ali i približi sadašnjoj i budućim generacijama.

– Srpski leksikografski portal zaslužuje da prvo i počasno mesto u njemu zauzme Srpski rječnik Vuka Karadžića – kaže Snežana Petrović, naučni savetnik u Institutu. – Pored toga što predstavlja jedan od temelja savremenog srpskog književnog jezika, on je prava enciklopedija srpske materijalne i duhovne kulture.

Digitalnim izdanjem Vukovog Rječnika, Institut za srpski jezik SANU uključuje se u pripreme za obeležavanje 200 godina od njegovog prvog izdanja, a pored njega zasad su u „Raskovniku“ i Rečnik kosovsko-metohijskog dijalekta Gliše Elezovića, Rečnik govora južne Srbije Momčila Zlatanovića, kao i rukopisna zbirka reči iz Prizrena Dimitrija Čemerkića. Na platformi je tako ukupno, kako je objasnila Petrovićeva, 89.220 pojmova. Svaki je prekucan iz štampanog rečnika i dva puta lektorisan.

Mogućnosti platforme demonstrirao je direktor CDHN-a i predsedavajući Komiteta nacionalih koordinatora evropske Digitalne istraživačke infrastrukture za umetnost i humanistiku – Toma Tasovac.

– Briga o srpskom jeziku kod nas je uglavnom fokusirana na aspekt pismenosti, koji jeste važan, kao i na odbranu od upliva tuđica, dok se mnogo manje vodi računa o svemu ostalom što čini jezičku kulturu, u čemu su rečnici izuzetno važni – naglasio je Tasovac.

USKORO ZA ŠIRU JAVNOST

Za platformu, koja će uskoro biti dostupna široj javnosti, u završnoj fazi obrade su Rječnik govora Prošćenja (kod Mojkovca) Miloša Vujičića i Rečnik dubrovačkog govora Mihaila Bojanića i Rastislava Trivunca. Intenzivno se radi, kako je rekla Snežana Petrović, i na naprednom obeležavanju Staroslovensko-grčko-latinskog rečnika Franca Miklošiča, a u planu je i digitalizacija Rječnika iz književnih starina srpskih Đure Daničića, Rečnika govora Zagarčana Draga i Željka Đukića i Timočko-dijalekatskog rečnika Jakše Dimića.

Izvor: Večernje novosti