Ljudi su naselili Severnu i Južnu Ameriku mnogo ranije nego što se mislilo

Ljudi su naselili Severnu i Južnu Ameriku mnogo ranije nego što se mislilo, prema najnovijim nalazima iz Meksika.

Prema njima, ljudi su živeli u „novom svetu“ još pre 33.000 godina, što je duplo ranije nego što se do sad verovalo, piše BBC.

Najnovije otkriće zasnovano je na radovima u pećini Čikihita u planinama u centralnom Meksiku.

pecina-cikihita

Arheolozi su pronašli hiljade komada oruđa napravljenih od kamena, što sugeriše da su tu pećinu ljudi koristili najmanje 20.000 godina.

Problem je, što u današnje vreme, područje na kojem se nalaze ove planine, kontrolišu narko-karteli, a policija je morala da sprovede arheologe koji su želeli da se njima pozabave i zaštite ih.

Ledeno doba
Tokom druge polovine 20. veka, severnoamerički arheolozi su se složili da su prvi ljudi koji su naselili obe Amerike bili pripadnici naroda Klovis, pre oko 11.500 godina u tzv. radiokarbonskim godinama, što je kada se pretvori u naš kalendar ravno, prema arheolozima, vremenu između pre 12.900 i 13.200 godina. Klovis narod se smatra precima većine domorodačkih naroda na tlu dve Amerike.

Klovis kultura je praistorijska paleoamerička kultura (Paleoamerikanci je naziv za prve ljude koji su naselili Amerike u kasnom pleistocenskom periodu, odnosno tokom poslednjih stadijuma ledenog doba), a nazvana je po osobenom oruđu od kamena, pronađenom pored Klovisa u Novom Meksiku dvadesetih i tridesetih godina 20. veka.

Veruje se da je narod Klovis tokom poslednjeg Ledenog doba prešao iz današnjeg Sibira na Aljasku, preko tzv. kopnenog mosta, koji je nestao pod vodom, kako se led topio. I, veruje su da su pripadnici Klovis naroda, poznati kao veliki lovci, doprineli istrebljenju sisara, poput mamuta, mastodona i raznih vrsta medveda, koji su vladali tim regionom sve do kraja Ledenog doba. Tu kulturu karakterišu oruđa od kostiju i slonovače.

Promena kursa
Kako se „primila“ ideja o Klovis narodu koji je prvi naselio Amerike, izveštaji o ranijim ljudskim naseobinama na tom prostoru prosto su bili odbačeni kao nepouzdani, a sami arheolozi su obustavili istraživanju o njima.

No, 1970-ih, situacija je počela da se menja, a 1980-ih se pojavio čvrst dokaz o prisustvu ljudi u Americi pre 14.500 godina, i to u Monte Verdeu u Čileu. A, od početka 2000-ih, i druga nalazišta pre Klovisa prihvaćena su, uključujući i Batermilk krik u centralnom Teksasu.

„Ovo je jedinstven lokalitet. Nikada nismo videli ništa slično. Oruđa od kamena su vrlo ubedljiva. Svako može da vidi da su ovo s namerom napravljena kamena oruđa, i ima ih mnogo. Datiranje, koje je moj posao, prilično je precizno. I, zato je uzbudljivo da budete na tom lokalitetu“, kazao je Tom Higam sa Oksfordskog univerziteta, koji je radio na ovom istraživanju zajedno sa Siprijanom Ardelinom i ostalim kolegama.

Kako odrediti starost artefakata?
Tim koji je radio na iskopavanju, iskopao je rupu, dubine tri metra, i pronašli su 1.900 komada kamenih oruđa, pravljenih hiljadama godina unazad.

Naučnici su uspeli da odrede vreme porekla tih oruđa, koristeći radiokarbonsku i optičku tehniku, uspeli su da izračunaju od kada datiraju ti sedimenti, i kada su artefakti poslednji put bili izloženi svetlosti.

„Te dve tehnike se dobro slažu“, kaže profesor Higam.

A, nalazi omogućuju naučnicima da dobiju svež pristup vremenu koje je bilo pre više od 10.000 godina u obe Amerike, dodao je on.

„U Brazilu, ima nekoliko lokaliteta sa oruđima od kamena, koji meni izgledaju, prilično, verodostojni, a datiraju od pre 26-30.000 godina. To može biti važno otkriće, koje može da stimuliše dalje radove na tim lokalitetima u Amerikama, iz tog perioda“, rekao je Higam.

Izvor: rs.n1info.com

Posted on 29. jula 2020., in Arheološki kutak. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: