Neprijatelji u ljudskom pakovanju

U kameno doba zmija je bila zmija a lav je bio lav. Nije bilo greške odakle opasnost dolazi. Danas, brza hrana, zaslađena pića i namirnice životinjskog porekla (mlečni i mesni proizvodi) puni su masnoća i antibiotika, pakuju se i reklamiraju kao najbolje za našu ishranu. A one nas, malo po malo, ubijaju.

adižes

Ovakav životni stil, koji zapravo ugrožava naš život, promoviše se putem reklama u kojima se koriste najfinije, detaljno proučavane psihološke metode koje nas ubeđuju da treba da konzumiramo tu hranu, a koja nam zapravo nanosi štetu.

Zapanjujući je broj ljudi u razvijenim zemljama koji prerano umiru usled srčanih i moždanih udara, raka i dijabetesa – bolesti koje se dovode u vezu sa životnim stilom koji podrazumeva veoma malo fizičke aktivnosti, rad u stresnoj okolini i konzumiranje hrane koja zapušava arterije i uzrokuje različite zapaljenske procese, drugim rečima; to su posledice najkomercijalnije, industrijski proizvedene hrane.

U ovoj novoj džungli neprijatelj se prikazuje kao prijatelj. U novoj džungli ljudi jedu otrovnu hranu, a da ni ne znaju da je štetna. Naša tela se raspadaju, a mi toga i nismo svesni.

Ko će preživeti u ovoj novoj džungli? To neće biti ni fizički najjači, ni najinteligentniji. Mišljenja sam da će to biti oni sa samodisciplinom da kažu: „Ne!“ iskušenjima; oni sa snagom volje i disciplinom da veoma pažljivo biraju šta jedu; oni koji posvećuju dovoljno vremena fizičkoj aktivnosti i odmoru.

Ljudi koji misle da će im veliki mišići i mnogo vežbanja produžiti život, a u isto vreme žive na brzoj hrani, ne čine sebi dobro.

Svi znam da je teško reći, ne. Iskušenja je mnogo. Prodavnica brze hrane ima na svakom ćošku; prilika za rad je sve više, a za odmor sve manje. I dok ovakav način života nastavlja da nam škodi, farmaceutske kompanije proizvode lekove za lečenje bolesti koje su posledica našeg životnog stila, lekove čiji nam neželjeni efekti stvaraju nove zdravstvene probleme.

Ko će preživeti? Preživeće oni koji su svesni i poseduju samodisciplinu i snagu volje. Nismo više u kamenom dobu. Više nije važno koliko brzo možete da trčite već koliko čvrsto možete da zatvorite usta.

Iz knjige „O ličnom razvoju“ Isak Kalderon Adižes

Posted on 25. avgusta 2020., in Knjige, časopisi, pisci i javna lica, Zdravlje, sport i lepota. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: