Пријатељи – Гордана Славковић

Брзо смо се налазили
И чврсто стезали.
Бирали смо се по тежини речи,
Препознавали се по искри
Што из додира варничи.
За једну мисао сви смо се хватали,
Од једне капи вина сви напијали.

questions-to-ask-yourself-friendship-min

Сада се дуго тражимо.
Ослушкујемо поруке.
Меримо реч коју изговарамо.
Уместо руке
Пружамо куке.
Непрочитане погледе враћамо
И искрене осмехе намештамо.

Притиснути маглом
Ходамо кроз шуму
Не видећи осаму
Која нам као грабљивица
Развлачи руке и срца.
Трагамо за самим собом,
Али не налазимо извор
Са водом лековитом.

Назиремо се између стабала,
А не можемо да се стигнемо
Ни руку једни другима да пружимо.
Тврдимо да се нисмо променили ми
Него они
И да ми нисмо другачији
И да нам ова хладноћа не приличи
И да ће и ово лудило проћи
И да ће се магла подићи
И да ће сунце
Сатерати у ћошак
И трње и мрак.

Да ли ће тако бити?
Да ли ћемо се из шуме избавити?
Да ли ћемо се најзад на ливади срести
Лепоту траве заједно упити
И из цветног пехара поново се опити?


Гордана Славковић, Костолац

Објављено у збирци „С планете“(2020)

Posted on 14. decembra 2020., in Preporuka, Priče, pesme, intervjui. Bookmark the permalink. 1 komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

<span>%d</span> bloggers like this: