Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Preobraženje Gospodnje, jedan je od osam velikih Hristovih praznika kada prema narodnom predanju, od rane zore počinju da se preobražavaju i gora i voda, najavljujući skoru jesen.

Praznik je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada je on najavio svoje skorašnje stradanje i slavu.

Mnogo je običaja i verovanja za ovaj dan.

Običaj je da se na Preobraženje u crkvi osveštava grožđe i deli narodu u znak zahvalnosti Bogu na plodovima za ishranu. Vlada verovanje da grožđe prvi put treba okusiti tek posle Preobraženja.

Uoči Preobraženja se i nebo, u gluvo doba noć tri puta preobražava. Ko to vidi i drugom kaže, verovalo se da će izgubiti razum.

Kod ljudi se na Preobraženje dešavaju promene – ko je preko leta pocrneo, počinje da se beli.

Preobraženje pada u vreme gospojinskog posta koji uglavnom žene poste, ali je običaj da tog dana niko, bez izuzetka ne mrsi.

Na današnji dan ne treba spavati niti plakati, jer će takav biti tokom cele godine – plačljiv i pospan.

Devojke i žene danas treba da od svakog ženskog posla odrade pomalo, kako bi cele naredne godine bile vredne.

Nije dobro danas ići u kafanu, da to ne bi čoveku prešlo u naviku, pa da posle ne postane raspikuća.

Ponegde je običaj da danas beru lešnici i čuvaju tokom cele godine. Verovalo se ti lešnici lekoviti.

U nekim delovima Srbije majke ušivaju maloj deci na odeću crvenim koncem parice da bi ih zaštitile od zlih pogleda i čini.

Veruje se da nakon Preobraženja više nema tropskih vrućina do naredne godine.