Starija sestra

Napisaola Gordana Slavković

Starija sestra
Je često majka.
Odvede u školu
Zbunjenog đaka prvaka
I umesto njega
Podmetne svoja leđa jaka.
Pogledom ga umije
Nevešto doteruje.
U torbu spakuje osmeh
A iza vrata zaključa strah.

Starija sestra
Je ponekad baka.
Ništa ne pita
A sve razume
Plač smiruje
Na ranu melem stavlja
U pletivo i tvoje snove
Snuje
Mirisom hleba
Spremno dočekuje.

Starija sestra
Je glumica
I učiteljica
Stroga i pravedna
Ozbiljna i lepa
Sa prutom u ruci
I matematikom iscrtanom
u prašini
U jednodnevnoj školici
Gde se pogube đaci
Između igre
I čigre.

Starija sestra
Je samo sestra starija
Sa maštom zrelijom od tvoje
Sa željama rođenim pre vremena
Sa mislima koje se poput
Zvezda roje.
Povede te u avanturu
I zaboravi
Koliko si mali
I ne možeš
Da se uhvatiš
Za drugu obalu.
Posle sa tobom
Plače
I osmehe niže
Na konac crveni
Kojim te privlači
Sve bliže.