Моја земља пропасти неће.
Из смрти за слободу
слобода увек ниче,
као што из цветног семена
мора нићи цвеће,
и као што се из гнезда
увек излеже птиче.

Моја земља је научила да пати,
мученица је одувек била,
одувек комадана;
она зна, једног дана
опет ће постојати;
већ је размахнула крила.

Наше земље нестати неће;
о братству она је увек сневала,
одрицала се због њега
и испаштала.
моја земља је одувек давала,
и у име братства праштала,
праштала.

Моја земља пропасти неће,
увек је пророчица била;
сред непријатељских тамница и шиба,
у сва времена црна,
кад народи по магли блуде,
пастири из наших колиба,
као кукољ од зрна,
одвајали су од истина
мисли луде.

„Песме“ Десанка Максимовић, Београд: Просвета, 1976.