Author Archives: Od knjige do duše
Putovanje u budućnost je moguće
Ajnštajn je zaključio da je perspektiva jednog, ispravna koliko i perspektiva drugog čoveka. Bilo koji trenutak je nečija sadašnjost ili prošlost. Dakle, razlika između prošlosti, sadašnjosti i budućnosti nije stvarna. To je nešto što samo postoji u oku posmatrača. Što se samog vremena tiče, ta razlika je iluzija, objašnjava ugledni svetski fizičar dr Brajan Grin, u ekskluzivnom intervjuu za crnogorski Portal Analitika.
Šta znači biti dobar hrišćanin i pravoslavac – profesor Vladeta Jeretić
Jutros u 95. godini života, upokojio se istaknuti srpski lekar, neuropsihijatar, psihoterapeut, književnik i akademik SANU – Vladeta Jerotić. Imala sam prilike da se sretnem sa njime. Odisao je mirom, spokojem i blagošću. Počastvovana sam činjenicom da sam bila savremenik sa jednim takvim velikanom. Neka mu je večna slava.
Njegovi tekstovi o veri, moralu, porodici, ljubavi, dobru i zlu – svima nama su bili veoma inspirativni. Evo jednog teksta sa sajta Vestinet.rs u kome profesor Jerotić objašnjava šta znači biti dobar hrišćanih i pravoslavac. Pročitajte tekst da se podsetite kakav je čovek hodao među nama.
Profesor Vladeta Jerotić objašnjava: „Šta znači biti dobar hrišćanin i pravoslavac!“
Naučio me život da me ponašanje ljudi više ne uznemirava!
Naučio me život da se dobrotom ne stiže daleko, ali drugog puta nema ako želiš reći da si istinski živeo i osećao, da si se zaista radovao i otkrivao dubine sveta.
Naučio me život da kada mi je najteže ne treba od svega odustati, već se samo treba od svega odmaknuti. Izgubi čovek mir dok se okrene i pita se što se dogodilo, izgubi sebe i one koje je voleo i shvati da je gubljenje znak da si živ i da će se vratiti ono što treba i zaslužuješ.
У мору зрно соли – Рута Сепетис
Мој поштовани сарадник Димитрије Јаничић, писац, преводилац и књижевни критичар, написао је приказ књиге „У мору зрно соли“ Руте Сепетис, америчке књижевнице, литванијског порекла. Књигу је код нас објавила 2017. године издавачка кућа Urban Reads из Београда. Прочитајте приказ, а и књигу.
ДЕЦА У РАТУ
ЈЕСМО ЛИ САМИ У КОСМОСУ?
У Библиотеци у Костолцу, Одељењу Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, у четвртак, 30. септембра 2018. године, одржано је веома занимљиво и едукативно предавање на тему: ЈЕСМО ЛИ САМИ У КОСМОСУ? Двојица великана, доктора наука, покушали су да одговоре на ово питање представљајући своје нове књиге. Професор Милан Ћирковић представио је своју књигу под насловом ВЕЛИКА ТИШИНА, коју је објавио Оксфорд јуниверзити прес и професор Зоран Живковић представио је своју књигу ПРВИ КОНТАКТ И ПУТОВАЊЕ КРОЗ ВРЕМЕ, коју је објавио Шпрингер ферлаг, један од водећих светских издавача научних дела.
Najveće laži u istoriji čovečanstva
Ljudi godinama veruju u pojedine stvari koje zapravo nisu tačne, ali su one retko kad dovođene u pitanje. Neke se godinama prepričavaju i tretiraju kao neoborive činjenice. Ali, istina je ipak malo drugačija. U raznim istraživanjima, mnoge od njih su oborene i konačno je srušeno uvreženo mišljenje o njima.
Dan u životu drevnog egipatskog doktora
U plodnoj dolini reke Nil, oko 5000. godine pre nove ere, nastala je civilizacija starog Egipta. Egipćani su svoju civilizaciju obeležili sa originalnom mitologijom, religijom koja je bila mnogobožačka, na čelu sa vrhovnim Bogom Sunca – Ra, njegovom ženom i sinom uz stalnu pratnju Ozirisa (Bog stvaranja) i Seta (Bog rušenja). Boginja zdravlja i ozdravljenja bila je Sekmet. Njoj su upućivane molitve i ponude, a egipatski lekari su lečili simptome. Medicina se stvarala i učila u hramovima (u Saisu, Heliopolisu, Memfisu, Tebi…) a obavljali su je sveštenici. Egipatska medicina je u velikoj meri bila magijska, ali sa magijom se paralelno razvijalo i naučno razmišljanje u područjima kao što su: medicinska astrologija, botanika, minerologija, anatomija, javno zdravlje ili klinička dijagnostika. Egipćani su veliko značenje pridavali ishrani i probavi. U ovom veoma poučnom TED-ovom filmu, autorka filma Elizabet Kok (Elizabeth Cox) prikazuje kako lekarka iz drevnog Egipta Pasašet (ćerka lekara) sprovodi svoju praksu u gradu Memfisu na obali Nila u Egiptu. Sredstva za lečenje pacijenata koje su u to vreme koristili su bila: med, beli luk, kumin, lišće akacije, kedrovo ulje. Pogledajte film.
IFLA 2018
Међународна федерација библиотечких удружења и институција (IFLA – International Federation of Library Associations and Institutions) једном годишње организује генералну конференцију. Ове године конференција јe одржана од 24. до 30. августа у Куала Лумпуру, главном граду Малезије (Азија). Три хиљада и петсто учесника из сто дванаест земаља широм света, окупило се да размени искуства из своје струке. Нашу земљу представљали су: Весна Вуксан из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду, Јелена Глишовић из Народне библиотеке Србије и Бојан Кундачина из Библиотеке града Београда. Колегиница Весна Вуксан наступала је у оквиру IFLA International Leaders програма, а и као водитељ IFLA New Professional Interest Group. Представила је све оно шта се радило (а радило се много) у српским библиотекама у протекле две године, као и радионице и пројекте рађене по БДС/IFLA принципу. Од двеста седамдесет сесија, међу најпосећенијим је била баш њена сесија – Librarian Fashion: what does the way we dress say about us?
Библиотекари имају много штошта да кажу, а и покажу. Погледајте снимак.
Da li svaki dan možemo učiniti Danom humanosti?
Srpski pisac Duško Radović je rekao: „Proverite da li ste zaista dobar čovek – pomozite onima koji vam ne mogu uzvratiti”. Da li nam je potreban poseban razlog, ili svakog dana možemo da iskoristimo priliku da ga poslušamo?
Od negde se mora početi
Da biste ostvarili svoje snove ponekad je potrebno malo više hrabrosti, malo više napora. Usudite se da probate nešto novo, nešto što vas čini srećnim i ispunjenim. Nikada niste previše stari da postavite sebi novi cilj ili da sanjate novi san. Da počnete nešto novo. Ukoliko ne želite da se jednog dana probudite i zažalite što niste nešto uradili, počnite da sanjate više. Da želite više. Ne čekajte da se nešto desi, ostvarite to. Mi odlučujemo o tome šta možemo i da li možemo. Od negde se mora početi.
OD KNJIGE DO DUŠE 