Category Archives: Filmovi, serije i glumci
Violinista na krovu
Film „Violinista na krovu“ (Fiddler on the Roof) je mjuzikl urađen po priči Šaloma Alejhema „Tevje, raznosač mleka“, koja je originalno objavljena na jidišu 1894. godine, a Džozef Stajn je priču preradio u scenario za film. Film je sniman u staroj Jugoslaviji, a radnja filma se odigrava u Anatevki, izmišljenom jevrejskom selu u Carskoj Rusiji. Glavni lik Reb Tevje, trudi se da očuva jevrejsku tradiciju i zbog toga dolazi u sukob sa svojim ćerkama i njihovim željama da se udaju za osobe koje nisu izabrane na tradicionalan način. Film je 1971. nominovan za pet Oskara, uključujući i kategoriju za najbolji film. Širom sveta postala je popularna pesma iz filma „Da sam bogat čovek“. Pogledajte insert iz filma…
Затирање моралног и елиминација естетског у медијском јавном простору Србије
Текст написао Иван Потић
„Као из облака што зна да груне сва сила снега и леда, и као што после блескања сјајне муње тресне гром, тако и држава мора да пропадне од сувише моћних људи и народ због свога неразума да падне у ропство монарху.“
Солон
Опомене Атињанима
Čudo – R.H. Palasio
Knjiga pod nazivom „Čudo“ koju je napisala književnica R. H. Palasio objavila je izdavačka kuća Dereta iz Beograda 2018. godine. Po ovoj knjizi je urađen i film, sa Džulijom Roberts i Oven Vilsonom u glavnim ulogama, koji od srca preporučujem da pogledate, a pročitajte šta je o samoj knjizi napisao moj poštovani saradnik, Dimitrije Janičić.
ČUDA SE, IPAK, DOGAĐAJU
Lekcija za sreću iz Japana
Japan je predivna zemlja i jedna je od zemalja koje bih jednog dana želela da posetim. Pored Škotske, Irske i Letonije. Mislim, volela bih da ih sve posetim, jednom, ali kako JA i većina mojih savremenika trenutno finansijski stojimo, ovde gde jesmo, ta želja će možda da se ostvari, u dalekoj, dalekoj budućnosti. Elem, volim da gledam japanske filmove, da čitam njihove romane, obožavam njihovu kulturu, ali pre svega, poštujem ih zbog filozofije života. U Japanu ljudi rade stvari razmišljajući i o drugima umesto da misle samo na sebe. Pažljivost, kako prema ljudima, tako i prema bilo kom drugom živom biću je uočljiva na prvi pogled. Pogledajte ovaj interesantni video koji sam pronašla na Facebook-u.
Tišina u biblioteci
Nekada su biblioteke bile poznate po tišini. Podrazumevalo se da, kada se uđe u hram kulture, mora da se šapuće. Da se ne ometa mir onih koji u njoj uče ili istražuju. Poznate su vam i scene bibliotekarki koje na svaki vaš malo povišeniji ton, uzvrate glasnim: „Pssst“. Na sreću, nije više tako. Danas, tišina nije poželjna u bibliotekama. Ne radi se u potaji. Znanje se ne čuva sebično, već se rado deli. Radionice, književne večeri, predavanja, sastavni su deo bibliotekarskih aktivnosti. A, na njima, živa reč je veoma zastupljena. Biblioteke su postale savremeni centri informacija, gde se potreba za informacijama izražava jasno i glasno. Svet se menja, a menjaju se i bibliotekari sa njime.
Hipatija, život i delo
Iako se smatra da matematičari moraju biti muškarci, gledano kroz istoriju bilo je mnogo matematičarki koje su doprinele jednako kao i njihove muške kolege. Njihova imena su možda zaboravljena, ali njihovi doprinosi matematici nisu. U Aleksandriji živela je Hipatija, ćerka Teona, koji je smatran najučenijim čovekom u Aleksandriji. Ona je prva žena za koju se sa sigurnošću može reći da je dala značajan doprinos razvoju matematike i o kojoj imamo neko biografsko znanje ili znanje o njenoj matematici.
Neuropsihijatar Časlav Hadži Nikolić
Časlav Hadži Nikolić je psihijatar koji je ukrštajući znanja stečena u različitim kulturama video mnogo i napisao knjigu „Kada se vidi ono što se ne vidi„.
Spačekom koga je u jednom komadu držala samo farba stigao je Indiju, u Kini je učio akupunkturu pre više od tri decenije, u Nigeriji je dobio titulu poglavice, u Amazoniji se družio sa šamanima učeći kako oni hiljadama godina leče psihičke probleme u plemenima, pronašao je drevni grad kome su on i njegovi saputnici dali ime Sobre Amija i upisan je na listu nalazača u Institutu za kulturu Perua.
Mentalno zdravlje
Čovek je društveno biće, to stoji, ali u društvu u kome smo putem savremene tehnologije i društvenih mreža sve povezaniji, umesto da budemo srećniji, na žalost, sve je više ljudi među nama – depresivnih, anksioznih i sklonih paničnim napadima. Danas se više vodi računa o oralnoj higijeni nego o mentalnoj. Mentalno zdravlje se zapostavlja. Sve što danas postoji u svetu, prvo je nastalo u nečijem umu. Iz toga stoji da je svet jedan veliki um, tako da, ako je um bolestan i ako se ne leči, on ne može ni da stvara. Um je jedino mesto u kome možemo napraviti sopstveni nebeski pakao ili pak nebeski raj – napisao je Džon Milton u knjizi Izgubljeni raj.
Pronašla sam ovaj poučan video u kome Prince Ea savetuje kako da sačuvate svoje mentalno zdravlje. Prince Ea, muzičar, diplomirani antropolog i poznati motivacioni govornik, dotakao je srca, umove i duše miliona ljudi širom sveta. Kreiranjem kreativnih i inspirativnih video snimaka, postigao je preko milijardu pregleda na Facebook-u i još više na nekim drugim društvenim mrežama. On veruje da je jedini način da se svet promeni – promena pojedinca. Savetuje neke metode, koje jesu u suštini veoma jednostavne, ali lepota i sreća jeste u jednostavnosti. Pogledajte video.
Кога следећег напасти – Мајкл Мур
Не гледам често телевизију, признајем. Нисам меродавна у разговорима о новим домаћим серијама или забавном и едукативном програму на телевизији. Ако га има, уопште. Понекад ујутру, уз кафу, укључим ТВ, чисто да видим прогнозу времена за дан који следи, или ајде, прошетам једном месечно канале, да видим има ли чега интересантног, па се зауставим на Фокс лајфу или ТВ Диви и одгледам по неколико минута репризу неке хумористичке серије. Некада сам пратила Националну географију, ТВ Хистори, Дискавери, али више ни то. Али ето, дођох синоћ са посла из друге и укључих из неког разлога ТВ, зауставих се на РТС 2 и веровали или не, одгледах скоро цео филм. У питању је филм „Кога следећег напасти“ (Where to Invade Next), оскаровца Мајкл Мура.
Ženskih autora i likova više u viktorijanskim nego u modernim romanima
Analiza preko sto hiljada romana pokazala je da se broj autorki, ali i ženskih likova od 19. veka do 1960-ih neprekidno smanjuje.
