Category Archives: Iz istorije

Вакцине су спасле више живота од било код другог изума у медицини


Од калемљења с руке на руку, до савремених вакцина. Пут имунизације је дуг вековима и води од Кине до Европе. Вакцинација је од раног експерименталног подухвата постала обавезна метода у 19. веку и примењивала се и у Србији.

Не може да се венча, не може да се запосли и не може да прими стипендију онај ко нема потврду да се вакцинисао, пише у Правилима за калемљење богиња из 1842. године.

Ово су мере којима је пооштрен Закон о обавезној вакцинацији против вариоле, донет у Србији 1839. Тих година у земљи је било само осам лекара у државној служби, три хирурга и два емпиричара. Њихов задатак је био да, према прецизном правилнику, крављим богињама вакцинишу цело становништво, односно око 670.000 људи.

Правила за калемљење богиња
Read the rest of this entry

Легенда о шаховској табли

Приредила Миланка Стокић
У епској поеми персијског песника, Абдул Касим Фердсона, први пут је записана легенда о броју жита на шаховској табли. По легенди, Краљ Ширхам, желео је да награди изумитеља шаха, Сета, наградом коју би сам изабрао. Сет је затражио мало жита и то само онолико колико на шаховску таблу може да стане, али тако да на првом пољу буде једно зрно, два на другом, четири на трећем, на свако следеће поље дупло више и тако до 64 – тог поља. Цар је сматрао да је изумитељ превише скроман и нареди слугама да донесу џак жита са намером да тако испрати Сета са дворца. Цар није могао ни да предпостави да ће број жита који треба да прекрију шаховску таблу по жељи Сетовој имати 20 цифара, јер да је знао никада такву погодбу не би склопио.

9e6c9b0a-cf6f-11e6-9e19-a96a09c57800 Read the rest of this entry

Danas je Sretenje Gospodnje

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave 15. februara Sretenje Gospodnje. Sretenje se uvek slavi 40. dan od Božića i na taj dan se ništa ne radi, a predstavlja uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu.

U pitanju je prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac. Ovaj praznik je od suštinske važnosti za hrišćanstvo jer ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima.

Sretenje

Read the rest of this entry

Supa kao glavno jelo

IMA LI NILSKOG KONJA U VAŠOJ SUPI?

Nema univerzalnijeg jela do supe, a iako su tehnike spravljanja i sastojaka slične svuda, stil supe se menjao sa “kulinarskom modom”.

(SINONIMI: čorba, potaž, mirisna i ukusna tečnost nastala kuvanjem mesa, kostiju, povrća. Poslednje opisano stane u englesku reč stock).

U srpskom jeziku postoji izreka „Supa je bila da bolestan ozdravi.“ Ljudi su, nekako uvek znali, da je supu dobro jesti “u bolesti”. Skorašnja istraživanja ukazuju da pileća supa ima umirujuće i antiinflamatorno dejstvo. Već u ranom 12. veku, lekari su preporučivali pileću supu u borbi protiv prehlade.

velika-depresija-u-americi-i-supa-1024x532-1

Velika depresija u Americi (1929 – 1933)

Read the rest of this entry

Карпалес рукописна библиотека и први штампани атлас света

Текст приредила Миланка Стокић

Карпелес рукописна библиотека (Karpeles Manuscript Library) је приватна збирка више од милион рукописа и докумената у Сједињеним Америчким Државама и највећа је колекција те врсте на свету. Основали су је раних 1980-их калифорнијски магнати за некретнине, Давид и Марша Карпелес, са циљем да подстакну интересовање за учење, нарочито деци. Да би колекција била доступнија, размењује се између неколико музеја Карпелес, широм Сједињених Држава. Предмети се ротирају између музеја тромесечно, а сваки од музеја представља дневну општу поставку и један или више посебних заказаних експоната током целе године. Поред тога, Карпелес стално проширује садржај своје веб странице. Све услуге Карпелесове библиотеке рукописа су бесплатне. У овој невероватној рукописној библиотеци налази се и први штампани атлас света

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Read the rest of this entry

Tajna groba Branislava Nušića: delo masona ili poslednja šala slavnog književnika?

O životu i delu Branislava Nušića i danas kruže mnogobrojne legende. Naš najpoznatiji komediograf živeo je buran i ispunjen život, a takva mu je bila i smrt! O misterioznom grobu Branislava Nušića koji se nalazi na beogradskom Novom groblju, čaršija priča i danas, 82 godine nakon smrti slavnog pisca.

Svako ko je ikada bio u obilasku Novog groblja u Beogradu, najvećeg muzeja na otvorenom u našoj prestonici, sigurno je primetio masivnu piramidu sa teškim crnim vratima i iznad njih ćiriličnim natpisom. Upravo ovo je grob jednog od najvećih srpskih komediografa – Branislava Nušića.

grob branislava nušica Read the rest of this entry

Danas je Sveti Sava

Vernici Srske pravoslavne crkve danas slave Savindan, praznik posvećen utemeljitelju srpske verzije pravoslavlja i prosvetitelju Svetom Savi, koji se odrekao svetovnog bogatstva i moći ali ipak stekao legendarnu slavu.

kripta-hram-sv-save-mondo-goran-sivacki-32
Read the rest of this entry

Jovan Sterija Popović: Kritičko pero koje i danas piše

„Sve ti znaš – šta Rusi, šta drugi dvorovi misle, samo što sam misliš, teško ti biva znati”, Sterijina je misao koja nesumnjivo potvrđuje njegov značaj i univerzalnost nakon više od dva veka od njegovog rođenja

„Jovan Sterija Popović je jedna naša autentična veličina, koju ni danas, posle sto godina, nije nužno relativno meriti da bi mu se utvrdile vrednosti, i kakvih u našem ranom 19. veku nema ni za svaki prst samo na jednoj ruci”, napisao je Milan Bogdanović u svojoj knjizi kritika davne 1927. godine.

sterija-1.v1-678x381-1 Read the rest of this entry

20 interesantnih stvari koje (možda) niste znali o Srbiji

Srbija je zemlja sa 7.186.862 stanovnika, a njen šarm i bogato kulturno-istorijsko nasleđe čine je veoma privlačnom kako domaćim posetiocima, tako i onim stranim. Čari Srbije možemo da spoznamo na svakom koraku, a ovom prilikom donosimo vam neke od činjenica koje možda niste znali o našoj zemlji.

250px-serbiapoliticaldivision Read the rest of this entry

ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН

Текст приредила Анка Крстић

Прочитах у новинама да се на данашњи дан – 19. јануар, обележава Дан Захарија Орфелина (Вуковар, 1726. — Нови Сад, 19.01.1785.), односно Дан лепог писања. То ме је вратило у неке прошле дане, када сам на факултету изучавала живот и дело Захарија Орфелина. Доста тога сам заборавила (данас смо навикли да заборављамо, јер све можемо наћи на Интернету), па сам решила да мало обновим градиво.

zaharija-orfelin Read the rest of this entry