Category Archives: Preporuka

ONO SI ŠTO HEJTUJEŠ

Priču napisao Blogdan

Pre nekoliko hiljada godina dok smo u želji za toplotom smrznuti hodali planetom – smo otkrili vatru. Prvo smo se zgrejali a onda namerno počeli da podmećemo požare. Dok smo uplašeni od smrti pokušavali da nađemo napitak besmrtnosti – slučajno smo otkrili barut. Besmrtnost nismo našli, ali smo barutom namerno počeli da sejemo smrt. Kada smo naukom počeli da tragamo za odgovorima koji se tiču sveta u kom živimo – slučajno smo otkrili atome. Prvo smo im razumeli sastavne delove, a onda smo počeli namerno da ih cepamo i pravimo atomske bombe. Sa društvenim mrežama dešava se vrlo slična stvar.

Read the rest of this entry

Миш није лав

Из књиге „Сетило се мајке“ Бранкице Дамњановић

Наиме, један монах живео је са пет мишева у некој богомољи. Једног дана, међутим, дошла је мачка и појела једног миша. Другог дана појела је другог, трећег дана страдао је трећи миш, четвртог је и претпоследњи миш био поједен. Како би га спасао, монах је одлучио да миша претвори у мачку, али се однекуд појавио пас и умало појео миша који је сада био мачка. Поново је монах, желећи да га сачува, морао да интервенише и претворио је миша у леопарда, још неколико пута у неке друге животиње, али како је увек било неког ко му је представљао претњу, он га претвори у лава, краља животиња. Краља нико не дира. И овај „краљ“ је био безбедан.

Read the rest of this entry

Borba sa verom

Izgradio sam svoj život, svoj razum, svoju trezvenost, oko predaje višoj sili. Mislim, za mene to je verovanje da postoji neka viša svrha. Da postoji veći plan. Nešto što, ako bih mogao da se izdignem iznad toga i pogledam dole na to, kao na slagalicu. To bi nekako imalo smisla. Moja vera je ukorenjena u verovanju da postoji značenje i mudrost za koju jednostavno nisam dovoljno uzvišen da bih razumeo. Vera, da ko god da je stvorio ovu slagalicu, da to ima smisla za njega. I to je divno. Danas se borim. Borim se sa svojom verom. Borim se da verujem ičemu. I ne mogu videti ikakvu mudrost u ovome.

Dr Ričard Veber, serija „Uvod u anatomiju“

„Бити човек“ Марти Џобсон

Приредила Миланка Стокић

Марти Џобсон, новинар истраживач, редитељ, продуцент, водитељ и извршни директор, аутор је неколико књига на тему науке у којима покушава да осветли неке еклектичније и нејасније делове нашег научног наслеђа. Пореклом с југа Лондона, увек је био научник, како он сам за себе каже. Природне науке студирао је на Кембриџу, специјализовао се за ботанику и докторирао на тему биологије биљних ћелија, да би више од двадесет година радио на телевизији, учествујући у емисијама које се баве науком. У својој новој књизи, жели да се позабави неком науком која је мало личнија.

Read the rest of this entry

Modiljani i Žana – tragičan kraj ljubavi umetnika i njegove muze

Kada ti budem znao dušu, nacrtaću ti oči – bile su jedne od prvih reči koje je Amadeo Modiljani rekao Žani Ebitern.

Njegov nadimak Modi asocirao je na francusku reč „maudit“, što znači „proklet“. Bio je neshvaćen za života, a postao je legenda posle smrti. Dan posle njegove smrti ona se ubila bacivši se kroz prozor.

Modiljani (1884-1920) je nosio široke, bele košulje, s crvenom maramom oko vrata. Došao je da osvoji Pariz, potom i svet. Takva figura ne može nikome da promakne. Sve ga to čini aristokratom, ekscentrikom, upadljivim i zavodljivijim.

modiljani-i-zana Read the rest of this entry

Светски дан поезије

Кажу да свако може да пише прозу, али да само одабрани могу своју душу да пресликају поезијом.

Светски дан поезије, дан који подстиче и промовише читање, писање и објављивање поезије, прославља се широм света 21. марта још од 1999. године, када је установљен од стране УНЕСКО-а.

Тим поводом представљамо вам песму Магдалене Реџовић из Костолца, професорке српског језика и књижевности у Основној школи „Јован Цвијић“ Костолац.

Read the rest of this entry

Како да одамо пошту смрти кућног љубимца

Из књиге „Исцелите своје срце“ Лујзе Хеј и Дејвида Кеслера

Туга је неодвојиви део живота и постоји у свакој вези пуној љубави и привржености. Оплакујемо оне које смо волели, оне које нисмо волели, чак и оне које смо мрзели. Не оплакујемо само онда кад смо били равнодушни. У том смислу, потпуно је глупо помислити да нећемо туговати за животињом којој смо били привржени.

Наши љубимци деле са нама животни простор – а у многим случајевима и постељу – и прави су чланови породице. Упркос томе, људи који оплакују губитак љубимца често ће сматрати да морају своја осећања држати у тајности и поделити их само са одређеним особама. Несвесно знају да се сусрећу са обликом обесправљене туге – односно, врстом туге коју би други могли да сматрају мање значајном. Неки који су се поверили пријатељима у таквој ситуацији били су дочекани коментарима: „Није умрла права особа.“ „То је ипак, само животиња.“ Или „Набавићеш другог кућног љубимца.“

Read the rest of this entry

Хардвер и софвер

Из књиге „Приземљена срећа: приручник за употребу живота“ Бранислава Милићевића

Човек ради као пи-си, што ће рећи, персонални компјутер – лични рачунар. Многи имају панику од рачунара јер им се чини да никада неће схватити како та направа функционише. Не секирај се. Поједноставићу ствар тако да је ја схватим, а онда ћеш и ти. Међутим, ако си добар познавалац рачунара, спреми се, у наставку, на забаву, а не на подучавање.

Read the rest of this entry

10 najmisterioznijih drevnih spisa

Dešifrovanje ovih spisa bi moglo da otkrije mnogo o drevnim kulturama…

Ukoliko se dešifruju na pravi način, kodeksi stari nekoliko stotina ili hiljada godina mogu da otkriju mnogo toga o drevnim kulturama. Često napisani prastarim jezikom, nepoznatom gramatikom, ovi kodeksi zahtevaju pažljivu analizu, prenosi Blic.

Read the rest of this entry

О савременом човеку

Из књиге „Умеће живљења“ Ериха Фрома

Савремени човек може у материјалном свету да постигне више него што је икад пре било могуће. Те су последице међутим потпуно несразмерне физичком и интелектуалном труду који је у њих уложен. Да бисте возили моћан аутомобил није вам потребна ни телесна снага ни посебна вештина или памет. Да би се пилотирало авионом потребно је много вештине; да би се бацила хидрогенска бомба – релативно мало. Свакако да и даље постоје занимања која захтевају знатну умешност и труд; то су занимања занатлије, лекара, научника, уметника, високообучених радника, пилота, рибара, хортикултуристе, и нека друга, али њих је све мање. Огромна већина људи ради послове који не траже много памети, маште нити било какве концентрације. Физичке последице (резултати) нису више сразмерни људском труду, и ово раздвајање труда (и вештине) и резултата једна је од најзначнијих и најпатогенијих црта модерног друштва јер деградира и омаловажава труд.

Read the rest of this entry