Бодрим себе

већ месец дана

Да биће све добро

Ако останем унутар свог стана,

Да све ово зваће се јуче,

Само треба остати код куће.

Радити треба оно што волиш

И шта души ти прија.

И слушати музику,

И кувати, писати, шити, брисати,

Месити, ћутати, причати и читати…

И све што душу ти пуни,

И све што тело умара,

Како сан би дошао

попут заборава.

И није тешко

кад дан тмуран је и хладан.

Ал’ остани унутра

кад сунце те напоље мами,

Кад пупољак на грани жели да провири,

Цвет да мирисом те радује,

Тад срце прескаче,

успорава и све постаје изговор јадан.

Желиш, а жеља пуста.

Шапућеш тихо

Тек да глас пређе преко уста,

Издржи,

Још само мало,

Проћи ће и ово

Ко све што прође.

Само још мало,

Сасвим мало,

Чекај, ради и жели.

Бодрим себе

Да биће све добро

Ако останем унутар свог стана,

Да све ово зваће се јуче,

Само још мало

треба остати код куће.

---

Магдалена Реџовић

Песма објављена у зборнику „Спас планете“