Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica

STO KNJIGA KOJE BISTE MORALI DA PROČITATE

jun 16

Posted by

  1. Božanstvena komedija (Dante Aligijeri) 1308.
  2. Soneti (Frančesko Petrarka) 14. vek
  3. Don Kihot (Migel de Servantes) 1605-1615.
  4. Soneti (Vilijam Šekspir) 1609.
  5. Guliverova putovanja (Džonatan Svift) 1726.
  6. Putovanje Čajlda Harolda (Džordž Harold) 1812-1818.
  7.  Čiča Gorio (Onore de Balzak) 1835.
  8. Oliver Tvist (Čarls Dikens) 1838.
  9. Grof Monte Kristo (Aleksandar Dima) 1845.
  10. Vašar taštine (Vilijam Takeri) 1847-1848.
  11. Gorski vijenac (P.P. Njegoš) 1847.
  12. Orkanski visovi (Emili Bronte) 1847.
  13. Dama sa kamelijama (Aleksandar Dima) 1848.
  14. Gospođa Bovari (Gustav Flober) 1857.
  15. Priča o dva grada (Čarls Dikens) 1859.
  16. Jadnici (Viktor Igo) 1862.
  17. Zločin i kazna (Fjodor Dostojevski) 1866.
  18. Idiot ( Fjodor Dostojevski) 1869.
  19. Ana Karenjina (Lav Tolstoj) 1873-1877.
  20. Tom Sojer (Mark Tven) 1876.
  21. Slika Dorijana Greja (Oskar Vajld) 1891.
  22. Tes iz porodice D’Urberville (Tomas Hardi) 1891.
  23. Najlepše priče (Anton Pavlovič Čehov) 1894.
  24. Nečista krv (Bora Stanković) 1910.
  25. U potrazi za izgubljenim vremenom (Marsel Prust) 1913-1927.
  26. Sidarta (Herman Hese) 1922.
  27. Koštana (Bora Stanković) 1924.
  28. Veliki Getsbi  (Skot Ficdžerald) 1925.
  29. Gospođa Dalovej (Virdžinija Vulf) 1925.
  30. Proces (Franc Kafka) 1925.
  31. Stepski vuk (Herman Hese) 1927.
  32. Ciganski romansero (Frederik G. Lorka) 1928.
  33. Seobe (Miloš Crnjanski) 1929.
  34. Blago cara Radovana (Jovan Dučić) 1932.
  35.  Žudnja za životom (Irving Stoun) 1934.
  36. Prohujalo sa vihorom (Margaret Mičel) 1936.
  37. Maštarije (Horhe Luis Borhes) 1942.
  38.  Stranac (Alber Kami) 1942.
  39.  Životinjska farma (Džordž Orvel) 1945.
  40. Igra staklenih perli (Herman Hese) 1943.
  41. Mali princ (Antoan de Sent Egziperi) 1943.
  42. Na Drini ćuprija (Ivo Andrić) 1945.
  43. Ararat (Lajoš Zilahi) 1947.
  44. Doktor Faustus (Tomas Man) 1947.
  45. 1984 (Džorž Orvel) 1949.
  46. Starac i more (Ernest Hemingvej) 1951.
  47. Čekajući Godoa (Semjuel Beket) 1952.
  48.  Za Esme (Dž.D. Selindžer) 1953.
  49. Gospodar prstenova (Dž.R.R. Tolkin) 1954.
  50. Lolita (Vladimir Nabokov) 1955.
  51. Doktor Živago (Boris Pasternak) 1957
  52. Vreme čuda (Borislav Pekić) 1965.
  53. Doba života i doba smrti (Erih Marija Remark) 1965.
  54. Derviš i smrt (Meša Selimović) 1966.
  55. Divni gubitnici (Leonard Koen) 1966.
  56. Majstor i Margarita (Mihail Bulgakov) 1966.
  57. Sto godina samoće (Gabrijel G. Markes) 1967.
  58. Parovi (Džon Apdajk) 1968.
  59. Peščanik (Danilo Kiš) 1972.
  60. Znakovi pored puta (Ivo Andrić) 1976.
  61.  Ime ruže (Umberto Eko) 1980.
  62. Sedam Sunaca i sedam Mesečina (Žoze Saramago) 1982.
  63. Besnilo (Borislav Pekić) 1983.
  64. Katedrala (Rejmond Karver) 1983.
  65. Nepodnošljiva lakoća postojanja (Milan Kundera) 1984.
  66. Hazarski rečnik (Milorad Pavić) 1984.
  67. Norveška šuma (Haruki Murakami) 1987.
  68. Put kojim se ređe ide (M. Skot Pek) 1987.
  69. Fama o biciklistima (Svetislav Basara) 1987.
  70. Sofijin svet (Justejn Gorder) 1991.
  71. Bog malih stvari (Arundati Roj) 1992-1996.
  72. Otadžbina (Robert Heris) 1992.
  73. Zabranjeno za crnce, Irce i pse ( Džoni Roten) 1994.
  74. U potpalublju (Vladimir Arsenijević) 1994.
  75. Mandolina kapetana Korelija (Luj de Bernijer) 1994.
  76. Severna svetlost (Filip Pulman) 1995.
  77. Slepilo (Žože Samarago) 1995.
  78. Priče o noći (Peter Heg) 1996.
  79. Podzemlje (Don de Lilo) 1997.
  80. Biblija otrovne masline (Barbara Kingsolver) 1998.
  81. Sati (Majkl Kaningem)  1998.
  82. Lift  (Jelena Lengold) 1999.
  83. Sramota (Dž.M. Kuci) 1999.
  84. Strah i njegov sluga (Mirjana Novaković) 1999.
  85. Ne logo (Naomi Klajn) 2000.
  86. Dali i ja (Sten Lorisens) 2002.
  87. Senka vetra (Karlos Ruis Safon) 2002.
  88. Da Vinčijev kod (Den Braun) 2003.
  89. Iskreno Vaš Šurik (Ljudmila Ulicka) 2003.
  90. Ljubav (Toni Morison) 2003.
  91. Devojka sa pomorandžama (Justejn Gorder) 2004.
  92. Avanture nevaljale devojčice (Mario Vargas Ljosa) 2006.
  93. Katedrala na moru (Ildefonsko Falkones) 2006.
  94. Lovac na zmajeve (Haled Hoseini) 2006.
  95. Zapis duše (Ljiljana H. Đurović) 2007.
  96. Ostrvo (Viktorija Hislop) 2007.
  97. Koliba (Vilijam Pol Jang) 2009.
  98. Život (Kit Ričards) 2010.
  99. Otac (Miljenko Jergović) 2010.
  100. Venecija (Vladimir Pištalo) 2011.

 

Izbor napravila:

Narodna biblioteka „Ilija M. Petrović“ Požarevac

 

 

 

 

Objavljeno u Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Preporuka

2 komentara

Alan Ford

jun 13

Posted by

Слика

Sa svojom 35 godina dugom istorijom izlaženja na ovim prostorima, „ALAN FORD“ je od samog svog početka, bio i ostao najpopularniji i najčitaniji strip bivše Jugoslavije. Osim redovnog izdanja, jednom u dva meseca izlazi i „ALAN FORD specijal“, reizdanje najomiljenijih epizoda ovog kultnog stripa, a takoðe i retko (ili čak nikada) objavljivanih epizoda.
Read the rest of this entry →

Objavljeno u Knjige, časopisi, pisci i javna lica

Postavi komentar

Pablo Neruda

jun 13

Posted by

Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne čita, onaj koji ne sluša muziku, onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoć.
Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika, postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja, onaj koji ne menja rutinu,

onaj koji se ne usuđuje obući u novu boju, onaj koji ne priča sa ljudima koje ne poznaje.
Lagano umire onaj koji beži od strasti
i njenog vrela emocija;
onih koje daju sjaj u očima i napuštenim srcima.
Lagano umire onaj koji ne menja svoj život kada nije zadovoljan svojim poslom ili svojom ljubavi,
onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti radi nesigurnosti, i koji ne ide za svojim snovima;
onaj koji neće dozvoliti, ni jednom u svom životu, da pobegne od smislenih saveta…
Živi danas, učini danas, reskiraj danas!
Ne dozvoli lagano umiranje!
Ne zaboravi biti srećan!

 

 – Pablo Neruda –

(čileanski pisac i nobelovac – pravo ime Neftali Ricardo Reyes Basoalto)

Objavljeno u Priče i pesme

Postavi komentar

Požarevac se zabavlja, “Nedeljne ilustracije“, Beograd, 1934. godine

jun 11

Posted by

Слика
 Read the rest of this entry →

Objavljeno u Iz arhive, Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Zavičajni pisci

Postavi komentar

Journal des sçavans

jun 11

Posted by

The Journal des sçavans (kasnije imenovanJournal des savants), bio je prvi časopis koji ikada objavljen u svetu.  Prvi broj je izašao 05. januara 1665. godine. Časopis osnovan od strane francuskog pisca i naučnika Denisa de Saloa (Denis de Sallo), bio je najraniji akademski žurnal izdat u Evropi. U početku, časopis je pored naučne, imao i komercijalnu svrhu – u njemu su se mogle pročitati čitulje poznatih ljudi, crkvenaistorija, pravni izveštaji, što danas ne može da se sretne u akademskim časopisima.

Časopis je prestao da se objavljuje1792. godine, u vreme Francuske revolucije. Iako se  veoma kratko pojavio 1797. godinepod naslovom Journal des savants, nije se smatrao regularnim časopisom sve do 1816. godine, od kada počinje redovno da se objavljuje i bavi značajnim naučnim temama.

Слика

 

 

Časopis se može pregledati na sajtu:

http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/cb343488023/date.langFR

 

Objavljeno u Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Preporuka

Postavi komentar

BIBLIOTEKARKA – Laura Barna

jun 11

Posted by

Kako je krenulo da se zapliće, ostaće možda još pun sat, ili čak duže. Dešavanja oko knjige postaju iz časa u čas misterioznija, što svakako s početka nije očekivala, dok se iz čiste dokolice pentrala klimatavim merdevinama, njuškajući za razoriteljem dosade i umoljčanog bibliotečkog vazduha, pri vrhu police, pod visokom tavanicom s nejasnom reljefnom štukaturom. Onamo obično oturaju preterano oštećene primerke, rastabačene, neupotrebljive, nemogućne za čitanje, sklone ljuspanju i mrvljenju i pri najnežnijim doticajima, ili one retko, pa i nikad tražene, vremenom sasvim zanemarene ili s posebnim razlogom zaboravljane.

Read the rest of this entry →

Objavljeno u Priče i pesme

Postavi komentar

Andžej Sapkovski

jun 10

Posted by

Andžej Sapkovski (1948) rođen je u Lođu u Poljskoj. Poznat je pisac epske fantastike, ne samo u Poljskoj, gde ima status nacionalnog heroja, već i širom sveta. Najpoznatije njegovo delo je serijal Saga o vešcu.Слика

Read the rest of this entry →

Objavljeno u Knjige, časopisi, pisci i javna lica

Postavi komentar

Brendon Sanderson

jun 10

Posted by

Слика

Brendon Sanderson je američki pisac rođen 19. decembra 1975. godine u Linkolnu, u državi Nebraska. Još kao dete otkrio je svet epske fantastike i autore poput Dejvida Edingsa, Roberta Džordana, En Mekafri i Orsona Skota Karda. Posle mnogo odbijenih rukopisa i sedam napisanih romana nije se predavao i nastavio je da piše. Diplomirao je engleski jezik na univerzitetu Brigam Jang. Godine 2004. završio je master iz kreativnog pisanja na istom univerzitetu. Dvaput je nominovan za nagradu Džon V. Kembel.

Read the rest of this entry →

Objavljeno u Knjige, časopisi, pisci i javna lica

Postavi komentar

Piter V. Bret

jun 10

Posted by

Слика

Pošto je odrastao redovno se hraneći romanima epske fantastike, stripovima i Dungeons & Dragons igrama, Piter V. Bret (za prijatelje Pit) piše epskofantastične priče otkako pamti.  Diplomirao je englesku književnost i istoriju umetnosti na univerzitetu Bafalo1995. godine,  a onda proveo više od jedne decenije u farmaceutskom izdavaštvu pre nego što se vratio svojoj ljubavi.  Živi u Bruklinu sa suprugom Danijel, ćerkom i dve mačke, Džinksom i Maksom Pauersom.

Knjige:

1. Noć demona

2. Pustinjsko koplje

Слика    Слика

Izvor:

http://www.laguna.rs/a779_autor_piter_v_bret_laguna.html

Objavljeno u Knjige, časopisi, pisci i javna lica

Postavi komentar

Patrik Rotfus

jun 10

Posted by

Слика

Patrik Rotfus je rođen 1973. godine u Medisonu u Viskonsinu. Postao je strastveni ljubitelj knjiga delimično zbog loše klime, a i zato što nije bilo kablovske televizije. Nameravao je da postane hemičar, ali se predomislio i prebacio na studije psihologije, pa odustao i od toga i pohađao sva predavanja koja su ga zanimala. Za vreme studija napisao je dugačak roman epske fantastike Pesma plamena i grmljavine, koji je bezuspešno pokušavao da objavi. Tek pošto je sa kratkom pričom Put za Levinšir, zapravo odlomkom iz romana, pobedio na konkursu književne radionice Pisci budućnosti, uspeo je da nađe agenta a potom i izdavačku kuću. Roman je podeljen na tri dela a naziv mu je promenjen u Hronika o kraljoubici, da se ne bi dovodio u vezu sa serijalom Pesma leda i vatre Džordža R. R. Martina.Ime vetra, prvi deo Hronike, objavljen je 2007. godine, a ubrzo je dospeo i na bestseler listu Njujork tajmsa,i osvojio prestižnu nagradu Kvil za najbolji roman epske fantastike. Patrik Rotfus živi u Viskonsinu sa devojkom Sarom i sinom Utom.

Knjige:

  1. Ime vetra
  2. Strah mudroga – I tom
  3. Strah mudroga – II tom

Слика             Слика      Слика

 

Izvor:

http://www.laguna.rs/a703_autor_patrik_rotfus_laguna.html

Objavljeno u Knjige, časopisi, pisci i javna lica

Postavi komentar

← Older Posts
Newer Posts →