Srpska pravoslavna crkva danas slavi Veliku Gospojinu, praznik Uspenija Presvete Bogorodice, dan kada se ona uznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja. Na Veliku Gospojinu završava se dvonedeljni post.

Uspenije Presvete Bogorodice ili Međudnevnica jeste dan kada je majka Isusa Hrista umrla, po verovanju u 60. godini, i predala svoj duh u ruke Spasitelja.

Nakon smrti svog sina, Isusa Hrista, Presveta Bogorodica nastavila je njegovu misiju. U Svetom pismu nema podataka o kraju zemaljskog života Bogorodice. Prema predanju i nekim spisima, koji nemaju sveti karakter, smatra se da je Bogorodica posle smrti i vaskrsenja Hristovog, živela u Jerusalimu.

Predanja kaže da se u starosti često molila Gospodu da je što pre uzme iz ovoga sveta. Jednom prilikom javio joj se arhanđel Gavrilo i poručio joj da će za tri dana umreti. Sa velikom radošću je primila tu vest i poželela da pre smrti još jednom vidi sve Hristove apostole. Gospod joj je tu želju ispunio i svi apostoli, nošeni anđelima i oblacima, okupili su se u domu na Sionu. Nakon susreta sa njima, Bogorodica je preminula.

Praznik Velika Gospojina izdvaja se kao praznik žena i dece. U nekim krajevima naše zemlje veruje se da je u periodu između dve Gospojine, Velike i Male, koja se obeležava 21. septembra, najbolje brati lekovito bilje kojim se leče zarazne bolesti.

Širom Srbije se danas održavaju vašari i narodni sabori. Veliki broj naših crkava i manastira slavi ovaj praznik kao svoju slavu. Manastir Rukumija kod Kostolca je jedan od njih.

Ovaj praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom i verovanje nalaže da danas ne treba raditi ni po kući ni oko nje, pogotovu žene.