Category Archives: Biblioteka
“Ana In silazi u Donji svet”: Sumerska sajberpank priča
Sumeri su bili drevni narod koji je u četvrtom milenijumu pre naše ere nastanjivao plodno tle sliva Tigra i Eufrata, teritoriju koju danas zauzima ono što je danas ostalo od Iraka. Arheološka iskopavanja koja su nam polako otkrivala ovu drevnu civilizaciju započeta su 1889. godine. Čitav međunarodni tim arheologa radio je na ovim iskopinama više od jedne decenije. Ono što je značajno jeste da su Sumeri prva visokorazvijena civilizacija koja je iza sebe ostavila pisane spomenike. Tako da su arheolozi iz peska izvlačili glinene tablice sa klinopisom, a većima tablica nastala je pre negde oko četiri hiljade godina. U početku, sumersko pismo se sastojalo od jednostavnih slika (hijeroglifi, bilo ih je oko 2000), a svaka je predstavljala reč ili pojam. Pisalo se zašiljenom trskom na vlažnim glinenim pločama, koje su se zatim pekle i tako postajale gotovo neuništive. Do 2900. pre nove ere iz tog pisma razvili su se simboli koji su predstavljali slogove (oko 600 simbola), a pošto su ti simboli ličili na klin, sumersko pismo je nazvano klinasto pismo.
Nobelova nagrada za mir: Dobitnik je Svetski program UN za borbu protiv gladi
Nobelova nagrada za mir za 2020. godinu dodeljena je Svetskom programu za hranu Ujedinjenih nacija za napore u borbi protiv gladi.
Iz Norveškog Nobelovog komiteta su rekli da je ovaj program „pokretačka snaga svih napora da se spreči glad kao oružje za rat i sukobe“.
Nagrada vredi deset miliona švedskih kruna, što je blizu milion evra.
Mahatma Gandi o islamu
Zaista mislim da je islam religija mira kao što su to hrišćanstvo, budizam i hinduizam. Nema sumnje da postoje razlike, ali cilj tih religija jeste mir. Svojstveni doprinos islama nacionalnoj kulturi Indije jeste njegovo nepomućeno verovanje u jedinosušnost Boga, i praktična primena istine bratstva ljudi na one koji su nominalno pod njegovim okriljem. Te dve stvari nazivam svojstvenim doprinosom. U hinduizmu duh bratstva je i suviše pofilozofljen. Slično tome, iako filozofski hinduizam nema drugog boga sem Boga, ne može se poreći da priktični hinduizam nije tako nedvosmisleno beskompromisan kao islam.
Na čemu su pisali naši preci? Materijali koji su prethodili hartiji
Pametni telefoni su se pojavili početkom ovog veka, elektronske knjige su preuzele glavnu ulogu u kasnim devedesetim, a štampanje knjiga otpočelo je sredinom 15. veka. Ali kako se razvijala pismenost i na čemu se pisalo pre toga?
Besna pesma – Dragana Konstantinović
Besna sam,
danas sam strašno besna!
I nema mi pomoći niti leka,
tol’ko sam besna!
Besna sam na sve moje u kući,
i na sav posao što me čeka,
i na komšinicu što nije svesna
da je bolje da dođe sutra,
i na sve one što mi zvrče
telefonom od ranog jutra,
i na sve one sa interneta.
Poletna pesma – Dragana Konstantinović
Upamti, na ovom svetu
ti si samo u prolazu
na tren, na delić trena,
na delić jednog delića…
Tvoj život tako liči
na zahuktalu kometu
koja na čas zasvetli
kroz treptaje tvog bića
pre no što je pojede sena.
Danas je Svetski dan nastavnika
Svake godine, još od 1994. godine, 5. oktobra UNESCO (Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu) obeležava Svetski dan nastavnika (World Teachers’ Day). Ovaj dan se obeležava u znak sećanja na godišnjicu potpisivanja preporuka Međunarodne organizacije rada/UNESCO iz 1966. godine u vezi sa statusom nastavnika u kojima se utvrđuju prava i odgovornosti nastavnika, kao i standardi za njihovu početnu pripremu, kontinuirani profesionalni razvoj, zapošljavanje, nastavu i uslove učenja. Kao dodatak ovom značajnom dostignuću, 1997. godine doneta je regulativa koja utvrđuje prava i odgovornosti nastavnog i istraživačkog osoblja u visokom obrazovanju. Međunarodni dan nastavnika pruža priliku da se sagledaju dostignuća i podigne svest o izazovima sa kojima se suočavaju nastavnici. Tema u 2020. godini je: „Nastavnici: Vodeći u krizi, stvarajući budućnost“ (Teachers: Leading in crisis, reimagining the future).
Неговање културе и традиције у Костолцу
Удружење за промоцију културе, традиције и туризма „Од књиге до душе“ одржало је у суботу, 3. октобра Радионицу старих заната и Изложбу традиционалних јела, које су део пројекта „Траговима прошлости: очување културне традиције кроз старе занате и јела нашег краја“ подржаног од Градске општине Костолац. Чланови Удружења представили су јела из традиционалне кухиње нашег народа. У припреми изложбе хране учествовали су: Ружица Живковић, Јово Ћулибрк, Невена Вуксановић, Бојан Нацић, Весна Радивојевић, Сузана Ненић, Негица Павловић, Магдалена Реџовић, Слободанка Трајковић, Вера Савковић, Зорица Вујчић, Драгица Стефановић, Драган Журжевић, Ана Јовић, Санела Арсић, Горан Минић и Рената Минић. Трпезу је благословио свештеник Дејан Лазаров.
У оквиру радионице старих заната, Зорица Вујчић, Негица Павловић, Вера Савковић, Невена Вуксановић и Весна Радивојевић демонстрирале су стару вештину плетења и хеклања.
Истог дана, Виолета Кевро, председница Ликовног удружења „Кевро“ из Костолца, отворила је Изложбу слика са ликовне колоније одржане током лета.
Read the rest of this entryВиртуелна промоција књиге „Име у срцу“ Драгана Журжевића
У организацији Центра за културу Костолац и Удружења за промоцију културе, традиције и туризма „Од књиге до душе“ у четвртак, 17. септембра, одржано је виртуелно представљање књиге „Име у срцу“ Драгана Журжевића.
О књизи су говорили: Драган Журжевић, аутор књиге, Верослава Малешевић, књижевница, Славица Јовановић, професорка српског језика и књижевности, Магдалена Реџовић, професорка српског језика и књижевности, Невена Вуксановић, библиотекар и Рената Минић, председница Удружења „Од књиге до душе“.
Објављивање књиге „Име у срцу“ део је пројекта „Кроз песме зборим“ подржаног од Градске општине Костолац.
Двоструки бездан – Дмитриј Мерешовски
Ван света завичај не тражи,
Јер нема ни смрт сама, знај,
Никаквих бољих, већих дражи
Но што их има живот тај.
OD KNJIGE DO DUŠE 