Danas je Sveta Petka

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici 27. oktobra slave praznik posvećen Svetoj Petki – Prepodobnoj mati Paraskevi, koja je bila zaštitnica žena, siromašnih i bolesnih.

petka

Iako nije crveno slovo, Sveta Petka Trnova je veoma poštovana u pravoslavnoj veri i naročito kod Srba. Vernici joj se obraćaju za pomoć kroz molitvu, posebno na današnji dan, tražeći spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Smatra se da je Sveta Petka ženski praznik, pa se ovoj svetici obraćaju žene svih vera i nacija.

Predanja nagoveštavaju da je Sveta Petka bila srpskog porekla. Rođena je u Epivatu u Trakiji, između Silinavrije i Carigrada, krajem 10. ili početkom 11. veka, u imućnoj i pobožnoj porodici. Imala je brata, koji se zamonašio mlad. Još kao devojčici, u njoj se stvorila želja da pođe bratovljevim putem. Nakon smrti svojih roditelja, zaputila se u Carigrad, da bi nakon toga otišla u pustinju (Jordan) i tamo provela mnogo godina u molitvi.

U poznoj starosti javi joj se glas Anđela Božijeg i reče da napusti pustinju i vrati se u svoj rodni grad, Epivat. Tu je poživela još dve godine u neprestanom postu i molitvi, pa se upokojila u miru u 11. veku. Sahranjena je po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju, već izdvojeno od drugih. Njene čudotvorne mošti su otkrivene na veoma neobičan način i tokom godina prenošene su mnogo puta. Najpre u Carigrad, pa odatle u Trnovo, da bi opet bile vraćene u Carigrad, a iz Carigrada u Beograd. Sada se svete i čudesne mošti, Svete Petke nalaze u rumunskom gradu Jašu.

Na grobu Svete Petke, po legendi, događala su se raznorazna čuda. Pored njenih moštiju u Jašiju, vernici se i danas najviše mole za isceljenja od raznih bolesti, spas od opasnosti, ratova i drugih nepogoda.

Naša poznata književnica Ljiljana Habjanović Đurović napisala je roman „Petkana“ o životu Svete Petke, o njenoj ljubavi prema Gospodu i putu do njega, o borbama koje je vodila sa Gospodarem ljudskih slabosti i sa sobom samom. Pročitajte ga.

NARODNI OBIČAJI

Sveta Petka se vernicima javlja noću u snu, ali i na javi, pri čemu je najčešće vide kao “ženu u crnom ogrtaču”. Teši ih i donosi im vesti o ozdravljenju, ali takođe javlja se i kao vesnik propasti i opominje što krše post petkom ili što rade nedeljom.

Mnogi koji veruju u Svetu Petku, tvrde da se ona uvek odazove molitvama, posebno za zdravlje i sreću porodice. Kad je neko jednom prizove u svoj dom, ona kasnije dolazi i nepozvana, kad god porodici preti neka nesreća.

Na današnji dan ne sme da se pere veš, da se šije, da se mesi, da se radi težak posao, a pogotovo to ne treba da rade žene.

Svetu Petku, na njen dan, 27. oktobra mnogi prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu ili Pejčindan. Potom popiju vodu sakupljenu s izvora uz manastire posvećene njoj. Ta se voda naziva agaizma. Ona, po verovanju, leči sve bolesnike, koji se sa verom u Boga i ljubavlju obraćaju ovoj svetiteljki.

Devojke bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice, pa će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.

Srećna slava svima koji je danas slave!

Posted on 27. oktobra 2020., in Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: