Žozefina kleči pred Napoleonom koji je kruniše
Category Archives: Iz istorije
Najveće ljubavi slavnih pisaca
Koliko su ljubavi velikih pisaca za književnu scenu bitne i da li su velikani pisane reči pronalazili inspiraciju u svojim muzama, saznajte u nastavku…
Pored boginja, istorija pamti mnoge žene koje su nadahnjivale umetnike u njihovom stvaralaštvu, i ostale zapamćene kao fatalne. Žene neobične lepote i izražene inteligencije, nežne i mirne ili preke i strasne, bile su i ostale večna inspiracija za pisce i pesnike. Iako su mnoge izabrale da budu samo „titule u tuđem životu“, one su iz senke postale vodilje, piše Kultivisise.rs.
Ivo Andrić
Đorđe Natošević – lekar koji je uveo gimnastiku i bukvar u srpske škole
Iako je po zanimanju bio lekar, u istoriji je zabeležen kao jedan od naših prvih pedagoga, prvi pisac udžbenika po Vukovom pravopisu, čiji je „Bukvar“ bio u upotrebi u svim srpskim školama.
Glasom anđela opčinila svet – Milka Trnina
Malo je dece koje toliko pogleda sreća nakon smrti roditelja kao što je to bio slučaj sa Katarinom Terninom, rođenom pedesetak kilometara od Zagreba, krajem 1863. godine. Doduše, danas je niko ne pamti po tom imenu. Majka ju je od milošte zvala Milka, a u dokumentima o smrti roditelja prezime je pogrešno upisano. Tako ceo svet danas zna za veliku Milku Trninu.
Ljubav Napoleona i Žozefine
Mlada udovica sa dvoje dece upoznala je Napoleona 1795. godine, kad su joj bile 32 godine, a njemu samo 26. Ona je godinu ranije izgubila muža, francuskog vikonta, koji je osuđen na smrt giljotinom.
Ništa nije vredno jedne dečije suze – tužna sudbina Tanje Savičeve
Skoro da i nema deteta na svetu koje ne zna ko je bila Ana Frank i šta piše u njenom dnevniku. Tragična sudbina Jevrejke koja je rat provela krijući se na jednom tavanu u Amsterdamu samo da bi zajedno sa porodicom bila otkrivena i poslata u logor, dala je lice milionima bezimenih žrtava i postala planetarno poznata. A da li ste čuli za Tanju Savičevu?
Lazar Paču – kako je jedan lekar zatvorio ordinaciju i postao samouki ekonomista koji je spasao Srbiju od deficita
Lekar po obrazovanju i samouki ekonomista otporan na korupciju pokazao je početkom 20. veka kako može da preporodi finansije i to u veoma turbulentno i teško vreme za Srbiju, čime je postao jedan od naših najuspešnijih ministara.
Zašto slavimo 8. mart kao Dan žena?
Međunarodni dan žena, popularno nazvan „Osmi mart“, praznik je ekonomskih, političkih i društvenih dostignuća žena. Ideja da se ovaj praznik obeležava pojavila se početkom 20. veka, u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova. Tridesetih godina neke države su prestale da obeležavaju ovaj praznik, ali su 1975. godine Ujedinjene nacije počele zvanično da ga obeležavaju.
Спартанско васпитање – семинарски рад
Античка Спарта, географски положај
Античка Спарта (дорски Σπάρτα Спарта, атички Σπάρτη Спарти, уобичајени старогрчки назив Λακεδαιμονία/Λακεδαίμων Лакедемонија или Лакедемон) је била град-држава у Античкој Грчкој, која се налазила на југоисточном делу Пелопонеза, у долини реке Еуроте. Античка Спарта је остала позната у историји по својој војној снази, милитаристичком друштву, великом броју робова и грађанској дисциплини. Античка Спарта се дуго времена сматрала најснажнијом војном силом у античкој Грчкој захваљујући агоги, систему закона који је стварао од њених грађана војнике врхунског квалитета. Иако је територија античке Спарте била насељена током микенске доминације Грчком, њена историја почиње после дорске сеобе на Пелопонез током мрачног века и завршава се након римског освајања Спарте.
Иконописац без руку и ногу
Данас читав свет познаје име Ника Вујичића – проповедника, који се родио без руку и ногу. Али мало ко зна да је у 19. веку у Русији живeо Григорије Журављев, који се такође родио без руку и ногу, али га то није спречило да постане – иконописац. Следи прича о његовом чудесном животу.
Rusko ostrvo užasa
Ostrvo Nazino je pusto i nenaseljeno rečno ostrvo koji se nalazi na oko 2.400 kilometara severoistočno od Moskve. Na taj je otok poslato je 6.200 nesretnih duša osuđenih jer su „manje vredni“ u programu egzila ruske vlade 1933. godine, a pravi horori koji su tada nastali tek su nedavno izašli na videlo.
OD KNJIGE DO DUŠE 