Nega novorođenčeta – koga roditelji treba da slušaju?

Napisala Srbijanka Stanković

Biti roditelj, jedna je od najlepših, ali i ujedno najtežih stvari na svetu. Potpuno nova uloga, zahteva maksimalno angažovanje, jer po prvi put- niste najvažniji sebi, već je najbitnije zadovoljiti potrebe deteta. To ume da opterećuje, a prečesto i potpuno parališe.

Od straha da ne naprave grešku, roditelji idu iz krajnosti u krajnost. Neki pomahnitalo čitaju knjige i priručnike prikupljajući i potrebna i nepotrebna znanja, dok neki u startu odustaju, verujući da nikada neće biti tako dobar roditelj.

Ono što uglavnom zaboravljamo jeste da slušamo svoju intuiciju, jer ona je u većini slučajeva nepogrešiva.

Dobar roditelj je onaj koji daje sve od sebe

Mnogi bliski rođaci iz dobre namere daju sebi za pravo da otvoreno kritikuju odluke roditelja kada je beba u pitanju. Skloni su tome da dele savete i onda kada su upitani, a mnogo češće i onda kada nisu. Ovakva preispitivanja i negodovanja dodatno mogu da poremete majku i oca, tada počinju da sumnjaju u svoje roditeljske sposobnosti. Kako je ovo period hormonske nestabilnosti, uglavnom se javlja izrazit bes ili osećaj krivice.

Mame i tate upadaju u klackalicu i stalno preispitivanje da li rade sve kako treba, što ne mora da bude loše. Sama težnja da se detetu ugodi i odabere najbolji mogući izbor je odlična kvalifikacija za ono što zovemo “dobri” roditelji. Bitna je želja i namera roditelja, jer grešaka će uvek biti. Savršenstvo ne postoji ni u jednoj životnoj sferi, pa tako odmah na početku treba odustati od te težnje kada je roditeljstvo u pitanju.

Obraćanje previše pažnje na uticaje sa strane nikada nikome nije donelo ništa dobro. Čak i dobronamerna kritika ume da zaboli, pa uvek treba proveriti odakle i sa kojom namerom saveti dolaze.

Ni forumi i grupe podrške nisu puno od pomoći

Savetodavaca ima na sve strane, pa to ne moraju biti samo članovi šire porodice ili prijatelji. Potpuni stranci mogu unositi pometnju kada je roditeljstvo u pitanju. Dovoljno je da posetite neki od foruma ili grupe podrške mamama da shvatite da ljudi prečesto generalizuju stvari. Uporno oslanjanje na tuđa iskustva nije pravi pokazatelj ili vodič.

Svaka beba je jedinka za sebe, pa čak da ispoljava identične simptome kao tuđa, uvek treba potražiti stručno mišljenje. Umesto saveta sa interneta kako da rešite osip na bebinoj koži ili prepoznate prve znake atopijskog dermatitisa, pametnije je da zakažete pregled kod dečjeg dermatologa i otklonite sumnje ili pravilno lečite dete. Na kraju krajeva, treba verovati svom instinktu, jer on je tu sa razlogom.

Drama zvana “pranje bebine kose”

U okruženju male bebe i njenih roditelja uvek će postojati oni dežurni “savetodavci“ koji sve znaju najbolje i ne ostavljaju druge izbore. Obično bake i deke daju sebi za pravo da se mešaju i preuzimaju uloge negovatelja unučića, što je uglavnom pogrešno. To ide tako daleko da se mešaju u sve, pa i u izbor dečije kozmetike. Najbolje rešenje za pranje bebine kose izabraće oni koji su za to zaduženi, a to su niko drugi do roditelji. Ovim “malim odlukama” treba staviti do znanja koje “glavni”, pa čekati reakciju.

Treba se posavetovati sa iskusnijima, bilo da je u pitanju pedijatar, medicinska sestra ili roditelj, ali konačna odluka je samo na novopečenim roditeljima.

Šišanje beba na ćelavo i gušća kosa tokom života

Mnogi mitovi i “bapske priče” u svom centru imaju bebe i njihovu negu, ali važno je reći da nijedan od njih nije naučno potvrđen. Jedan aktuelniji se tiče šišanja prve bebine kose, jer će ona svakako opasti. Najpre, uopšte nije pravilo da svim bebama opada kosa. Kosa se proređuje i taj proces je vrlo suptilan, toliko da se nekad i ne primećuje. Ono što kroz par meseci možete primetiti je da beba ima neke duže i kraće pramenčiće. Ništa neobično, jer ta prva kosa je svakako mekana i slaba.

Šišanje bebe na ćelavo nije neophodno, jer neće uticati na kasniji kvalitet kose tokom života. On je uslovljen genetikom, pa spoljašnje delovanje i tretiranje dlake neće potpomoći rast nove kose. Ono što se dobija šišanjem bebe na ćelavo je ujednačena kosa, bez pomenutih repuljaka. Oni se svakako mogu ošišati da ne smetaju, onda kada je dete u igri ili čak kada spava.

Važno je ne predstavljati šišanje strašnim, jer deca pamte i najranije događaje. Ako prvo šišanje prođe traumatično, velika je verovatnoća da će se dete i kasnije plašiti frizera i izbegavati da se šiša. Ukoliko sve prođe kako treba, šišanje će za decu biti prijatno, možda čak i prilika da uživaju.

Majka kao stub porodice

Majčina uloga je nezamenljiva kod podizanja dece, što priznaju i tate. Majka, osim što rađa, zna najbolje kako treba da postupa sa svojim detetom. Materinski instinkt i sve što ide uz njega nije obična fraza. Čak i ako otac prisustvo oca izostane ili on u međuvremenu odustane, majka je ta koja će za svoje mladunče učiniti sve i nadomestiti i tu roditeljsku ulogu.

Zato se ne treba puno opterećivati knjigama, časopisima ili emisijama na temu odgajanja dece, ženama su te stvari urođene.

Istina je da cake, trikovi i stilovi u roditeljstvu postoje, ali to se može savladati u samom startu. Nikada se ne treba odreći unutrašnjeg osećaja. Vera u sebe i svoje prirodne kapacitete je ključ da se sa novonastalom situacijom adekvatno izborite. Beba je došla sa razlogom, a jedan od njih je da vas podseti kako se život razvija od prvih trenutaka. Te spoznaje su neprocenljive!

Posted on 17. februara 2022., in Askin kutak znanja, Porodica, Zdravlje, sport i lepota. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: