Category Archives: Iz istorije

20 interesantnih stvari koje (možda) niste znali o Srbiji

Srbija je zemlja sa 7.186.862 stanovnika, a njen šarm i bogato kulturno-istorijsko nasleđe čine je veoma privlačnom kako domaćim posetiocima, tako i onim stranim. Čari Srbije možemo da spoznamo na svakom koraku, a ovom prilikom donosimo vam neke od činjenica koje možda niste znali o našoj zemlji.

250px-serbiapoliticaldivision Read the rest of this entry

ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН

Текст приредила Анка Крстић

Прочитах у новинама да се на данашњи дан – 19. јануар, обележава Дан Захарија Орфелина (Вуковар, 1726. — Нови Сад, 19.01.1785.), односно Дан лепог писања. То ме је вратило у неке прошле дане, када сам на факултету изучавала живот и дело Захарија Орфелина. Доста тога сам заборавила (данас смо навикли да заборављамо, јер све можемо наћи на Интернету), па сам решила да мало обновим градиво.

zaharija-orfelin Read the rest of this entry

Tajanstvena knjiga napisana na nepoznatom jeziku – Rohonc Codex

Stare knjige su oduvek privlačile veliku pažnju, pogotovu ako su napisane nekim tajanstvenim pismom. Ko zna kakve se sve tajne i saznanja u njima nalaze. O misterioznoj knjizi Rohonc Codex se do skoro nije mnogo toga znalo, osim da ima 448 stranica i da se pojavila u Mađarskoj u 19. veku. Ne zna se ko je i gde je napisao knjigu, kao ni šta u njoj piše, jer je tekst u njoj napisan tajanstvenim jezikom i pismom koje se sastoji od skoro 200 simbola. Poreklo rukopisa se još uvek nagađa, ali pretpostavke su da potiče ili iz starog Sumera, Indije ili pak drevne Mađarske. Knjiga je bogato ilustovana prikazima iz ratova, a ispunjena je simbolima koja ukazuju na više religija – hrišćanstvo, islam, pa čak i hinduizam.

Naučnici širom sveta rade na dešifrovanju ove tajanstvene knjige. Knjiga je skenirana i dostupna je na internetu, tako da možete i sami da se okušate u razrešavanju ove misterije.

 

Kako je zaista nastala legenda o Deda Mrazu i gde je tu srpski Božić Bata?

Nema deteta koje danas ne zna ko je simpatični dekica u crvenom odelu koji donosi poklone i paketiće „ako ste bili dobri“. Deda Mraz je sastavni deo proslave božićnih i novogodišnjih praznika već vekovima, ali njegov zadatak, izgled, pa i ime mnogo su se vremenom promenili.

Lik dobrodušnog dekice koji deci donosi poklone prisutan je u pričama i legendama naroda širom sveta. Ime i izgled ovog darodavca variraju od kulture do kulture, ali se smatra da su za pojam današnjeg Deda Mraza najzaslužnija predhrišćanska verovanja germanskih i slovenskih naroda koja su, pokrštavanjem ovih naroda, kombinovana sa likom hrišćanskog Svetog Nikole.

Deda Mraz

Ali, krenimo od početka.

Read the rest of this entry

Interaktivne igračke našeg detinjstva: 12 istina o čudesnom svetu papirnih lutaka

Dvodimenzionalne lutkice odštampane na papiru i namenjene za sečenje omiljena su zabova više od dva veka.

Prva papirna lutka štampana je 1810. godine u Londonu, a među prvim je bila ona sa likom kraljice Viktorije. Engleska lutka, kako je bio naziv prve papirnate lutkice, dolazila je sa nekoliko odevnih predmeta u vidu korseta i slojevitih podsuknji, a trend papirne zabave proširio se i na ostatak Evrope. Smatra se da je najveći proizvođač u Velikoj Britaniji bila kompanija S&J Fuller sa svojom ručno oslikanom lutkicom Little Fanny. 1828. izdavačka kuća McLoughlin Brothers je postala najpoznatiji proizvođač papirnih lutki u Americi a potom i svetu. Setovi u zasebnim kutijama bili su skupi i prava retkost i mogli su da ih priušte samo bogatiji.

Read the rest of this entry

Olivera Lazarević – žrtvovana princeza

Olivera Lazarević rođena je oko 1373. godine, a umrla je posle 1444. godine. Pouzdan datum rođenja i smrti.

Olivera Lazarević je bila najmlađe dete srpskog kneza Lazara Hrebeljanovića i kneginje Milice. Lazar i Milica su imali šestoro dece: Maru, Jelenu, Draganu, Teodoru, Stefana, Oliveru i Vuka. Olivera Lazarević je po majčinoj strani potomak Nemanjića jer je čukundeda kneginje Milice bio Vukan Nemanjić, najstariji sin Stefana Nemanje i rođeni brat svetog Save. Olivera je, kao i ostala srpska plemićka deca bila izuzetno obrazovana.

olivera-lazarevic-zar-lazar-porodica-382x262-1 Read the rest of this entry

Zašto se kiti baš jelka, a ne neko drugo drvo?

Sigurno bi vam bilo potpuno ludo da usred juna vidite nekoga kako odlazi u šumu, seče jelku i odvlači je u svoj dom kako bi je okitio. Ipak, već više od jednog veka niko ne dovodi u pitanje ovu tradiciju kada se ona odvija krajem decembra. Širom sveta, pa tako i kod nas, ustaljen je običaj da se za Novu godinu ukrašava zimzeleno drvo i na taj način unese dašak prirode kroz prazničnu atmosferu u svaki dom. Izbor nije slučajno pao baš na jelke!

Jelka Read the rest of this entry

Mitra Katarine Kantakuzine

Mitra je venac ili pokrivalo glava starozavetnih prvosveštenika. Sve do 16. veka mitru je nosio aleksandrijski patrijarh, kao simbol trnovog venca Hristovog, venca hrišćanskih mučenika. Od 17. veka, mitru ‒ krunu, nose i istočni episkopi, koji su dotad bogosluženja vršili gologlavi, kao i prezviteri. Kroz vreme, mitra je imala različite oblike. Posle pada Carigrada 1453. godine, venac nestalih imperatora preuzeo je, u vidu modifikovane krune, vaseljenski patrijarh kao čuvar svih dostojanstava carevih.

thumbnail_mitra20katarine20kantakuzine Read the rest of this entry

Мухамед ел Хорезми – отац алгебре

Абу Абдулах Мухамед ибн Муса ел Хорезми (рођен око 780. године, а преминуо око 850. године) је био персијски математичар, астроном, астролог и географ из 9. века. Град Харезм, где је он рођен, је данашњи град Хива, док се Хорезмија, земља на доњем току реке Аму-Дарја, налази на подручју данашњег Узбекистана.

brojevi2 Read the rest of this entry

5 IZGUBLJENIH TEHNOLOGIJA


Svet nikada nije bio tehnološki napredniji nego što je sada, ali to ne znači da se neke tehnologije nisu izgubile na putu. Mnoge od tehnologija, izuma, i proizvodnih procesa antike jednostavno su nestali s vremenom, dok druge još uvek u potpunosti ne razumemo.

Read the rest of this entry