Kako smo počeli da slavimo Prvi maj?

Praznik rada slavi se kao međunarodni praznik radničkog pokreta, ali su se početkom maja ljudi okupljali i slavili još u doba pre Hrista. Prvog maja 1886. godine, stotine hiljada američkih radnika okupilo se na ulicama Čikaga kako bi izdejstvovale radno vreme od osam sati. Protesti su se nastavili i narednih dana, a 3. maja došlo je do nasilja – sveopšte tuče između radnika koji su pripadali sindikatu i onih koji nisu bili deo organizacije. U sukob se umešala i policija, a rezultat je bio užasan: četvoro mrtvih i mnogo povređenih. Međutim, posledice su bile još mračnije narednog dana, kada je na demonstracijama na Trgu Hejmarket bačena bomba. Poginula su sedmorica policajaca, a povređeno je njih 67.

Prvi-maj-1886-Hajmarket-Cikago-neredi

Tri godine kasnije, na Prvom kongresu Druge internacionale, odlučeno je da Prvi maj bude „zajednički praznik svih zemalja, kada radnička klasa treba da manifestuje jedinstvo svojih zahteva i svoju klasnu solidarnost“. Ovaj datum je odabran u čast žrtvama s Trga Hejmarket.

Međutim, i mnogo pre nego što su se američki demonstranti okupili u Čikagu ljudi su se na ovaj datum družili u prirodi. U istorijskim zapisima, najranije pominjanje ovog perioda kao vremena za proslavu i druženje odnosi se na Floralije, drevni rimski festival koji se održavao u čast Flori, boginji cveća i proleća.

Ova svetkovina je prvi put održana 241. godine pre nove ere, a potom 238. godine pre nove ere. Rimljani su tokom Floralija uživali u veseloj i često razuzdanoj atmosferi, opijali se i priređivali pozorišne predstave. Kako je zapisao satiričar Juvenal, Rimljanke su plesale nage i rvale se u predstavama koje su organizovane po uzoru na gladijatorske borbe. U velikoj meri su to bile prostitutke i robinje. Ovidije je zapisao da su poslednjeg dana festivala priređivane trke sa zečevima i kozama, životinjama koje su u starom Rimu često povezivane s plodnošću, a Persije da su ljudi završavali posuti pasuljem i graškom – takođe simbolima plodnosti.

I, kasnije, u vreme dok je Evropom vladalo hrišćanstvo, početkom maja su organizovane proslave. Tako je, recimo, na teritoriji današnje nemačke prvih dana maja slavljen Sveti Valpurga, misionar koji je među prvima propovedao hrišćanstvo na tom tlu. Od XVIII veka, mnogi rimokatolici su početkom maja počeli sa sprovođenjem različitih običaja u čast Bogorodici, a tada bi počinjala i dvodnevna proslava u čast Pravednom Josifu, suprugu Isusove majke.

Parada povodom Prvog maja 1947. godine. Terazije. SFRJ

Izvor:

National Geographic

Posted on 1. maja 2021., in Iz istorije. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: