Category Archives: Preporuka

Sjaj u travi – Vilijam Vordsvort

Sada,
kada ništa na svetu ne može
vratiti dane prohujalog leta
naš sjaj u travi i blještavost sveta,
ne treba tugovati, već tražiti snage
u onom što je ostalo i s tim živeti.

NPG 1857,William Wordsworth,by Benjamin Robert Haydon

Read the rest of this entry

Spasenija Marković, prva učena domaćica

Pisala je knjige i vodila školu, učeći naše dame kako da im trpeza bude ukusna i raznovrsna i na koji način da vode kuću.

Britko pero, slikarski talenat, dar za arhitekturu, filozofske teze i humanitarni rad – slovili su za „oružja“ kojima su se, u 19. i prvoj polovini 20. veka, samo retke žene uspešno služile. Put emancipaciji dama u Srbiji krčila je, na jedinstven način, i Spasenija Pata Marković (rođena 1891. godine). Njeno „oružje“ bile su – kulinarske čarolije, a čuveni „Patin kuvar“ ostalo je štivo za sva vremena.

25201

Read the rest of this entry

Uvek gledaj vedriju stranu života – Monti Pajton

Sećate li se filma „Žitije Brajanovo„? Osamdesetih godina bili su popularni filmovi Monti Pajtona, što zbog svog humora, što zbog veoma pronicljivog kritikovanja društva. Pesmu iz filma „Always Look on the Bright Side of Life“ (Uvek gledaj vedriju stranu života) napisao je Erik Ajdl 1979. godine za finalnu scenu filma i postala je toliko popularna da se često izvodila na javnim nastupima. Pesma se inače čuje u finalnoj sceni filma – glavni junak Brajan Koen (Grejam Čepmen) osuđen je na smrt raspećem i upada u malodušnost i bes nakon što je ostavljen na cedilu od brojnih prijatelja. Osuđenik do njega (Erik Ajdl) upućuje mu reči utehe i govori da na smrt gleda sa vedrije strane života. 

Read the rest of this entry

Roman „Nešto strašno podseća na život“ Nebojše Milenkovića

U izdanju novosadske Akademske knjige objavljen je roman Nebojše Milenkovića „Nešto što strašno podseća na život“. Ono što je nama privuklo pažnju je činjenica da je glavni lik romana, ni manje ni više, nego baš bibliotekar. 

Nebojša Mienkovicć

Read the rest of this entry

О породици из пера Љиљане Хабјановић Ђуровић

Породица, то су они са којима делимо живот. Са којима имамо заједничке успомене. Они којима припадамо и који припадају нама. Којима дајемо себе и који нам дају себе.
Породица, то је један чврст затворен круг.
Породица, то су они на које се ослањамо. Који нас штите. Који нам пружају сигурност. Они који нам дарују нежност. Који нас греју својом топлином. Који нас ослобађају својим разумевањем.
Породица, то су они који су нам апсолутно одани и којима смо ми апсолутно одани. Они због којих нам ништа није тешко. За које све можемо. Који су због нас спремни на сваку жртву.
Породица, то су они које волимо највише на свету и који нас воле највише на свету.
Породица, то је љубав. То је безусловна љубав.
А крв? Крв је црвена, непрозирна и густа течност, посебног мириса и сланог укуса, као што смо учили из биологије.

gimene

Read the rest of this entry

Pravda bez moći je bezmoćna, moć bez pravde je tiranska – Blez Paskal

Blez Paskal (franc. Blaise Pascal; Klermon-Feran, 19. jun 1623 — Pariz, 19. avgust 1662) je bio francuski matematičar, fizičar i filozof.

Ovo su neki od njegovih citata:

* Ako želiš da se o tebi dobro misli, nemoj o sebi dobro govoriti.

* Čovek koji voli jedino samoga sebe, ništa ne mrzi toliko koliko da bude sam.

* Da bi se uspelo neophodna je disciplina. Redovitost, iskrenost i ustrajnost će vas dovesti do uspeha.

20160121183354_349206

Read the rest of this entry

Сто десет година песме „Санта Марија дела Салуте“

Српска поезија слави 110 година песме „Санта Марија дела Салуте”. Лаза Костић ју је завршио 1909. године, годину пред своју смрт, када је први пут и објављена у издању Матице српске. У том тренутку, било је прошло већ деценију и по од како је прерано умрла песникова муза Ленка Дунђерски (1895), а тај догађај га је и подстакао да напише стихове који се и данас сматрају најлепшом српском љубавном поезијом. То време „безњенице”, као да није нагризало стубове на којима је песник у романтичарском заносу зидао четрнаест строфа своје „лабудове песме”, како је и сам о њој писао.

laza-kostich.jpg

Read the rest of this entry

Branki Veselinović nagrada za životno delo

Međunarodni festival pozorišta za decu, čije se 26. izdanje održava od 22. do 27. septembra 2019. u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica, dodeliće Nagradu za životno delo „Mali princ“ glumici Branki Veselinović i piscu Ranku Risojeviću, za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu.

646607_6617_post

Read the rest of this entry

Bajronova putovanja

Pesnička slava Lorda Džordža Gordona Bajrona (1788-1824) bila je i danas jeste jedna od najvećih. Retko se rađaju takvi duhovi koji mogu da premoste nekoliko vekova i da i dalje svojim delima i životom nadahnjuju čitav svet.

lord-byron-400-jpg

Read the rest of this entry

Najbolju knjigu o anatomiji stvorili su nacisti: I dalje je nezamenjiva kod nekih operacija

Kada je neurohirurgu dr Susan Mekinon bila potrebna pomoć da bi dovršila operaciju, ona je, kao i obično, otvorila ogromnu knjigu o anatomiji nastalu sredinom dvadesetog veka. Udžbenik je prepun ručno skiciranih vrlo kompleksnih ilustracija – koje prikazuju ljudsko telo sloj po sloj, što je pomoglo dr Mekinon, sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu, da dovrši svoju operaciju. Naslov knjige zvuči vrlo bezazleno: Pernkofova topografska anatomija čoveka, i smatra se najboljim prikazom crteža ljudske anatomije na svetu. Bogata je detaljima i živopisnih boja kakve se ne mogu sresti u drugim knjigama. Koža, mišići, tetive, nervi, organi i kosti detaljno su grafički predstavljeni. I nije za one sa slabim stomakom, piše BBC.

pernkof-atlas-wikimedia-696x493

Read the rest of this entry