Category Archives: Knjige, časopisi, pisci i javna lica
Kako se jedna dečja knjiga bori za polnu ravnopravnost
Analiza 5.000 dečjih knjiga na engleskom jeziku pokazala je da četvrtina nema nijedan ženski lik a da manje od 20 odsto ima lik žene sa profesijom. Novi talas knjiga i autora pokušava da promeni situaciju i uvede ravnotežu među police.
Umberto Eko i njegova antibiblioteka ili zašto su nepročitane knjige vrednije za naše živote od pročitanih
„Zbog našeg znanja – stvari u koje smo sigurni – svet se kreće u pogrešnom smeru i sprečava nas da razumemo i učimo“, napisao je Linkoln Stefens u svom eseju 1925. godine. Istina sa kojom smo se upoznali još u Platonovoj alegoriji o pećini jeste da „većina ljudi ne samo da se oseća ušuškano u svom neznanju, već su i neprijateljski raspoloženi prema svima koji to žele da istaknu“. Nauka se vodi „temeljnim i nesvesnim neznanjem“, dok nas duhovni put opominje da se suprotstavimo iluziji temeljnog razumevanja, da se držimo dosadašnjih saznanja, našeg nepotpunog, nesavršenog znanja, kao što se držimo i samog života.
Песме Савете из Буђановаца
Увек је било појединаца који се по нечему издвајају из масе просечних. Зависно од тога какво је то издвајање из масе – зависио је и онај коначни резултат како ће бити оцењено и прихваћено то њихово издвајање из просечности. Често је прихватање зависило од разумевања хобија којим се неко издваја из гомиле просечних. Способност да неко лепо пева могла је да створи завист, али је била широко прихватана од средине. Тако стижемо до „случаја“ Савете Ђорђевић (1938) из села Буђановаца у Срему, у близини Руме. То село је савременој генерацији познато по обарању оног невидљивог авиона (Ф 117) приликом НАТО бомбардовања Србије 1999. године.
Džordž Smajli vraća se novom romanu Džona le Karea
Jedan od najpoznatijih književnih junaka, špijun Džordž Smajli, vratiće se u novom romanu Džona le Karea, „A Legacy of Spies“ (Nasleđe špijuna), javlja „Gardijan“.
Ojačaće me ono što me ne ubije
Nove knjige „Stres” Hane i Jergena Lunda i „Niče za osobe pod stresom” Alana Persija pružaju i praktične i filozofske savete za prevazilaženje ove pojave
Pljosnati strip Alekse Gajića
Zemunac Aleksa Gajić je jedan od nekoliko najpoznatijih i najpopularnijih srpskih stripara koji objavljuju u svetu, ponajviše premijerno u Francuskoj, pa se onda to prevodi dalje na engleski, japanski, nemački, španski… Njegove serije, počevši od “Biča Božjeg”, na srpskom smo videli preko izdavača “Moro/System Comics”, zahvaljujući kojem, uostalom, i čitamo ovde dela srpskih stripskih autora iz inostranstva.
MAPA SVETA NAPRAVLJENA OD KNJIGA
Korisnik sajta Reddit, koji se predstavlja kao Backforward 24, napravio je mapu sveta gde je svaku zemlju prikazao koricama najpoznatije lokalne knjige. Naravno, predstave nekih književnih velesila već su izazvale polemike. Na primer, za Rusiju je izabran „Rat i mir“ od Tolstoja, a ne neka knjiga Dostojevskog, dok Veliku Britaniju predstavlja „Gordost i predrasuda“ od Džejn Ostin, umesto Šekspira ili Dikensa, što bi neki više voleli.
Hugo Prat – Homerov sin ili želja da se bude beskoristan
Iako se neprekidno propagira da u Srbiji nema mnogo interesovanja za elitističku kulturu i prefinjena štiva, stvarnost nas, kao i obično, demantuje.
Kada su žene vladale Srbijom: nova knjiga Nikole Moravčevića „Srpske vlastelinke“
Nova knjiga pisca istorijskih romana i istorijskih studija Nikole Moravčevića, „Srpske vlastelinke“ (Arhipelag), govori o vremenima kada su žene vladale Srbijom.
Pet decenija od objavljivanja stripa „Korto Malteze“
Prat je tražio sebe (sanjao pomoću svoje olovke i pitao sebe kakav želi da bude – sad to zna: vilenjak) tumarajući za svojim snovima i za sobom Umberto Eko
Domaćim ljubiteljima stripa pustolovine Korta Malteza nikada nisu predstavljene u potpunosti, a ove godine navršava se pola veka od objavljivanja prve epizode „Balada o slanom moru“ istoimenog strip serijala.
OD KNJIGE DO DUŠE 