Samoprihvatanje – kako nam NLP pomaže da uvidimo sopstvene vrednosti

Napisala Srbijanka Stanković

Da li živite autentično ili po diktatu društva? Savremeni svet opterećen „direktivama“ sa društvenih mreža ne ostavlja nam mnogo prostora za greške i nesavršenosti. Šta god radili, kuda god putovali, čime god se bavili, mi jednostavno „moramo“ da budemo savršeni.

Težnja ka savršenstvu postala je deo svakog našeg dana. Međutim, postavlja se pitanje šta je to savršenstvo i da li uopšte postoji ideal koji je isti za sve. NLP vidi odgovore u autentičnosti. Ako negujemo svoju jedinstvenost, prihvatimo sebe onakve kakvi jesmo, svoji, mi zapravo otvaramo vrata ispunjenom i zadovoljnom životu. Bez trke za idealnim proporcijama tela, sagorevanja na poslu zbog prekomernog truda bez odmora, jednostavno dajemo sebi šansu da živimo život punim plućima.

Da bismo postigli unutrašnji mir, bitno je da uvidimo sopstvene vrednosti i živimo u skladu sa njima. Balans i harmonija počinju upravo samoprihvatanjem, a ne željom da budemo savršeni. Kako se to postiže u stvari?

Prihvatanje naše svetle i tamne strane

Kada želimo da poboljšamo kvalitet svog života i razvijemo emocionalnu inteligenciju, prvi korak je samorefleksija. Zagledajmo se u sebe i razmislimo: šta je to u našem životu što nas čini takvim kakvim smo? Značajan deo ličnog razvoja leži u našoj sposobnosti da prihvatimo svoju svetlu stranu i svoju tamnu stranu, da budemo u redu takvi kakvi smo sada.

Kada ne prihvatamo sebe, odbacujemo i opiremo se, a ono čemu se opiremo ostaje. Potiskivanjem, paradoksalno, dajemo energiju onome što nam se ne dopada. Primera radi, ako želimo da ostavimo cigarete, opiremo se iskušenju govoreći sebi: „Ne želim da pušim“, na umu ćemo stalno imati pušenje – a onda nagon počinje da raste.

Umesto da trošimo svoju energiju na otpor i žaljenje uvek je pametnije da razmislimo o svojim izborima, da se prilagodimo i uradimo stvari drugačije. Jedan od aksioma neurolingvističkog programiranja tvrdi upravo to: ako radimo iste stvari ne možemo očekivati različite rezultate. Ako želimo da raskinemo sa starim uverenjima, prepoznamo i promenimo štetne obrasce ponašanja korisni su NLP practitioner treninzi. Na nekoliko modula rade se brojne vežbe uz pomoć kojih možemo naučiti metode koje funkcionišu.

Uvažavanje vrednosti i potencijala

Prepoznavanje i uvažavanje ličnih vrednosti je važan korak u samoprihvatanju. Od suštinskog je značaja da budemo zahvalni i ponosni na sve svoje veštine, talente i potencijale. Ponekad smo skloni tome da previdimo svoje kvalitete, jer nas ometaju sve one mane i „slabosti“ koje pokušavamo da sakrijemo kako od drugih, tako i od sebe.

Vežbanjem samopoštovanja možemo da promenimo način na koji doživljavamo sebe i svet oko sebe. Bitno je da primetimo sve one dragocene stvari i da otključamo saosećanje.

Kvalitetom našeg života upravljaju emocije. Kada smo „loše raspoloženi“ onda te emocije istim mračnim tonovima boje naš svet, oblikuju i informišu nas o nekom našem iskustvu i ponašanju. S druge strane, kada smo „dobro raspoloženi” stvari ne izgledaju tako loše, zar ne? Prema tome, samo nežno prema sebi.

Samopoštovanje je bezuslovno

Prema definiciji, samopoštovanje je odraz ukupne subjektivne emocionalne procene neke osobe o sopstvenoj vrednosti. Dakle, to je sud o sebi kao i o odnosu prema sebi, koji obuhvata razna uverenja (i „pozitivna“ i „negativna“) i koji utiče na naša emocionalna stanja i ponašanja.

Stvari su više nego jasne: mi smo ti koji ocenjuju, sude i drže stav. Kao deca, učimo da je naše samopoštovanje uslovljeno bilo kojim brojem stvari koje obično određuju naši roditelji, kultura i društvo, kao što su izgled, novac, snaga, inteligencija, obrazovanje ili status. Oni koji samopoštovanje smatraju uslovnim stalno se brinu i upoređuju sebe u odnosu na druge kako bi utvrdili sopstveni osećaj vrednosti.

No, upravo sada, kao zrele odrasle osobe moramo da shvatimo da je vrednost koju imamo bezuslovna, neupitna i potpuna. Vredimo kao ljudska bića bez obzira na status u društvu, visinu iznosa na bankovnom računu ili broj dece koju imamo.

Nežno prema sebi

Saosećanje ne (treba da) zavisi od spoljašnjih okolnosti, ono nam je uvek dostupno. Istraživanja pokazuju da je sposobnost saosećanja prema sebi povezana sa većim nivoom emocionalne inteligencije, višim nivoom svesti, brižnijim odnosom, srećnijim postojanjem, kao i manje narcizma i reaktivnosti.

Jednom kad shvatimo da smo mi najvažnija osoba u sopstvenom životu i da samo MI imamo moć da zaista odredimo svoj osećaj vrednosti, sve postaje mnogo jednostavnije. Čovek je vredno ljudsko biće samo zato što postoji. Bez obzira na greške u prošlosti, sve ono što radimo i imamo i dalje smo osoba vredna poštovanja. Čak je i pravljenje grešaka vredno, jer možemo da ih koristimo kao povratnu informaciju i učimo iz njih. Naravno, greške ne treba da budu mera naše vrednosti. Kao ljudska bića mi smo savršeno nesavršeni i nepogrešivo pogrešivi.

Pročitajte i: Šta je sreća?

Oslobodite se ograničavajućih uverenja i štetnih obrazaca ponašanja

Na NLP treningu možemo naučiti da je naša ličnost proizvod našeg uslovljavanja i skupa navika. Ključnu ulogu u ličnom razvoju igraju upravo prošla i sadašnja iskustva. U slučaju da postoji negativno programiranje, verovatno je da ćemo se identifikovati sa nižim osećajem lične vrednosti. Učenjem NLP-a i razvojem svoje emocionalne inteligencije stičemo svest o okvirima uma, navikama i verovanjima koje imamo o sebi iz naše prošlosti, a koja nam danas ne služe.

Rad na sebi dovodi nas do pitanja: šta je to što bismo mogli pustiti? Uverenja kao što su: „nisam dovoljno dobar“ ili „kad budem imao 3.000 evra u banci onda ću biti vredna osoba“ – nisu nimalo korisna. Vreme je da prestanemo da sabotiramo sebe, da se poredimo sa drugim ljudima i verujemo da smo ono što radimo.

Naša vrednost nije zasnovana na spoljnim faktorima i ne zavisi od drugih ljudi.

Prestanite da se poredite sa drugima

Svi smo različiti i svi smo na različitim mestima na putu rasta i razvoja. Može biti štetno za naš osećaj sopstvene vrednosti kada se stalno poredimo sa drugima, posebno ako su to ljudi koji imaju nešto što mi nemamo.

Kada se poredimo sa drugima, ne radimo to pošteno. Sudimo i kritikujemo druge i sebe na osnovu sopstvenih kriterijuma – koji su ionako izmišljeni. Sam proces nema veze sa stvarnošću, već sa našim doživljajim realnosti. Problem i jeste u tome što nas je društvo naučilo da se poredimo sa ljudima da biste utvrdili svoj osećaj vrednosti. No postoji način da se to prevaziđe. Sve što je potrebno jeste da izaberemo da radimo drugačije.

Napravite izbor

Kada smo posvećeni sopstvenom blagostanju, ličnom razvoju i emocionalnoj inteligenciji, počinjemo da prepoznajemo štetu koju nanosimo sebi i drugima zbog toga što vidimo svoju vrednost kao uslovljenu spoljnim faktorima. Ono što možemo bez pogovora uraditi jeste da napravimo izbor i odlučimo da ćemo se osećati i ponašati drugačije.

Imamo moć kao ljudska bića da biramo, da preuzmemo odgovornost za sopstveno razmišljanje, osećanja, govor i ponašanje. Dakle, osvestimo to: jedina osoba koja može da učini da potpunije cenimo i vrednujemo sebe smo mi sami. Samoprihvatanjem i biranjem toga da svoju vrednost vidimo kao bezuslovnu činimo taj veliki korak ka celovitom i ispunjenom životu.

Fotografije: