Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica
„52 idealna filmska vikenda + sabrani tekstovi o filmu“, Milutin Petrović („Čekić“, 2013.)
52 savršena filmska vikenda u jednoj godini. 52 filmska para, dupla filmska programa – po dva filma za svaki vikend u godini. Knjiga koja će vam pomoći da se snađete u džungli filmova. Putokaz u kojim sve pravcima možete da istražujete i produbljujete znanje o filmu i istoriji te divne umetnosti. Milutin Petrović vam kroz „52 idealna filmska vikenda“ nudi svoje predloge filmova koje treba pogledati, sa dodatnim kratkim objašnjenjima zbog čega, na šta ili na koga treba posebno obratiti pažnju. Zamisao ove knjige de vam pomogne, da iz nedelje u nedelju, što bolje upoznate bogatu prošlost filma, a ne samo da budete „žrtva“ onih koje distributeri trenutno reklamiraju.
Četiri SF/F romana u širem izboru za nagradu “Buker“
U širem izboru za ovogodišnju Bukerovu nagradu našlo se 13 dela, među kojima i četiri iz domena fantastike.
To su: „J“ Hauarda Džejkobsona, „The Bone Clocks“ Dejvida Mičela, „Orfeo“ Ričarda Pauersa i „We Are All Completely Beside Ourselves“ Karen Džoj Fauler.
Nagrada „Buker“ vredna 50.000 funti, dodeljuje se najboljim romanima na engleskom jeziku. Do ove godine, nagrada je dodeljivana samo piscima iz Britanije, Irske, zemalja Komonvelta i Zimbabvea, a sada je ova lista proširena i na ostale pisce koji stvaraju na engleskom jeziku, bez obzira u kojoj zemlji sveta žive.
Spisak od šest naslova koji će ući u najuži izbor za ovu vrednu nagradu, biće objavljen 09. septembra, a pobednik će biti proglašen 14. oktobra 2014. godine.
Kompletna lista nominovanih izgleda ovako:
- To Rise Again at a Decent Hour, Joshua Ferris (Viking)
- The Narrow Road to the Deep North, Richard Flanagan (Chatto & Windus)
- We Are All Completely Beside Ourselves, Karen Joy Fowler (Serpent’s Tail)
- The Blazing World, Siri Hustvedt (Sceptre)
- J, Howard Jacobson (Jonathan Cape)
- The Wake, Paul Kingsnorth (Unbound)
- The Bone Clocks, David Mitchell (Sceptre)
- The Lives of Others, Neel Mukherjee (Chatto & Windus)
- Us, David Nicholls (Hodder & Stoughton)
- The Dog, Joseph O’Neill (Fourth Estate)
- Orfeo, Richard Powers (Atlantic Books)
- How to be Both, Ali Smith (Hamish Hamilton)
- History of the Rain, Niall Williams (Bloomsbury)
Izvor:
http://www.art-anima.com/26-vesti/nagrade/2586-cetiri-sf-f-romana-u-sirem-izboru-za-nagradu-buker
A ipak, knjige – Czeslaw Milosz
A knjige će ipak ostati na policama, odvojena bića,
Jednom stvorena, još mokra
Poput lješnjaka zablistalih pod drvom u jesen,
I dodirivane, otvorene, počele živjeti
Unatoč vatrama na horizontu, dvorcima raznesenim,
Plemenima u pokretu, planetima u kretanju.
«Mi jesmo,» one govore,
Čak i kada im istrgnu stranice, ili im plamen
oliže slova.
Toliko izdržljivije
Nego što smo to mi, čija krhka toplina
Hladi se u sjećanju, rasprši se, nestaje.
Zamišljam zemlju kada mene više neće biti:
Ništa se ne događa, nema gubitka, još uvijek je čudna parada,
Ženske haljine, orošeni ljiljani, pjesma u dolini,
Pa ipak knjige će biti na policama,
Dobro pristigle, nastale od ljudi ali isto i od zračenja, visina.
Izvor:
Balkanac – Desanka Maksimović
Ne stidim se što sam,
kako vi velite,
varvarin sa Balkana,
tla prljavštine i bure.
Čujte sad,
i kod nas ima neke
vama nepoznate kulture.
Vi prvo ispitujete i sumnjate,
daleki ste i od rođenih sinova,
za trpezu svoju
ne posadite svakog tuđina;
vi možete da pijete
a da svakom ne pružite
čašu vina.
A kod nas su još stari običaji grubi:
mi puštamo svakog pod svoje sleme,
kod nas se još i s namernikom ljubi,
kod nas se podvizi zbog gostoljublja čine;
kod nas svaki čovek ima čitavo pleme prijatelja i rodbine.
Vi, doista, imate
nekoliko miliona Hristovih kipova,
na svakog čoveka po jednoga,
imaju ga drumovi i polja, apsane i škole;
a kod nas, kad ljudi veruju u Boga,
u sebi ga nose, i tiho mu se, skoro u snu, mole.
Vi, istina, za svaki kut života
imate sprava i mašina,
sve ste sračunali i sve znate;
izumi su vaši za divljenje;
a mi još imamo starinske alate,
ali sve je kod nas još zdravo
i prirodno kao glina:
i umiranje, i rađanje, i življenje.
Vi imate čitave zbirke
pravila i nauka o slobodi,
o svemu se kod vas piše i pripoveda;
ali mi i po nepisanim zakonima
slobodno živimo
i nekog prirodnog držimo se reda,
slično ognju, vetru, i vodi.
Kod vas je, zbilja, sve tačno propisano,
kako se jede, govori, oblači;
a mi, kad govorimo, vičemo
i mašemo rukama,
i čorbu glasno srčemo,
i u rukavicama smo kao na mukama.
Sve je kod nas zaista prosto:
obuću nosimo od svinjske kože,
puno je kod nas seljačkih
navika i stvari;
i kraljevski preci naši
doista su bili govedari.
Narod naš, zbilja, u gnevu može da kolje,
ruši i pali;
ali mi nismo oni što smišljeno tlače,
mi ne smatramo da je svet celi naše polje;
mi ne bismo podneli
ni urođenik prašuski da zbog nas plače;
duša nam je prostrana,
iako smo brojem mali.
STRIP
Umanjeni strip utisnut u vlas kose i najmanji film na svetu čiji su glumci – atomi najnovija su naučna dostignuća u službi umetnosti
Ljubitelji stripa, mikroskop u ruke, ukoliko želite da pročitate najmanji strip na svetu. On je na poseban način nacrtan, odnosno urezan u vlas kose. Zaista je tako. Kaiš stripa „Juana Knits the Planet” („Huana plete planetu”) mogućno je pročitati sa dlake!
U stvari, jasno je da najmanji strip na svetu neće moći da čita baš veliki broj ljudi. Ali on postoji i vidljiv je. Doduše, videće ga samo oni kojima bi ta istorijski važna vlas kose pala pod mikroskop. Može lako da se izgubi jer je podloga toliko tanana. Kaiš stripa od 300 mikrona predstavljen je nedavno, kao svojevrsna reklama za sastanak sastanak EHSM – Exceptional Hardware Software Meeting, kongresa posvećenog informacionim tehnologijama koji će se krajem juna održati u Hamburgu u Nemačkoj.
Autor stripa je nemačka umetnica Klaudija Pulfirst. Njen rad bio je uobičajene veličine. A zatim je posebnom tehnikom urezan u dlaku – ne zna se čiju. Tehnika kojom je strip ucrtan naziva se „fokusirani snop jona”. „Huana plete planetu” govori o jednom danu u životu devojčice Huanite. Dvanaest kadrova poređani su duž dlake.
A samo pre godinu dana snimljen je najmanji kratkometražni film na svetu – „Dečak i njegov atom”. Film koji je na Jutjubu videlo više od pet miliona ljudi doživeo je veliki uspeh. „Snimili” su ga istraživači IBM-a. Glavni junaci su atomi, zapravo „šačica atoma” ugljen-monoksida koji se jedan po jedan pomeraju u željenom pravcu sve dok ne dobiju oblik i uobliče se u određenu radnju koju zahteva scenario tog kratkog filma.
„Dečak i njegov atom” nastao je primenom tehnike stop motion, fotogram po fotogram. Za gledanje se koristi mikroskop koji svaku scenu uvećava sto miliona puta. Zbog ove zaista nesvakidašnje animacije „Dečak i njegov atom” ušao je u Ginisovu knjigu rekorda kao najmanji film na svetu. O čemu govori film? O dečaku (nacrtanom uz pomoć atoma) čija je jedina igračka i prijatelj loptica, takođe atom.
Da li je reč o kinematografskom ogledu ili ogledu iz fizike? Najbolje bi možda bilo reći da je reč o naučnom ogledu koji, na izvestan način, zadire i u filmsku umetnost. IBM je na ovaj način želeo da pokaže do kog stupnja su došla njihova istraživanja atoma u službi informacione tehnologije.
Autor:
Mirjana Ognjanović
Izvor:
http://www.politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/strip-0
Blagoje Rogač – pesme za decu
BAŠ ME BRIGA
Svi u kući žarko žele
da ja budem prva liga
i savete silne dele:
sve ih muči ista briga.
Majka kaže: – Kćepu mila,
uvela bih poput krina
kad ti barem ne bi bila
glumica il’balerina.
Otac davi i dok drema:
-Ako želiš neko biti
onda moraš bez problema
pet jezika govoriti.
Tvrdi baka bez prestanka:
– Nemaš, dušo, šta da biraš
rodila te srećna majka
da vrhunski klavir sviraš.
– Samo deka nek’ dočeka
da unuka lekar bude –
za njega će biti leka
i za mnoge druge ljude.
Svi u kući već nastoje
da postanem prva liga:
meni samo preostaje
da im kažem – BAŠ ME BRIGA!
Teži da budeš srećan!
Teži da budeš srećan!
Idi smireno kroz buku i užurbanost
i sjeti se mira koji možeš naći u tišini.
Koliko je moguće, budi u dobrim odnosima
sa svim ljudima.
Govori svoju istinu smireno i jasno
i slušaj druge,
čak i glupe i neuke;
i oni imaju svoju priču.
Izbjegavaj bučne i nasilne osobe,
one su teret duhu.
Ako uporediš sebe s drugima,
možeš postati ogorčen ili ponosan;
jer će uvijek biti većih i manjih od tebe.
Raduj se svojim dostignućima i planovima.
Održi zanos za svoj lični poziv,
ma koliko on skroman bio;
to je prvo blago u promjenljivim vremenima.
Budi oprezan u svojim poslovima,
jer svijet je pun prevara,
ali neka te to ne ometa da uočavaš vrline oko sebe.
Mnogi ljudi teže za visokim idealima
i svuda je život pun heroizma.
Budi ono što jesi. Budi svoj!
Pogotovo nemoj glumiti ljubav.
I nemoj biti podrugljiv prema ljubavi,
jer uprkos ogorčenosti i razočarenjima,
ljubav je vječna.
Spokojno primi iskustvo godina,
skladno napuštajući stvari iz mladosti.
Ali nemoj sam sebe žalostiti izmišljotinama.
Mnoga strahovanja nastaju od umora i usamljenosti.
Osim održavanja zdrave stege, budi blag prema sebi.
Ti si dijete svemira,
ništa manje nego što su to drveće i zvijezde.
Imaš pravo biti ovdje.
I bilo ti to jasno ili ne,
nema sumnje da se svemir razvija kako treba.
Dakle budi u miru s Bogom, ma kako ga zamišljaš,
i bez obzira kakav ti je posao
i čemu težiš u bučnom komešanju života,
zadrži mir u svojoj duši.
Pored sve prljavštine i jadikovanja
i porušenih snova, ovo je ipak divan svijet.
Teži da budeš srećan!
(Tekst je pronađen u crkvi Sv.Pavla u Baltimoru 1692. godine)
OD KNJIGE DO DUŠE 