Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od najvećih praznika posvećenih Bogomajci.

Vavedenje Presvete Bogorodice obeleženo je crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru i spada među 12 najvećih i najpoštovanijih hrišćanskih praznika.

Slavi se kao uspomena na dan kada je Bogorodica, u pratnji svojih roditelja Joakima i Ane, prvi put uvedena u hram Božji.

Bogorodica Marija je kao trogodišnje dete, u skladu sa zavetom roditelja Joakima i Ane da će ako budu imali porod dati bebu u hram, dovedena u Jerusalim i uvedena u hram.

Činom Vavedenja Marijinog, kaže jevanđelsko predanje, sveti roditelji ispunili su zavet da će porod, kojeg dugo nisu imali, „predati Bogu na službu“.

Vavedenje Presvete Bogorodice je slava manastira Hilandar.

Iako Grčka pravoslavna crkva slavi Vavedenje po novom kalendaru (21. novembra), na celoj Svetoj Gori tradicionalno se i 4. decembra obeležava Dan Bogorodice, a centralnu liturgiju drže srpski sveštenici iz Hilandara.

Bogorodica je po predanju jedina žena kojoj je ikada bilo dozvoljeno da stupi na tlo Svete Gore, tokom svog misionarskog putovanja po povratku iz Svete zemlje. Ona je zbog toga ujedno i zaštitnica cele Svete Gore, odnosno grčkog poluostrva Atos.

Narodna verovanja i običaji

Bogorodica se smatra zaštitnicom žena porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena.

U Srbiji na Vavedenje po običaju prestaju svadbe, koje se ne održavaju do prvih dana proleća. U takovskim selima je bio običaj da se posle službe u crkvi, svečano odevene i okićene cvećem, okupe sve mlade koje su se te jeseni udale.

Prema narodnim verovanjima, stočari slave Vavedenje kako bi im Bogorodica zaštitila stoku od zveri. U istočnoj Srbiji su na osnovu vremena toga dana predskazivali rod useva – vedro nebo obećava dobru letinu.

Na Vavedenje ne treba preduzimati nikakve važnije poslove, sklapati ugovore, započinjati velike radove i slično, kao ni raditi po kući, prati veš, peglati i slično – sve žene treba da praznuju dan svoje zaštitnice.

Svetu Prečistu svetkuju rodilje i nerotkinje, a mnogi se na ovaj dan i pričešćuju jer veruju da Bogorodica na današnji dan uslišuje sve molitve.

U nekim mestima se zadržao običaj da na Vavedenje nerotkinje odu da prespavaju u manastir, kako bi im Bogorodica podarila porod.