Danas SPC slavi Svetog Haralampija i Mesne poklade

Srpska pravoslavna crkva danas slavi dva praznika: Svetog sveštenomučenika Haralampija i Mesne poklade. Sveti Haralampije je zaštitnik pčelara, a smatra se za jednog od najvećih mučenika u istoriji hrišćanstva. 

haralampije

Haralampije je bio episkop u Magneziji (Tesalija) u 2. veku. Za vreme svog dugog života (veruje se da je živeo 113 godina) uradio je mnogo čudesnih stvari i mnoge ljude  je preobratio u hrišćanstvo. Zbog njega je čak i careva ćerka Galina prešla u hrišćanstvo.

Bio je veoma poštovan u narodu. Veruje se da je imao velike isceliteljske moći, zbog čega je i dobio nadimak „gospodar svih bolesti“.

Kada je u vreme cara Septimija Severa počeo progon hrišćana, Haralampije se nije krio, već se sam predao. Kada su ga živog odrali, svetac je rekao carskim vojnicima: „Hvala vam, braćo, za to što ostrugavši moje staro telo, vi obnoviste duh moj za novi, večni život“.

Osuđen na smrt i izveden na gubilište sveti Haralampije je podigao ruke ka nebu i pomolio se Bogu za sve ljude, da im Bog da telesno zdravlje i duševno spasenje, i da im umnoži plodove zemaljske. „Gospode, ti znaš, da su ljudi meso i krv; oprosti im grehe, i izlij blagodat Tvoju na sve!“

Posle ove molitve, Haralampije je predao dušu Bogu pre nego što je dželat i spustio mač na njegov vrat. Haralampije je preminuo 202. godine, a Galina, careva ćerka, ga je sahranila.

Narodni običaji i verovanja

Pošto se verovala da Sveti Haralampije ima isceliteljske moći, običaj je da na današnji dan majke vode decu u crkvu kako bi se zajedno pomolili ovom svecu za zdravlje.

Dete kome na ovaj praznik ispadne ili nikne prvi zub biti srećno celog života, i nad njim će bdeti upravo Sveti Haralampije.

Poklade su praznik na koji se za ručak okupljaju svi članovi porodice. Trpeza Mesnih poklada, treba da bude ispunjena jelima koja se spremaju od mesa.

Naši stari kažu da se na današnji dan pozivaju i siromašne komšije i prijatelji jer svi treba da se “omrse” tokom zajedničkog obreda i složno i u veselju uđu u post koji će trajati do Uskrsa.

Na poklade se ne prave svadbe, veridbe, kumstva ni pobratimstva jer se veruje da takve veze neće dugo trajati. Iz istog razloga ne uzimaju se pozajmice, niti se daje na zajam jer on neće biti vraćen. Ne gradi se kuća, niti nešto oko kuće.

U nekim krajevima na poklade se pali velika vatra na glavnom trgu oko koje se okupljaju svi, pa uz šalu i igru, teraju strah i probleme i sede do ponoći.

Negde se zadržao običaj, takozvane „maškare“, gde se mladi maskiraju i idu od kuće do kuće i prave razne pošalice na opšte veselje ukućana i zbog toga dobija „čar“ – razne sitne poklone u jelu i piću koje posle zajedno pojedu i popiju.

Posted on 23. februara 2020., in Narodna verovanja, mitovi, običaji i zanati. Bookmark the permalink. Postavite komentar.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: