Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica
BESKRAJNA PRIČA O ČAJU
Pre dosta godina, u Biblioteci u Kostolcu, održavale su se Čajanke uz knjigu. Moje prethodnice, koleginice Slobodanka Cuka Trajković i Slavica Pejović, bile su inicijatori te divne akcije, ili kako danas volimo da kažemo – manifestacije, gde su korisnici Biblioteke, zaljubljenici u knjige, mogli da, u prijatnoj atmosferi, uz šoljicu čaja, razmenjuju svoje doživljaje pročitanih knjiga. Pričala mi je koleginica, da su prvih nekoliko čajanki, bile posvećene istorijatu ispijanja čaja u svetu. Čak se čaj i iz samovara kuvao… Razmišljajući ovih nedelja, kako bi lepo bilo da se ponovo oživi takva radionica, dobijam mail od svog saradnika – književnog kritičara i pisca Dimitrija Janičića, u kome mi on šalje preporuku za knjigu Beskrajna priča o čaju kineske autorke Vang Sjufeng. Ako to nije znak, zaista ne znam šta je… 🙂 Hvala Dimitrije. Pročitajte i knjigu i njegov prikaz o knjizi, a i razmišljajte o budućim čajankama uz knjigu.
Promocija vlaške kulture kroz pesmu i prozu u Petrovcu na Mlavi
U Biblioteci „Đura Jakšić“ u Petrovcu na Mlavi održana je promocija knjige „Pră valja Kăluculuj II“ – Vlaške narodne priče i umotvorine za decu, uz prisustvo gostiju i obožavalaca ove vrste kulture.
Istina u tekstovima Stefana Simića
Uvek mi je zanimljivo da puštam pojedine ljude da vidim kolika đubrad mogu da budu, da im ne prigovaram, i da puštam, puštam, puštam… Ne zbog moje tolerancije nego zbog njihove naivnosti da nisam u stanju da primetim nešto što je očigledno.
Ono kada te neko gazi, gazi i gazi, a ti dopuštaš, navodno ne primećuješ, pritom ti je taj neko, navodno, blizak, drag, i vremenom, kakvo god tvoje prvobitno mišljenje bilo o njemu, shvatiš o kome se, zapravo radi, i sa kim imaš posla.
Све док пишеш, краја нема
У Народној библиотеци Србије представљена књига Тање Крагујевић „Трн о свили” и одржан округли сто о песничком делу песникиње, добитнице награде „Десанка Максимовић”.
Радовану Белом Марковићу награда „Григорије Божовић”
Једногласном одлуком жирија, који је радио у саставу: Милета Аћимовић Ивков, Драгиша Бојовић и Андријана Живановић, књижевна награда „Григорије Божовић” за стваралаштво писано у духу приповедне прозе Григорија Божовића, коју додељује Културни центар „Стари Колашин” у Зубином Потоку, припала је Радовану Белом Марковићу за роман „Путникова циглана” (Српска књижевна задруга, 2015). У најужем избору нашла се и путописна књига Виктора Лазића „На вратима истока” (Лагуна, 2015).
Најтеже је преводити писца који има лош стил
Писцу се опрашта јер се то посматра као уметничка слобода, а преводиоцу се не опрашта, каже Мелита Лого Милутиновић, добитница награде „Бранко Јелић” за превод романа „Без плакања”.
„Vrele šezdesete“ na Sajmu knjiga u Kragujevcu
Zahvaljujući ljubaznom pozivu organizatora, NVO “MillenniuM” iz Kragujevca će po prvi put nastupiti na jednoj strateškoj kulturnoj manifestaciji kao što je Sajam knjiga i to upravo u Kragujevcu. Tokom tri sajamska dana, posetiocima će se predstaviti izdavački i ostali program knjiga i publikacija iz oblasti popularne kulture, književnosti, umetnosti i civilnog društva. U subotu, 04. juna, 2016. od 17:45 na promotivnom štandu Sajma biće predstavljen specijalni sajamski tiraž prve i jedine istorije kragujevačke popularne kulture – knjige “Vrele šezdesete” autora Vladimira Paunovića.
Prevodi za komšiluk
Domaća književnost teško se probija na tržišta velikih svetskih jezika. Raste interesovanje Italijana, koji će objaviti devet naslova. Za srpsku savremenu prozu i poeziju najveće interesovanje trenutno vlada u Makedoniji, a najmanje u zemljama engleskog govornog područja, sudeći po rezultatima nedavno završenog konkursa Ministarstva kulture za sufinansiranje prevođenja naše reprezentativne književnosti u inostranstvu.
Чемер-дека, Пелен-бака
Јован Јовановић – Змај (Нови Сад, 1833 – Сремска Каменица, 1904) је био један од највећих лиричара српског романтизма. По занимању био је прво правник, па онда лекар, а током целог свог живота бавио се уређивањем и издавањем књижевних, политичких и дечјих часописа. Најзначајније Змајеве збирке песама су Ђулићи и Ђулићи увеоци, прва о срећном породичном животу, а друга о болу за најмилијима. Поред лирских песама, писао је сатиричне и политичке песме, а први је писац у српској књижевности који је писао поезију за децу. Али, мало ко зна да је Јован Јовановић-Змај био један од зачетника и хорор литературе у нашој земљи. Прочитајте његову песму Чемер-дека, Пелен-бака, коју је написао далеке 1860. године и уверите се и сами. Целу песму можете прочитати овде. А како је Јован Јовановић-Змај добио свој надимак, прочитајте овде.
Merilin Monro – žena koja je volela knjige i koja je mnogo, mnogo čitala
Daleke 1926. godine rođena je Merilin Monro, glumica i ikona ženske lepote. Da nije svoj život završila tragično te davne 1962. godine, danas bi slavila svoj devedeseti rođendan. Pre nekoliko dana, slučajno sam naišla na jedan lep sajt http://citajknjigu.com/, sa veoma puno lepih tekstova. Među njima, pronašla sam i priču o životu ove lepe glumice, sagledanu iz sasvim novog ugla. Sasvim je prikladna za današnji dan. Za sećanje na nju. Pročitajte je…
OD KNJIGE DO DUŠE 