Category Archives: Iz istorije
Srpska Pompeja vas doziva: Obiđite Rimljane, Dunav, Tumane i Turke, a možda i vampire!
Na sajtu Rokselanin kofer, naleteh na divan tekst o našem kraju i između ostalog i o Viminacijumu. Mene kao Kostolčanku i kao nekog ko je izuzetno ponosan na sve ono što je direktor Arheološkog parka Viminacijum, profesor Miomir Korać, uradio za naš kraj, naravno da je ovaj tekst privukao. Hvala Nataši Ilić, na ovom lepom putopisu i opisu onoga što može da se poseti i vidi u našem kraju. Pročitajte tekst i naravno, posetite nas…
Srpska Pompeja vas doziva: Obiđite Rimljane, Dunav, Tumane i Turke, a možda i vampire!
Iz dubina zemlje, gde protiču Mlava i Dunav, kao nezvani gost, pojavio se grad. Ne novi. Stari grad. Veliki Viminacijum pokazao je tek deo svoje lepote, svoje obrise, da bi danas stidljivo otkrio svega pet odsto onoga što je nekad bio. Zadivljena, koračala sam stazama rimskih predaka i praistorijskih divova, reših da vam svoje utiske prensem. Nismo mi ni svesni kakvo blago imamo, to je jedini moj zaključak posle lepe turističke, samosprovedene ture.
Danas je Međunarodni dan devojčica
Širom sveta 11. oktobar se posvećuje devojčicama i njihovim pravima. Međunarodni dan devojčica (International Day of the Girl) je praznik koji su proglasile Ujedinjene nacije još od 11. oktobra 2012. godine. Dan se obeležava širom sveta s ciljem da se skrene pažnja na ugrožavanje prava devojčica u oblastima kao što su dostupnost obrazovanja, zdravstvena zaštita, seksualno i reproduktivno zdravlje, zakonska prava i zaštita od diskriminacije, nasilja i ugovorenih brakova. Podaci koje je UNICEF sakupio širom sveta veoma su uznemirujući, a možete ih pročitati ovde. Svako dete je dar od Boga i ima jednako pravo na život. Glas dece mora da se čuje, jer ona su naša budućnost. Da devojčice nisu samo uplakane i nemoćne princeze, svedoče brojne mlade heroine širom sveta (Malala Jusufzai, Severn Suzuki, Tipi Bendžamin…). Pogledajte ovaj video: Devojčica govorom utišala svet. I čuvajte i hrabrite svoje devojčice…
Da li se Trojanski rat zaista odigrao u Turskoj?
Rustem Aslan, glavni arheolog lokaliteta „Troja“, smatra da je na korak do dokaza da je baš to mesto bilo poprište rata o kom je Homer tako detaljno govorio u „Ilijadi“ i „Odiseji“.
Prijamovo blago, za koje je naknadno utvrđeno da je starije od samog Prijama
Говор академика Милорада Павића
На првом европском скупу српских патриотских организација (Франкфурт на Мајни, 12-13. јун 1993. године) била је присутна и делегација Друштва Српска заједница из Љубљане. На отварању, присутнима се обратио књижевник Милорад Павић а многе од његових мисли актуалне су и данас. Мој сарадник на блогу, историчар Никола Милованчев, уређивао је у Љубљани часопис „Беседа“ и вероватно је једини који је објавио тај говор. Прочитајте га…
Zaboravljena romantičarka Milica Stojadinović Srpkinja
Kako li je bilo biti pesnikinja sa ovih prostora u 19. veku? U veku raskalašnog imperijalizma, u veku nepriznavanja prava na osnovu pola i roda, i borbe za ista ta prava! Zamisli, rodiš se i Njegoš ti je savremenik. Tu neki zgodni, bistri, poetični Crnogorac, što slatko srbuje i junači se od Trsta, preko Rima, do Beča i Njeguša.
Седамдесет пет година од убиства сликара Саве Шумановића
Ја сам мати Саве Шумановића, академског сликара, који је на Велику Госпојину 1942. године приликом Томићеве акције одведен из наше куће у Шиду и затворен прво у среском начелству у Шиду, па после исти дан отеран у Митровицу заједно са осталих око 130 Шиђана и тамо је вероватно настрадао мученичком смрћу, јер се никада више до данас није јавио, а ја сам поводом молбе и питања постављеног Павелићевој канцеларији у Загребу обавештена да је као таоц стрељан у Митровици 30. августа 1942. године, речи су Персиде Шумановић, тужне мајке Савине, наведене у записнику њеног сведочења у Експозитури анкетне комисије за утврђивање ратних злочина у Шиду, 7. маја 1946.
Anine – raskoš iz rimskog carstva
Najznačajnije arheološko otkriće Zapadne Srbije na samom ušću reke Ljig u Kolubaru, u Ćelijama kod Lajkovca. Arheolozi značaj ove građevine iz 3. veka nove ere porede sa Gamzigradom i Medianom.
Ostaci raskošne rimske vile, Foto Zavod za zaštitu spomenika kulture Valjevo
Преглед православног црквеног живота у Љубљани од XVII вијека до 1957. године – Никола Милованчев
Иако је прва активност свештенства Пећке патријаршије на подручју данашње Словеније забиљежена већ у XV вијеку, у вријеме кнегиње Катарине Цељске Бранковић, први данас познати писани помен о православном духовном животу у Љубљани је остао записан у XVII вијеку, у наредби крањског вицедома из 1684. године. Том наредбом, од 1684. године па током цијелог XVIII вијека, из камералне благајне је плаћано 200 талира годишње манастиру Лепавина за вршење православне духовне службе о љубљанским годишњим сајмовима (вашарима). Из овог манастира долазили су калуђери који су за вријеме трајања сајмова у Љубљани одржавали православна богослужења.
Језеро Сербонис на Сербалској гори
(Језеро Сербонис – مستنقع سربون – SERBONIAN BOG), (СИНАЈ = СЕРБАЛ)
Синајска гора или Мојсијева гора, је планина, налази се на јужном делу Синајског полуострва у Египту, са највишим врхом од 2.285м. Позната је у јеврејској, хришћанској и муслиманској традицији као место где је Мојсије примио Десет заповести.
По Библијском предању ту у пустињи су јеврејски народ и Мојсије провели 40 година лутајући из египатског ропства, тражећи обећану земљу Ханан. На Синају су људи преко Мојсија добили десет Божијих заповести.
Selidba (ni)je oštetila Lepenski vir
Postoje spomenici kulture koji su upisani na Uneskovu listu svetske baštine, a izmešteni su, kao i Lepenski vir, iz svog originalnog okruženja. Važno je, međutim, navesti da su ti spomenici upisani neposredno nakon njenog uspostavljanja 1979. godine.
OD KNJIGE DO DUŠE 