Kada spomenemo zmiju obično, nažalost, kod većine ljudi sam pomen ove prelepe životinje izaziva strah ili gnušanje. Zašto je to tako?
Odgovore možemo naći u izgledu ove životinje, koja izgleda, moramo priznati pomalo opasno i neobično. Takođe, neke zmije, otrovnice, su opasne po život živih bića. Ali, neka nas to ne zavara.

Mnogi učeni i oni koji poznaju životinje „u dušu“ reći će vam da su zmije životinje koje vas neće dirati ako ih ne dirate.

Dakle, prosto je ona ima svoj put, vi vaš, ne dirajte je i sve će biti u redu. Uostalom, većina životinja neće napasti nikoga, sem kada su ugrižene.

Međutim, pravo je vreme da se osvrnemo na kult zmije i status koji je ona imala kod naših predaka. Zmija, verovali ili ne, bila je jako poštovana životinja kod Starih Slovena. Kada govorimo o totemizmu i kultu zmije, moramo da naglasimo i kult predaka koji su stari Sloveni veoma poštovali. Kult predaka je usko povezan sa kultom zmije. Dva centralna mesta u kući naših predaka bili su OGNJIŠTE I KUĆNI PRAG. Za zmije se verovalo da predstavljaju otelotvorenje i duše naših predaka, te je samim tim ova životinja bila veoma poštovana.

Kako je zmija za Stare Slovene predstavljala kult i totemsku životinju, tako je ona u zavisnosti kakav je bio predak, a obično se gledalo ko je najznačajniji predak za porodicu, odnosno familiju, mogla biti dobra ili loša. Uostalom, bogovi i božanstva kod Starih Slovena, kako i sama antropologija i istorija kažu, nisu bili ni dobri, ni loši, već su predstavljani sa svim manama i vrlinama kao i ljudi. Takav je bio i kult zmije. Ukoliko bi predak bio dobar i zmija koja ga je predstavljala bila bi dobra, odnosno imala sve njegove mane i vrline.

Postoje priče u mitologiji, takođe, da se zmija pojavljivala tamo gde će se dogoditi neka velika nevolja ili tragedija. Ona je predstavljala upozorenje koje je zmija došla da predoči, da se ne bi desilo. Ako bi se desilo da neko iz porodice ubije tu zmiju, to bi značilo da će se tragedija bespovratno dogoditi. Zato se niko nije usuđivao da ikada dira zmiju.

Zmije se ljudi istovremeno i plaše, ali je poštuju. I dalje u nekim krajevima Balkana postoje verovanja da će zla sudbina zadesiti onoga koji ubije zmiju – čuvarkuću. Postoje i razni rituali, koji su se nekada upražnjavali širom Balkana.

ZMIJA ČUVARKUĆA

Zmija čuvarkuća predstavljala je duh pretka koji je osnovao porodicu. Ta zmija je, prema verovanjima, živela ili u temeljima kuće ili na kućnom pragu, a u nekim izvorima se navodi da je živela blizu kućnog ognjišta. Ta zmija, predstavljala je zaštitnika neke porodice, odnosno familije. Poštovana je, a ako se desi da se u okolini kuće nađe neka zmija, naši stari preci je nisu dirali, jer nisu hteli da je uvrede, odnosno „da izazivaju zlu sudbinu“.

Posebno je zanimljiv podatak da je zmija čuvarkuća obično bila bele boje.

U Srbiji danas postoje herpetološka društva koja izučavaju, proučavaju i bave se zaštitom zmija. Među najpoznatijim i najrasprostranjenijim zmijama su: poskok, šarka, šargan, Eskulapov smuk, stepski smuk, smokulja, ribarica, belouška, četvoroprugi smuk, smuk šilac.

Da bi čovek nešto razumeo, potrebno je da zna dosta činjenica o tome. Zmije su nekada imale status zaštićene i svete životinje. Čovek je, zaboravio na prirodu usled svih „dostignuća“, ali jedno od najbitnijih ljudskih dostignuća treba biti i da se nauči živeti sa prirodom. Sledeći put kada ugledate zmiju, nemojte se plašiti. Pustite je da ide svojim putem, a vi krenite svojim.

Izvor: srbijadanas.com