Category Archives: Iz sveta umetnosti
Свитак „Шетња обалом реке на задушнице“ у граду светковина и снова
Написала Миланка Стокић
Једно од најпознатијих уметничких дела које заузима почасно место, а уједно и најзанимљивији историјски извор података на свету, јесте свитак по имену Шетња обалом реке на задушнице (на кинеском Čingming šanghe tu)[1]. Свитак је осликан десетак година пре пада Каифенга[2] у руке варвара. Дело је истакнутог дворског уметника Џанга Зедуана[3]. Овај упечатљив и оригиналан свитак, од тренутка свог настанка постао је предмет расправа царева, колекционара, сликара и песника. На свитку је приказан град Каифенг, у периоду мира, у пролеће, негде око 1120. године и верно приказује пасторалне пределе, открива начин живота свих слојева друштва, од богатих до сиромашних, као и различите економске активности у руралним срединама и граду. Нуди приказе архитектуре и гардеробе из тог периода. Тема велича празнични дух и приказује атмосферу на Ћингминг фестивалу[4].
Koje gradove svaki zaljubljenik u književnost treba da poseti?
Napisala Srbijanka Stanković
Svaki ljubitelj književnosti zna da se inspiracija često rađa na mestima koja su oblikovala velike pisce i umetnike. Gradovi širom sveta, sa svojim bogatim kulturnim i istorijskim nasleđem, pružaju savršene uslove za buđenje kreativnosti i uživanje u atmosferi koja odiše literarnim duhom. Bilo da šetate ulicama Pariza, Londona ili Firence, svaki kutak tih mesta nosi u sebi priče koje čekaju da budu ispričane.
U ovom tekstu, vodićemo vas kroz pet gradova koje svaki zaljubljenik u književnost jednostavno mora da poseti.
Изложба „Ограничен приступ“ Јосефин Линдског
Приредила Миланка Стокић
Уметничка галерија Катринехолма у Шведској (Kulturhuset Ängeln) приказује савремену уметност на изложбама домаћих и међународних уметника. Могу се видети различите технике из сликарства, фотографије, скулптуре.[1] Од 20. августа до 1. октобра 2022. године одржана је изложба Јосефинe Линдског (JOSEFIN LINDSKOG).
НИСУ СВЕ ГЕЈШЕ БИЛЕ ЖЕНЕ
Написала Невена Вуксановић
Многи су веровали да су гејше биле само софистициране проститутке. Овакво мишљење је бацило у сенку богату историју гејши и обезвредило њихове вештине професионалних забављача. Гејше су пролазиле кроз дугу и тешку обуку да би стекле своју титулу. Постати гејша је у то време за јапанске жене значило да могу обезбедити себи и својој породици пристојан живот.
Najpoznatije građevine u književnim delima
Napisala Srbijanka Stanković
Književnost i arhitektura korespondiraju vekovima. Neke od najpoznatijih građevina sveta zauvek su ovekovečene u delima književnih stvaralaca, a mnoga zdanja izgrađena su upravo jer su inspirisana književnim ostvarenjima.
Detaljni opisi čuvenog mosta na Drini dočaravaju nam lepotu ove monumentalne građevine, zanemimo pred Igovoim prikazom Bogorodičine crkve u Parizu. Zbog britkog stila Dena Brauna imamo osećaj kao da stojimo pred Bazilikom Svetog Petra u Vatikanu. U mnogim književnim delima nailazimo na ovu pojavu – građevina u ulozi glavnog junaka. Kako su svetski poznati pisci opisali impresivna arhitektonska zdanja? Pročitajte.
Ћирилична калиграфија
Преузето са сајта Милоша Станића
Већ неко време из хобија се бавим калиграфијом. Е сад, када кажете калиграфија, људи одмах помисле на краснопис којим се пишу отмена писма и дипломе – не мислим на то. Моје интересовање је везано само за ћирилично писмо и начин како је писано у књигама у средњем веку.
Калиграфија је одлична антистрес вежба. Доживљавам је као неку врсту медитације или молитве. Елем, лепота калиграфије се налази у несавршености слова које пишете слободном руком. Да није тако, онда би једноставно текст одштампали на рачунару и та слова би била перфектна, али не би имала душу.
Пут којим треба ићи – Ципеле на Дејвидшолсбрун мосту
Написала Миланка Стокић
”Way to go”, или „Пут којим треба ићи“ је назив уметничког дела које се може видети на Дејвидшолсбрун мосту (Davidshallsbron), који чини део пешачке улице у централном Малмеу (Шведска). Дело Ципеле на мосту Дејвидшолсбрун представља серију скулптура шведске уметнице Асе Марије Бенгтсон (Åsa Maria Bengtsson). Деветнаест пари бронзаних ципела одају почаст шведским уметницима из различитих епоха и професија. По један пар за сваког уметника који је оставио печат на културну историју Малмеа. Врхови прстију на сваком пару усмерени су на одређено место у граду у којем је уметник доживео врхунац своје каријере. Ципеле шведске глумице Еве Ремаеус (Eva Britt Remaeus 13.2.1950. – 29.1.1993.) усмерене су, на пример, на стару кућу СВТ-а (СВТ Малмо „Малмо-ТВ“, одељење је телевизије Сверигес у Малмеу). Она је позната по серијама и филмовима, међу којима су најпознатије: Ксеркс (1988), Далеко је до Њујорка (1988) и Принчев шешир испод земље (1980).
Modiljani i Žana – tragičan kraj ljubavi umetnika i njegove muze
Kada ti budem znao dušu, nacrtaću ti oči – bile su jedne od prvih reči koje je Amadeo Modiljani rekao Žani Ebitern.
Njegov nadimak Modi asocirao je na francusku reč „maudit“, što znači „proklet“. Bio je neshvaćen za života, a postao je legenda posle smrti. Dan posle njegove smrti ona se ubila bacivši se kroz prozor.
Modiljani (1884-1920) je nosio široke, bele košulje, s crvenom maramom oko vrata. Došao je da osvoji Pariz, potom i svet. Takva figura ne može nikome da promakne. Sve ga to čini aristokratom, ekscentrikom, upadljivim i zavodljivijim.
Umetnost Ivane Bukejlović
Ja sam iz Doboja, neko i to mora – kaže Ivana Bukejlović parafrazirajući Bila Brajsona i dodaje da joj je drago kada čuje da njene slike ulepšavaju ljudima dane. Ivana je bibliotekar koji voli da šeta prirodom, fotografiše i slika. Do sada je učestvovala na dve Amaterske izložbe u Centru za kulturu i obrazovanje u Doboju, a jedva čeka i treću ili, možda, i svoju samostalnu izložbu slika. Inspiraciju nalazi u prirodi, životu uopšte i – knjigama. Neke slike prodaje, od nekih ne može da se rastane, ali slika i po narudžbi. Njene radove možete pogledati na društvenim mrežama – na Instagram-u: ivanabukejlovic i Facebook-u: Ivana Bukejlović.
Ako vam se dopadne neka njena slika, možete je kontaktirati na mail: ivana.bukejlovic@gmail.com
Mitra Katarine Kantakuzine
Mitra je venac ili pokrivalo glava starozavetnih prvosveštenika. Sve do 16. veka mitru je nosio aleksandrijski patrijarh, kao simbol trnovog venca Hristovog, venca hrišćanskih mučenika. Od 17. veka, mitru ‒ krunu, nose i istočni episkopi, koji su dotad bogosluženja vršili gologlavi, kao i prezviteri. Kroz vreme, mitra je imala različite oblike. Posle pada Carigrada 1453. godine, venac nestalih imperatora preuzeo je, u vidu modifikovane krune, vaseljenski patrijarh kao čuvar svih dostojanstava carevih.
OD KNJIGE DO DUŠE 