Drevna mudrost – šest saveta za sreću

Danas postoji bezbroj knjiga za samopomoć, na kojima su se njihovi autori obogatili. Suštinu većine tih knjiga koje nas uče kako da budemo srećni pre više od 2.000 godina znali su grčki i rimski filozofi stoici.

Autor Rajan Holidej je sakupio njihove mudrosti u knjigu. Evo njihovih saveta koji će vam pomoći da budete srećni. Oni su objavljeni na blogu OVDE.

svet

Događaji ne izazivaju brige, već ih rađaju verovanja

Međutim, zamislite ovaj scenario. Nakon raskida ste otkrili da je ta osoba koja vas je ostavila zapravo psihopata koji je prethodno ubio tri bivša ljubavnika. Da li ste sada tužni? Ne, presrećni ste jer ste izvukli živu glavu.

U ovom drugom slučaju činjenica da ste ostavljeni više nije toliko bitna. Šta se promenilo? Ništa osim vašeg verovanja.

Ako ostanete bez posla za koji verujete da je bio loš i verujete da ćete lako naći bolji, nećete se nervirati.

Ako verujete da je to bio najbolji posao koji ste mogli da nađete i verujete da nikada nećet naći drugi tako dobar posao, bićete skrhani.

Emocije nisu nasumične. One prate vaša verovanja.

Stoici kažu da ne postoje dobri ili loši događaji već samo način njihove percepcije.

Šekspir je to lepo sročio kada je rekao “Ništa nije dobro ili loše, već ga misli čine takvim”.

Ovaj deo stoičke filozofije usvojio je i čuveni psiholog Alfred Elis tvorac kognitivne bihejvioralne terapije koja se koristi kod pacijenata sa problemima kao što su depresija, anksioznost ili napadi besa.

Većina loših osećanja uzrokovana su iracionalnim verovanjem. Sledeći put kada budete imali negativne emocije, nemojte se fokusirati na događaj koji ih je uzrokovao. Pitajte se u šta verujete u vezi sa tim događajem. zatim se pitajte da li je to verovanje racionalno. Na kraju ta verovanja promenite i promeniće vam se osećanja. Umesto da verujete da nikada nećete nekoga prežaliti. Ubedite sebe da ćete upoznati nekog drugog jer se to dešavalo i ranije. Iracionalna verovanja promenite u racionalna. A šta raditi ako se brinete zbog budućnosti? Sledi u nastavku.

Kontroliši šta možeš. Ostalo ignoriši.

Verovatno ste čuli onu molitvu: „Bože daj mi snage da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrosti da promenim one koje mogu i mudrosti da ih razlikujem“.

Tu molitvu spokojstva je 1934. godine napisao teolog Rajnar Nibur.

Istu tu ideju su oko 2.000 ranije propovedali stoici.

Oni su govorili da je kontrola važna, ali nisu bili opsednuti njom. Ključni deo stoicizma je taj da treba pitati sebe: Da li ja tu mogu nešto da uradim?

Ako možete, uradite. Ako ne možete, nemojte. Briga o tome neće doneti ništa osim stresa.

Stoici kažu da se najviše brinemo oko stvari nad kojima nemamo kontrolu. Ako treba sutra nešto da uradite i bojite se da će možda pasti kiša i upropastiti sve, nijedan deo te brige neće uticati na to da li će kiša pasti ili ne. „Ne samo da ćete biti srećniji ako možete da napravite razliku između onoga što možete i onoga što ne možete da promenite, već ćete ako možete da usredsredite svu energiju na ono što možete da promenite biti mnogo produktivniji i efikasniji.

Evo male grafike da vam pomogne u tome:

problemi

Ako nad nečim nemate kontrolu, nemojte da se nervirate, briga ništa neće popraviti. Možete i da se zapitate da li je vaše verovanje zbog koga brinete u ovom slučaju uopšte racionalno. Ako imate kontrolu, bacite se na posao i ne brinite. Znači tuga, bes i briga su neracionalni odgovori na ono što se dešava. Koji su onda pravi načini reagovanja kada se desi nešto što niste želeli?

Prihvati sve. Ali, nemoj da budeš pasivan

Niko ne voli kada mu kažu: „To je tako, prihvati to“. Nama se čini da to znači: „Odustani“ ili „predaj se“.

Međutim to ne znači to. Treba sagledati stvari iz drugog ugla: Šta je suprotno od prihvatanja? – Negiranje ili odbijanje. Negirati činjenice znači da negirate realnost.

Prvi korak je prihvatiti stvarnost takvu kakva jeste. Negiranje je iracionalno i ništa neće promeniti.

Stoici kažu da treba prihvatiti činjenice kako bismo znali šta dalje možemo da učinimo sa njima. Znači ne treba kukati nad sudbinom, već krenuti dalje. Ko zna zašto je nešto dobro.

Pomoću ova tri saveta naučili ste kako da se borite sa lošim osećanjima, a sada pročitajte kako da poboljšate svoj život.

Izaberite koje dete želite da budete

Problemi najčešće nastaju u našim glavama. Da bi nam život bio bolji moramo da učimo od drugih ljudi. Nismo sami na ovom svetu. Možemo mnogo toga da naučimo od ljudi na koje se ugledamo.

„Volimo da kažemo da ne biramo naše roditelje, da su nam dati nasumice, ali mi zaista možemo da izaberemo čija deca želimo da budemo“, rekao je Seneka.

Anders Erikson, psiholog, kaže da je za poboljšanje i uspeh u bilo čemu neophodno najpre naći nekog mentora.

„Treba razgovarati sa nekim kome se divite, ko radi nešto što i vi želite da radite. Ta osoba može da vam pomogne da identifikujete ono što treba promeniti da bi ste bili u mogućnosti da radite isto što i ona“, kaže Erikson.

Kada se sretnete sa izazovom, pomislite na nekog kome se divite. Istraživanja pokazuju da ako pitate sebe „Šta bi on/ona uradio?“, to će imati pozitivne efekte na vaše ponašanje.

Kako znati da li ste zaista napredovali? Pročitajte u nastavku.

Jutarnji i večernji rituali su od suštinske važnosti

Mnoga istraživanja pokazuju da rituali zaista mogu da poboljšaju život. Stoici preporučuju jutarnje i večernje rituale.

Oni kažu da treba svaki dan početi podsećanjem na to šta vas čeka tog dana.

Marko Aurelije je rekao: „Danas će ljudi sa kojima ćeš se sresti biti… „ i onda bi napravio listu svih negativnih karakteristika. Međutim, to nije pesimistički stav. „Sada kad znaš to, nemoj shvatati lično i pokušaj da razumeš zašto bi ljudi mogli da se tako ponašaju, oprosti im i voli ih zbog toga.

Stoici veruju da treba da počnete dan meditacijom o tome šta bi moglo da se desi i onda završite dan razmišljanjem o tome šta se zaista desilo i šta može da se popravi.

Ovi filozofi ne veruju u savršenstvo. Oni smatraju da smo svi kao „rad u toku“. Uvek možemo biti bolji.

Kao što je Seneka rekao, „dokle god živiš, uči kako da živiš“.

Budite zahvalni

U knjizi „Meditacije“, Marko Aurelije govori o zahvalnosti.

„Ne usredsređuj se na stvari koje ne možeš da imaš, već izbroj sve one dobre stvari koje već poseduješ i misli o tome koliko bi ih želelo da već nisu tvoje.

Istraživanja pokazuju da razmišljanje o lepim stvarima u životu čine da ih još više cenimo, da budemo zahvalniji i srećniji. Nije nam uvek potrebno nešto novo. Novo je ponekad precenjeno. Ponekad su ideje stare hiljadama godina dovoljne da naučnimo da budemo srećni.

Izvor: Blic.rs

Posted on 13. juna 2020., in Biblioteka, Psihološki kutak. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: