Category Archives: Preporuka

Трагања вечитог дечака

Написао Димитрије Јаничић

Јовица Ђурђић (Добој, 1949) је по струци педагог, али по опредељењу и ономе чиме се стварно бави – песник. За песнике кажу да су у реалном времену – померени, јер за њих свет око њих није као за све остале. Оне виде друкчије. Много тога што обичан човек не примећује, они виде као битну одредницу стварности.
Недавно је Ђурђић направио избор своје љубавне поезије. Насловио га је „Ко ти је украо звезде из очију“. Када човек прочита збирку схвати да то није због избора песме која је карактеристична, да се та констатација не односи само на сталну тему песникову – жену, већ на њега самог.

Read the rest of this entry

Слика 3 („Сан летње ноћи“)

Написала Гордана Славковић

За све је крив „ Сан летње ноћи“.

Брижљиво смишљен план обавезно пропадне. Задовољно седам испред телевизора. Само да нађем неки добар, опуштајући филм пред спавање. Дан је у најави био досадан, али сада видим да и није тако лош. Бринем једино за спавање. Како да спавам кад сам се преспавала! Може ли овако да се каже? Мислим на стање када превише спаваш, као кад се преједеш. Као да сам се раставила на ћелије које су спавале и кад сам била будна.

Read the rest of this entry

Knjige o hrani i kuvanju koje ćete obožavati

Napisala Srbijanka Stanković

Knjige i hrana imaju mnogo toga zajedničkog, a na prvom mestu – uživanje. Kada govorimo o knjigama čiji narativ se uglavnom oslanja na kuvanje i raznovrsne načine pripremanja hrane, može se reći da dobijamo dvostruko zadovoljstvo.

Čitajući o hrani, o kuvanju, novim i nesvakidašnjim metodama u kulinarskom svetu, otkrivamo ne samo ukuse jela, već i ukus života. Ako želite da zakoračite u magični svet začina, mirisa, gurmanskih delikatesa i poslastica, otvorite stranice knjige.

Read the rest of this entry

Слика 2 (Први септембар)

Написала Гордана Славковић

Први септембар и ја се волимо чудно. Некад са стрепњом, некад одушевљено. Свакако са емоцијама. Сем данашњег првог септембра. Преслишавам себе од раног јутра и ништа. Септембар без боје, мириса и укуса. Излежавам се без школског звона и дечјих осмеха. Не устајем док дан не поделим на преподне и поподне. Мислим на обавезе које силом извлачим из најудаљенијих можданих фиока. Ово могу урадити пре ручка, ово после поподневне дремке. Само да све буде безначајно и смирено. Треба нешто оставити и за вечерње сате. Може вече да се развуче као пантљичара и да ме испрепада походом мрава по бледој несаници.

Read the rest of this entry

Слика 1 (Не дирај то!)

Написала Гордана Славковић

Понедељак не излази из пиџаме. Развлачи се као лења кишна глиста. Треба га скратити. Не могу да му дозволим да се разбашкари превише и да ме смори. Још увек имам стрпљења за преподневне сате који споро извирују из ћошкова и гужвају се под првим сунчаним зрацима.

Уобичајени јутарњи ритуал не наговештава ништа необично. Све је под контролом. Почињем вежбе које сам преко лета оправдано запоставила. Време је да се вратим у колотечину. Ускоро, за петнаест дана,  боже здравља негде после 10. септембра, кренућу у школу.

Read the rest of this entry

Слика између (Чекајући корону)

Написала Гордана Славковић

Ово што ћу сада написати далеко је од здравог разума. Ипак ћу написати иако ћу себе после критиковати. Критиковаћу себе свакако за све и свашта, па нек се у дежурном делићу мозга за преиспитивања нађе и овај оксиморон.
Како је диван дан да се човек разболи! Није могао бити бољи. Да смо га сами бирали, не бисмо га ишчепркали из вреле августовске прашине. Небо се не види. Уместо њега разливена је тамносива водена бојица. Дрвеће се увукло у себе. Безбројне нијансе зеленила закључале су се добровољно у најдаље одаје хлорофила. Ни шћућурених врабаца нигде нема. Обично их у овакав јесењи пејзаж бар наслутим на неком жбуну или испод стрехе. Баре грамзиво расту и преливају се из својих оквира. Август не личи на себе. Ни када нас је исцедио спарином, ни кад се самоиницијативно преформулисао у јесењи месец.

Read the rest of this entry

Starija sestra

Napisaola Gordana Slavković

Starija sestra
Je često majka.
Odvede u školu
Zbunjenog đaka prvaka
I umesto njega
Podmetne svoja leđa jaka.
Pogledom ga umije
Nevešto doteruje.
U torbu spakuje osmeh
A iza vrata zaključa strah.

Read the rest of this entry

Поруке Малог принца

Написао Димитрије Јаничић

Много је времена прошло откако сам читао „Малог принца“.
Но, то је књига којој се повремено враћам. Да ме подсети на младост, а и да поново сагледам неке њене поруке, које важе и за маторе.
Сећате се цртежа на коме је приказано како је змијски цар прогутао слона.
Сви одрасли видели су на тој слици један обичан шешир.
Мали принц одмах схвата да слика приказује слона унутар огромне змије.
Када се у Малом принцу тражи да се нацрта јагње, цртеж се не прихвата. Али нацртана кутија одушевљава Принца, јер може да замисли јагње које је у кутији.

Read the rest of this entry

Lepe misli Jelene Pantić


Iz knjige Jelene Pantić „Putovanje u središte srca“

Kada verujete da ste osoba koja zaslužuje poštovanje, nećete tolerisati nepoštovanje.
Kada ste svesni svojih kvaliteta, neće vas biti moguće „kupiti“ sa par lepih reči.
Kada verujete da ste vredni i dostojni ljubavi, nećete pristajati na makar šta za mrvicu nečije ljubavi i pažnje.

Read the rest of this entry

10 najprevođenijih knjiga na svetu

Priredila Srbijanka Stanković

Da li znate šta povezuje simpatičnu „Pipi Dugu Čarapu“, zanesenog „Don Kihota“ i mudrog „Malog Princa“? Ukoliko ste mislili da Biblija i „Alisa u zemlji čuda“ nemaju nikakvih sličnosti, sasvim smo sigurni da će vas ovaj tekst razuveriti.

Naime, sva ova remek-dela svetske književnosti imaju jednu zajedničku crtu – spadaju u najprevođenije knjige na svetu. Neki od književnih bisera dospeli su na listu pošto su prevedeni na više od stotinu jezika.

Read the rest of this entry