Author Archives: Od knjige do duše
Znate li šta treba da radite na Veliki petak?
Veliki petak je jedini dan u godini kad u hrišćanskim crkvama nema svakodnevne službe, već se slavi uspomena na Hristovo raspeće. U našim hramovima po podne se iznosi plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto, ispred oltara.
Царево ново одело – Ханс Кристијан Андерсен
Царево ново одело је бајка за децу (а и за одрасле) коју је написао познати дански писац Ханс Кристијан Андерсен, који је поред те бајке написао преко 150 прича и тиме постао један од најзначајнијих дечијих писаца свих времена. По његовим делима снимљени су многи цртани и играни филмови, а била су и инспирација за познате балете, позоришне представе, слике и скулптуре. Бајка „Царево ново одело“ је први пут објављена у Копенхагену, у издању C. A. Reitzel, 7. априла 1837. године и говори о сујетном цару који се појављује без одеће пред својим поданицима. Бајка је преведена на више од 100 светских језика.
Učenje kroz igru – najbolji metod usvajanja znanja
Napisala Srbijanka Stanković
Učenje koje je zasnovano na igri je podjednako efikasno i primenljivo u svakom uzrastu i životnom dobu. Naime, kroz igru se i te kako može ubrzati i olakšati proces usvajanja različitih znanja i veština, posebno kod dece, jer igra čini učenje zabavnijim i zanimljivijim. Na taj način i samo znanje postaje lakše usvojivo i primenljivo u stvarnom životu, jer je znatno lakše upamtiti one informacije koje su predstavljene kroz igru. U narednim redovima saznajte više o tome zašto se učenje kroz igru smatra jednom od najboljih metoda za usvajanje novih znanja i veština, kao i koje su to najpopularnije edukativne igračke. Uverite se u to da zabava i učenje definitivno mogu ići ruku pod ruku.
Државни службеници за време династије Сунг
Приредила Миланка Стокић
Династија Сунг владала је Кином од 960. године до 1279. године. До најезде Монгола у 15. веку ова династија учврстила је положај Кине као најразвијеније државе света. Кинеска уметност и филозофија су процветале у том периоду. Војна управа у царским покрајинама замењена је цивилном. Основањем нових градова развија се трговина, јача економија и привреда, технологија производње барута, долази и до развоја писмености.
Kad kažeš Sokobanja, a misliš na književnost
Napisala Srbijanka Stanković
Zahvaljujući prirodnim potencijalima i istorijskom nasleđu, Sokobanja danas važi za jednu od dve najlepše i najposećenije srpske banje, za domaću banju sa najvećom koncentracijom prirodnih lepota i za ekološki najčistiju sredinu u Srbiji. Ona je banja u kojoj lek za svoje bolesti traže oni koji imaju reumatične i probleme respiratornog sistema, psihoneuroze, neurasteniju, anemiju, blaži vid povišenog krvnog pritiska, hronične ženske bolesti…
Na oporavak ovde dolaze i zbog iscrpljenosti organizma, posle povreda, radi prevencije i lečenja astme i nespecifičnih plućnih oboljenja. Međutim, interesantno je da je Sokobanja mnogim umetnicima poslužila i kao mesto oporavka kako za telo, tako i za dušu. Na njenim prelepim ulicama, u parkovima in a obroncima obližnjih planina brojni su stvaraoci pronašli inspiraciju za vredna književna dela. Pročitajte zašto je sasvim prirodno da kažemo Sokobanja, a mislimo na književnost.
Srednjovekovna higijena i čudne navike
Prevela i priredila Nevena Vuksanović
Danas uzimamo higijenu zdravo za gotovo – redovno tuširanje, sapuni, dezodoransi i pasta za zube su deo svakodnevnog života. Međutim, pre nekoliko vekova, stvari su izgledale potpuno drugačije. U doba evropskih monarhija, čak ni najbogatiji nisu imali pristup osnovnoj higijeni kakvu poznajemo danas. Umesto kupanja, telo su trljali suvom tkaninom ili se povremeno premazivali parfemima kako bi prikrili mirise. Parfemi su igrali ogromnu ulogu u dvorovima – Versaj je, na primer, bio poznat po snažnim mirisima cvetnih esencija, koje su služile da zamaskiraju neprijatne mirise tela i okoline.
Danas su Mladenci
Danas su Mladenci, pravoslavni praznik koji proslavljaju svi mladi bračni parovi, koji su se venčali posle 22. marta prethodne godine. Na današnji dan, mladenci u svoj dom primaju goste, sve one koji su im bili na svadbi, koji im donose poklone, a mlade domaćice pokazuju svoje domaćinske veštine. Zbog novih životnih okolnosti i nemogućnosti da se svi gosti smeste u stan ili kuću mladenaca, u današnje vreme, nije retko da se za proslavu Mladenaca zakupi sala u restoranu.
Међународни дан жена – 8. март
Међународни дан жена који се обележава 8. марта сваке године представља празник којим се славе економска, политичка и друштвена достигнућа припадница женског пола. Разлог због кога се женска права истичу изван уобичајног концепта људских права је тај што су жене кроз историју, а делом и данас, биле или су (на неким местима) и даље лишене одређених права које уживају мушкарци. Као разлог за то се најчешће наводе биолошке разлике између полова, али их многе савремене друштвене теорије објашњавају вештачки наметнутим родним разликама.
Irska čipka – umetnost filigranskog heklanja
Priredila Nevena Vuksanović
Irska čipka je jedan od najpoznatijih i najcenjenijih oblika ručno rađene čipke u svetu. Njena istorija je bogata i isprepletana ekonomskim, društvenim i umetničkim uticajima. Iako su različite vrste čipke bile prisutne u Irskoj i pre 19. veka, prava istorija irske čipke na igli (needle lace) i irske heklane čipke počinje oko 1820-ih i 1830-ih godina. Prvobitno, irske časne sestre su naučile tehniku čipke od kontinentalnih čipkarica iz Italije i Francuske, posebno iz Venecije i Alensona. Ubrzo su je usavršile i proširile kroz različite krajeve Irske.
Danas je Sretenje Gospodnje
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave 15. februara Sretenje Gospodnje. Sretenje se uvek slavi 40. dan od Božića i na taj dan se ništa ne radi, a predstavlja uspomenu na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu.
U pitanju je prvi susret Boga i čoveka pod svodovima jerusalimskog hrama i sretenje novorođenog Mesije koga je u naručje primio pravedni starac, poznat kao sveti Simeon Bogonosac. Ovaj praznik je od suštinske važnosti za hrišćanstvo jer ukazuje na prvi susret Spasitelja sa ljudima.
OD KNJIGE DO DUŠE 