Danas je Spasovdan

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju danas Spasovdan, Vaznesenje Gospodnje ili Dan spasa, hrišćanski praznik, koji se slavi 40 dana nakon Uskrsa i uvek pada u četvrtak.

vaznesenje

Vaznesenje Gospodnje je sećanje na dan kada se Isus Hristos četrdeseti dan posle vaskrsenja poslednji put javio svojim učenicima – dvanaestorici apostola, uzneo se (vazneo) na nebo, i „seo s desne strane Boga“. Pre toga je svojim učenicima rekao: „Idite po svetu i propovedajte Jevanđelije svakom stvorenju. Ko poveruje i krsti se, biće spasen, a ko ne poveruje biće osuđen“. Tako su apostoli proneli vest o Isusovom čudu i time počeli da spasavaju čovečanstvo – odatle naziv za ovaj praznik Spasovdan. 

Narodni običaji

Za ovaj praznik se vezuje veliki broj narodnih običaja, za koje se veruje da su sačuvani još iz predhrišćanskih vremena.

Veruje se da je na ovaj dan, gromovnik Perun, udarao gromovima i gradom zasejana polja, a božanstvo Spas je, uz pomoć žitnog klasa u ruci, spasavalo useve. Zbog toga je u nekim krajevima ostao običaj da se za Spasovdan obavezno kolje jagnje, kao žrtva svecu.

U nekim krajevima Srbije žitelji još uvek veruju da na Spasovdan svako treba da od leskovih grančica napravi krstić, koji se onda stavlja na livade, njive ili na krovove kuća. Naši stari su verovali da će upravo ovi krstići sačuvati od zla preko cele godine one koji su ih napravili.

U nekim krajevima Srbije, na Spasovdan muškarci se ne briju, žene se ne umivaju i deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko cele godine.

Na ovaj dan se u mnogim selima organizuje litija gde povorka sa sveštenicima na čelu obilazi oko crkve, mesnih zapisa (prastarih stabala) i čita molitve.

Mladići i devojke bi trebalo da na ovaj dan naberu što više cveća jer se veruje da je Spasovdan „dobar dan za gatanje“ (zamisli se draga osoba i kidaju se latice sa cveća izgovarajući: „Voli me – ne voli me“).

Spasovdan je krsna slava Beograda, koji time čuva spomen na taj dan 1403. godine kada ga je despot Stefan Lazarević proglasio srpskom prestonicom, a verski praznik za gradsku slavu. Spasovdan je kao slava Beograda obnovljena 1993. godine kada je ulicama u centru grada prošla litija prvi put posle 46 godina.

Posted on 28. maja 2020., in Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: