Ispod Sopota „u šumi, na jednom ocednom mestu“ na levoj obali reke Mlave, nalazi se srednjevekovni manastir Rukumija, koji narodna tradicija pripisuje knezu Lazaru i vezuje za kult sestre Jelice. Ovoj grupi manastira vezanih za ovaj kult pripadaju i crkve Sestroljin, Zaova i Bradača. Na osnovu narodne pesme neistorijskog ciklusa „Bog nikom dužan ne ostaje“, naivna narodna etimologija dovodi ime manastira u vezu sa rukama sestre Jelice koju su braća Pavle i Radul rastrgli konjima na optužbu snaje Pavlovice.
Reči Stefana Nemanje (oca Simeona) izgovorene na samrtničkoj postelji, koje je zapisao njegov najmlađi sin Rastko, Sveti Sava
Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod – izgubi li jezik, zemlju, dušu? Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad, nego najmanju i najneznatniju reč svoga jezika. Zemlje i države ne osvajaju se samo mačevima, nego i jezicima. Znaj da te je tuđinac onoliko osvojio i pokorio, koliko ti je reči potkrao i svojih naturio. Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod.
Da li znate za koju Nobelovu nagradu je ove godine nominovano 278 ličnosti? Pamtite li ko je ovo priznanje dobio tokom „boravka“ u zatvoru? Sećate li se ko je sve rekao ne ovom „poljupcu smrti“?
Mijamoto Musaši je bio slavni japanski mačevalac rođen u provinciji Harima kao Shinmen Takezo.
Prvog protivnika je pobedio kada mu je bilo samo 13 godina. Nakon toga je usledila i borba sa slavnim majstorom borilačkih veština Akiyamom iz provincije Tajima, iz koje je Musashi takođe izašao kao pobednik. 1600. godine, Musashi putuje u Kyoto.
Taj period Musashijevog života, obeležila je legendarna bitka sa mačevaocima iz tada čuvene škole Yoshioka, koje je Musashi, potpuno sam, uspeo da pobedi. Na vrhuncu borbe, Musashi koristi dva mača, što je zvanično prvi put u istoriji mačevanja naveden primer korišćenja dva mača u borbi, u isto vreme.
Read the rest of this entry
Ko je bio pravi Džejms Bond? Agent 007 je trenutno najveći bioskopski hit u svetu, jedan od simbola pop kulture, ali i snažne američko-britanske propagande o „superiornosti” Zapada. Ipak, Britanci ne žele da mnogo govore o tome ko je zapravo bio pravi Džejms Bond, po kojem je autor ovog lika Ijan Fleming stvorio neustrašivog agenta britanske obaveštajne službe i velikog plejboja. Razlog za to je činjenica da je Džejms Bond bio Srbin.
Pre pet decenija, 28. avgusta 1963. Matin Luter King je održao svoj najčuveniji govor za vreme nenasilnog marša na Vašington. „Ja imam san…“
„Vera je kad napraviš prvi korak čak i kad ne vidiš cele stepenice.“ (Martin Luter King)
Heraldika je nauka o grbovima. U srednjem veku kad su vitezovi nosili oklope i kacige bilo je vrlo teško da se međusobno raspoznaju. Zbog toga su počeli da nose znamenja (grbove) vladara kojima su potčinjeni. Naročito tokom krstaških ratova ova „moda“ se proširila u celoj Evropi. Ubrzo je broj različitih grbova toliko narastao da kraljevi nisu više mogli da pamte koji je koji. Umesto njih su pamtili prvi heraldičari. Oni su za vreme bitaka stajali pored kraljeva i pojašnjavali im koji vojnici pripadaju kom velikašu i na čijoj strani se bore.
Kao knjižar – putnik, oslanjajući se na štap, hodao je ulicama i prodavao knjige i časopise. Često je putovao i van Beograda, a novac je raspoznavao prstima. Knjiga je u 19. veku bila nosilac zamisli o slobodi i napretku, a njen zadatak bio je da Srbe budi iz vekovnog sna i mraka neznanja. Štampano slovo granice nema, zapisao je znameniti Stojan Novaković, a tek oslobođena Srbija, sem časlovaca i psaltira koji su prenošeni iz Austrije, nije imala drugih knjiga. Ni knjižara među Srbima tada nije bilo. Jedina pomoć prvim radnicima na zakorovljenoj livadi srpskog „knjižestva” bili su književnici iz Trsta, Beča, Budima, Lajpciga i Pešte.
Novi Sad se pre jednog veka mogao podičiti veoma agilnom izdavačkom delatnošću, a jedna od izrazitih predstavnika javnih glasila sa juga Bačke bio je dnevni list “Zastava” čiji je vlasnik urednik bio Svetozar Miletić. Prvi broj “Zastave” izašao je 9. feburara daleke 1866. godine.
“Zastava” je uz manje-više uspeha izlazila sve do 1929. godine a koliko je tada živa bila medijska scena govori i podatak da je u periodu od septembra 1904. sve do 1914. “Zastava” imala čak dva dnevna izdanja – Jutarnje i Večernje!
Zahvaljujući Matici srpskoj i projektu Digitalne biblioteke Matice srpske u mogućnosti smo da uživamo listajući preko Interneta stare knjiige, časopise i tadašnje dnevne novine. Kada “zaronite” u to blago, lako se zanesete i zaboravite na vreme, jer toliko se tu zanimljivih stvari može pronaći.
Read the rest of this entry
Ljubitelji fantastike Kostolac
Ово дело, чији је аутор Рената Минић, је лиценцирано под условима лиценце Creative Commons Ауторство-4.0 International.
OD KNJIGE DO DUŠE 