Ako mislite da ovo i nije dilema i da se “zna” šta se nosi na dar za krsnu slavu, zapravo ste u manjini. Pokloni iz godine u godinu postaju sve luksuzniji, ali i bizarniji. Tako se događaju situacije da žene iz slavljeničke kuće dobijaju veš, kozmetiku, escajg, domaćini čarape, košulje i patike, a i na decu se ne zaboravlja pa su tu luksuzne igračke i slične stvari.

Sve ovo svetlosnim godinama je daleko od onoga što slava treba da predstavlja!

Slava – krsno ime, krsna slava ili sveti je prastari narodni običaj proslave zaštitnika doma i porodice. Najviše pristalica ima verovanje da je slava hristijanizovani oblik starog slovenskog praznika posvećenog mitskom pretku porodice ili porodičnim precima uopšte. Slaviti slavu znači održavati vezu sa precima i poreklom.

Na dan slave u dom dolaze članovi porodice i prijatelji da sa domaćinom, u ljubavi i veselju, proslave sveca zaštitnika tog doma.

A šta su ljudi koji su nekada išli u goste za slavu nosili domaćinima?

Što se poklona tiče, u davna i skromnija vremena, na poklon se nosilo ono što su gosti ručno izradili – kolači, testo, hleb, ali prikladno je bilo i vino, rakija, jabuke, brašno… Ukratko, nešto što oni koji idu u goste već imaju i što ih neće mnogo koštati.

Kao prigodan poklon mogao je da prođe i neki ručni rad – vezeni stolnjak, milje ili goblen, naročito ako dar dolazi od devojke stasale za udaju koja želi da se “pokaže”.

Prema ovim običajima, i danas bi mnogo prikladnije bilo domaćinu na poklon doneti bocu pića ili šećer, kafu, ratluk i slične stvari. Suština je u skromnosti, i u tome da se darodavac ne baca u troškove, jer to nije ni potrebno.

Slava je uvek praznik koji okuplja porodicu i prijatelje koji oko trpeze razmenjuju šale, priče i anegdote… sve u dobrom raspoloženju i nezaobilaznu čašicu (ili dve).

Zato, kada ovih dana budete pripremali svoju slavu, ili išli kod nekoga u goste, ne zaboravite da ponesete pre svega dobro raspoloženje. Ono je nekada važnije od skupih poklona!

Izvor: istorijskizabavnik.rs