Danas su dva velika praznika: Sveti Teodor Tiron i Bele poklade

Pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju dva velika praznika: dan Svetog Teodora Tirona, hrišćanskog svetitelja i velikomučenika i Bele poklade, praznik kada se na trpezi nalazi „bela“ hrana, traži se oproštaj grehova, ali se i priprema za Veliki post.

teodor-tiron

Za Svetog velikomučenika Teodora ili Todora, koji je nekad služio kao vojnik na obalama Pontskog mora, veruje se da je zaštitnik stoke, naročito konja, pa se ovaj dan naziva još i Konjski dan.

U Šumadiji se organizuju trke konja, ali se konji ne prežu, već se samo jašu. Postoji verovanje da noću uoči svetog Todora idu povorke belih konja, među njima je predvodnik hromi konj, pa da zato nije dobro izlaziti noću na ovaj dan da vas ne bi pregazili konji.

Na Svetog Todora prvi put izlaze zmije nakon zimskog mirovanja.

Ovog dana u selima istočne Srbije priprema se žito i pravi se kolač, na kojem se obavezno nalaze ukrasi u obliku konja ili potkovice.

Sveti Teodor spada u one praznike koji slave početak letnjeg perioda, pa se tako u selima oko Prokuplja može čuti da je to dan kada Sveti Teodor uzjaše konja i ode da dovede leto.

Druga priča kaže da je to dan kada rode potkivaju svoje nevidljive konje, pred veliki put, da bi stigle u naše krajeve za Mladence.

Sveti Teodor je dan kada su mehandžije i kafedžije u požarevačkom kraju držale svoj esnafski pir.

Narodna izreka koja kaže Kakva Todorica, takva godinica govori da se po ovom danu proriče kakva će godina biti.

Bele poklade

Bele poklade su deo hrišćanske tradicije pripreme duha i tela za pravoslavni post od 40 dana do Uskrsa. Danas je poslednji dan zabave, veselja i konzumiranja mrsne teške hrane.

Smatralo se da u period velikog posta treba ući bez greha, pa su poklade dan za praštanje i veselje. Zato je najzastupljeniji običaj da se na današnji dan opraštaju svađe i uvrede. Prema narodnom običaju, deca obilaze roditelje i nose im razne poklone. Zet obavezno obilazi tasta, taštu, kuma, starojka i traži oprost da može časno da započne post.

U kućama se priprema tradicionalna bogata mrsna gozba, naročito beli mrs po kome je ovaj praznik dobio ime. Veselje traje do ponoći, a u ponoć nastupa post.

Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri. Na Bele poklade je postojao običaj da se gata, a narodni običaji se razlikuju u zavisnosti o kom kraju Srbije je reč.

Nekada se ova nedelja u srpskim selima obeležavala prolaskom maskiranih povorki koje su pevale, dok bi im sugrađani poklanjali meso, suhomesnate proizvode, slatkiše, ali najčešće jaja i sir. Učesnici povorke bi najčešće bili seoski mladići, a ponekad i devojke.

Poklade

Inače, poklade su narodni praznik rasprostranjen i u Evropi i u Americi. Njegovi koreni su paganski i vezani su za obeležavanje kulta Sunca i dolaska proleća. Obično se vezuju za neobuzdano uživanje i hrani i piću pod maskama.

Posted on 1. marta 2020., in Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: