Хелсингборг – шведски град са предивном архитектуром

Текст написала Миланка Стокић

Хелсингборг, осми по величини град у округу Скане у Шведској, један је од најстаријих градова данашње Шведске, место сталног насељавања званично од 21. маја 1085. године. Налази се на најужем месту Ересундског пролаза, мореуза између Северног и Балтичког мора и има задивљујућу панораму преко уског пловног пута који одваја Шведску од Данске. Град са живописним приобалним подручјем, некада познат као трговачки центар, са архитектуром која је мешавина камених цркава (Карнан, 600 година стара средњовековна тврђава у центру града) и модерних комерцијалних зграда, са улицама од малих сокака до широких авенија. Главна пешачка улица (Кулагатан) била је прва трговачка улица у Шведској. Хелсингборг је био део Данске до 1658, када је уступљен Шведској. Неколико пута, међутим, Данска га је поново заузела и службено је постала под шведском контролом 1710. године. Након данско-шведског рата (1657-1658) и Роскилдског споразума, Данска је морала да се одрекне ове територије на јужном скандинавском полуострву.


Богат историјом и прелепом архитектуром, овај град, неправедно се заобилазио због популарнијих градова попут Малмеа, Лунда и Гетеборга на западу и наравно, Стокхолма и Упсале на истоку. Већина посетилаца су Данци или регионални становници. који аутобусима, возовима, лако и брзо стижу до велике луке која је повезана са централном станицом са честим трајектима преко канала до данског града Хелсингøр. Залив Ересунд је најужи између Хелсингора и Хелсингборга, само 4 км који се могу трајектом прећи за око 20 минута.

Радхусет или градску кућу тешко је пропустити када изађете из главне станице Хелсингборг. За јавност није отворена, мада, понекад викендом, тамо организују венчања и приватне догађаје. Ова неоготичка зграда саграђена је 1890-их, а непосредно испред зграде је споменик Данца и Норвежанина који се захваљују граду Хелсингборгу на прихватању избеглица током рата. Градска кућа Хелсингборга завршена је 1897. Некада су у згради били смештени читав град управе Хелсингборга, полицијска станица и централна ватрогасна станица. Данас је Градска кућа радно место за општинске одборнике, општинску управу и око 70 званичника у граду Хелсингборгу.

На главном тргу Хелсингборга налази споменик великом генералу Магнус Стенбоку (Magnus Stenbock)

Град је у 17. и 18. веку веома оштећен и велики део становништва је избегао у периоду данско-шведским ратовима. Безуспешни су били покушаји Данаца да заузму град, да би након вести да је Данска започела војне припреме, Стенбок организовао успешну покрајинску одбрану, одбранивши провинцију у битци код Хелсингборга 1710. године. Ово време је прожето ратним стањем, ширењем шведског утицаја и економске стагнације, па је Хелсингборг 1770. године имао само 1.300 становника. Међутим, у другој половини 19. века почиње да се убрзано опоравља. Од средине 19. века надаље, постаје један од најбрже растућих градова Шведске. Број становништва услед индустријализације убрзано се повећава, са 4.000 у 1850. на 20.000 у 1890. и 56.000 у 1930. Од 1892. године пуштен је у промет железнички трајект који је повезивао Хелсингборг са данским градом Хелсингøром.

Клима у Хелсингборгу је континентална са делимичним утицајем Голфске струје која се у водама Ересундског залива већ хлади и као таква нема велики утицај. Зиме су блаже, а лета свежија у односу на дату географску ширину. „Снег у Хесилнгборгу никада се не задржава дуго. То је једино мени познато место где ветар дува некако искосо и одоздо, као да вас претреса до голе коже, и где вас кишобран боље штити ако га окренете наопако. Овде сам рођен, али се никада нисам привикао, и Хелсингборг и ја никада нећемо склопити примирје...“ написао је један од најпознатијих шведских блогера, колумниста и писаца, Фредрик Бакман у својој књизи „Последња прилика“.


Интересантне туристичке дестинације су оближња рибарска села, Хоганас (центар шведске керамичке индустрије – компанија Höganäs Keramik, основана 1909, која производи камено посуђе, прибор за јело, порцуланско посуђе) и природни резерват Кулаберг (Kullaberg). Из Хелсингборга, трајектима и бродовима за крстарење, туристи могу путовати дуж приобалних паркова и посетити сеоску палату шведске краљевске породице Софиеро (Sofiero Palace) и летњу резиденцију краља Густафа VI Адолфа, владара Шведске. Последње две деценије посебно се развијају трговина, услуге и туризам. Град је веома важно саобраћајно чвориште у Скандинавији. У њему је друга по величини лука у Шведској. Превоз преко Ересундског мореуза такође има значајну улогу.
Међу првим грађевинама Хелсингборга биле су три цркве: Црква светог Клемента, Црква светог Петра и Црква светог Олаја. Градски замак саграђен је у 12. веку и око њега округли торањ, чији су зидови имали дубину од 4 метра. Насељавање становништва на самој обали почело је у 14. веку, када је и подигнута црква Свете Марије и градски дворац претворен у тврђаву, високу 35 m, која и дан-данас постоји (рестаурирана 1893-1894. године). Хелсингборг је у ово време био један од значајнијих градова Данске.
Порекло тврђаве Хелсингборг везује се за владавину легендарног краља Фродија. Сматрана је најважнијом тврђавом у Данској и била је саставни део осигурања контроле над теснаца између Сканије и Зеланда. Споразумом 1658. предана је Шведској заједно са остатком Сконеланда. Тврђаву су поново заузеле данске снаге 1676. током Сканијског рата, а њено заузимање прославило је виорење џиновске заставе Данске изнад ње. Ову заставу је касније заузела шведска војска и чува се у Музеју војске (Армемусеум) у Стокхолму. Тврђава се вратила под шведску контролу уговором из Лунда 1679. године.

Тврђава Хелсинборг (Helsinborg fortress)


Тврђава Хелсингборг, комплекс кула и остале утврђене грађевине заштићени су спољним зидом утврђења пречника 500 метара. Спољни прстен имао је укупно 14 полукружних одбрамбених кула, а такође је био окружен до 15 метара дубоким ровом. Једини приступ тврђави био је покретним мостом на југу комплекса, који је био додатно осигуран.

Тврђава Хелсинборг (Helsinborg fortress)

Долазећи из старог града, кули прилазите преко монументалног степеништа које повезује велики пијачни трг Сторторгет са вишим парком. Сам Карнан има спирално степениште у бочно постављеном стубишту.

Дворац кула и видиковац Карнан (Kärnan), средњовековна кула у Хелсингборгу, често је била резиденција данских краљева. Краљевске собе налазиле су се у горњем делу куле, а до њих се могло доћи само покретним мостом који је водио од трећег спрата до зида. Недавно је поново отворен, тако да се могло попети уз стрму кулу и добити невероватан поглед са врха куле на Хелсингборг и преко мореуза Ересунд до Хелсингøра. Поглед надокнађује напор током успона кроз врло уске спиралне степенице.


Шведски бизнисмен и инжењер Оскар Фердинанд Трап, током 1893–94. године, обновио је кулу, заједно са градским архитектом, са циљем да се врати, колико је то могуће, изглед који је структура имала на основу најстарије познате средњовековне илустрације.

На крају трговачке улице налази се вековна средњовековна тврђава. Пењање до ње и поглед са врха одузимају дах. За време ведрих дана поглед допире до Копенхагена, а доле увек можете видети прелепи Хелсингборг.

Предиван видиковац за поглед на централни Хелсингборг и на мореуз Ересунд окренут према данском граду Хелсингøр.


У Хелсингборгу се налази и један од највећих шведских музеја на отвореном, Фредриксдал (Fredriksdal), који туристима нуди увид у атмосферу давних времена. Марина Нора Хамнен (Norra Hamnen) прилично је дугачка, са више бродова који су тамо усидрени. Само је неколико минута хода удаљена од плаже, главне станице Хелсингборг, Радхусета и трајектног терминала. Заласци сунца су запањујући у било које доба године.

Целом дужином града протеже се прекрасна плажа с белим песком, лежаљкама, дрвеним подовима и палмама. Класична атракција како за домаће тако и за туристе је гледање трајеката који спаја Хелсингборг с данским Хелсингøром. Када сунце изађе, најтипичније шведско понашање је хватање сунчевих зрака. Можете видети како Швеђани седе директно под сунцем у пролеће, лето и јесен (а понекад и под ретким зимским сунцем). Шведска застава подигнута високо изнад Хелсингборга, како би се јасно видело да је Скане сада део Краљевине Шведске. Бродови који су пролазили покрај Ересунда имали су дужност да поздраве шведску заставу.

Posted on 9. aprila 2021., in Iz istorije, Priče, pesme, intervjui, Putopisi. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: